0
Nemačka je po procentu vakcinisanih građana negde na sredini evropske tabele. Nemačka vlada pokušala je da podstakne građane na vakcinisanje akcionom nedeljom. Da li je uspela?
PROČITAJTE JOŠ:
Berlinski Senat izbacio je reklamnu krilaticu „Vakcina u trafici sa donerom“. Kako to? „Za mene doner bez luka, sa ljutim sosom i – jednu Modernu, moliću lepo.“ Na samom prodajnom mestu roštilja sve se razjasni. Vakcinacija je 100 metara dalje, na trgu sa mnoštvom ljudi. Ko hoće, može da uzme vaučer za doner posle vakcinacije.
Drugi dan kampanje koja je trajala celu prošlu nedelju. Nema gužve pred vakcionacionim punktom, ali na trgu u berlinskoj četvrti Veding kao i uvek ima dosta ljudi. Prva dolazi turistkinja iz Španije. Njen domaćin objašnjava da ona želi da iskoristi priliku i da se vakciniše. Potom je tu i jedan čovek koji kaže da se ne bi vakcinisao, ali da ga Vlada praktično prisiljava na to, jer je uvela pravilo da samo vakcinisani i oni koji su preležali koronu imaju pristup restoranima, prenosi Dojče vele.
Za razliku od njega, Linus ne želi da ostane anoniman. Dozvoljava i da ga fotografišu. „Ja sam svoj termin prespavao, a potom nisam stigao da zakažem novi“, kaže on. Dodaje da mu je prijatelj poslao link sa informacijom gde je vakcinisanje bez zakazivanja. „Vreme je da to obavim“, konstatuje.
Linus u stvari potvrđuje ono što je tvrdio nemački ministar zdravstva Jens Špan – da još ima onih koji nemaju ništa protiv vakcine, ali su možda propustili svoj termin.
Vakcinacija bez termina relativno nova
Dežurna lekarka na trgu Leopoldplac kaže da je prvog dana bilo svega 70 vakcinisanja. Dodaje i da je među njima bilo dosta starijih osoba koje je berlinski Senat pozvao da prime treću dozu. To potvrđuje i aktivistkinja koja radi za humanitarnu fondaciju „Radnički Samarićani“, blisku nemačkim Socijaldemokratama. Ona kaže da ju je iznenadilo to da su ljudi koji su hteli da se vakcinišu retko tražili nagradu kao što je vaučer za doner. Ljudi su dolazili i bez toga.
Vakcinisanje pored samoposluge ili na trgovima u drugim zemljama odavno je praksa, ali u Nemačkoj je to relativna novina. U početku nije bilo dovoljno vakcina, pa su uvedena striktna pravila. Prvo su vakcinisane najugroženije grupe. Vakcinacija je bila moguća samo iz termin u vakcinacionim centrima, a od aprila su to preuzeli izabrani lekari. To je donelo birokratsko opterećenje za sve u procesu.
Nije se desio vakcinacioni bum
I Angela Merkel se založila za akcionu nedelju: „Nikada nije bilo jednostavnije da se dobije vakcina. Nikada nije išlo brže“. Vlada zna da od uspeha vakcinacije zavisi to kako će Nemačka proći kroz jesen i zimu. Zato je Angela Merkel izjavila da je neophodno da se još više ljudi ubedi da se vakcinišu.
Nagli porast broja vakcinisanih kojem su se organizatori nadali, ipak se nije dogodio. Kada se akciona nedelja uporedi sa onom pre nje – u nekim danima broj vakcinisanih je bio čak i manji nego sedam dana pre toga. To se odnosi na sve vrste vakcinacija – i prvom, i drugom i trećom dozom. Međutim, u statistici Instituta Robert Koh ne razlikuju se vakcinisanja koja su ranije planirana, od onih kojima su se nadali organizatori – spontanih vakcinisanja motivisanih akcionom nedeljom.
Ipak, nemački ministar zdravlja Jens Špan smatra da je bilans pozitivan: „U nedelji dok je trajala akcija izvršili smo ukupno 500.000 važnih vakcinacija prvom dozom, otprilike polovina od tog broja je zasluga akcije“. On je rekao da su uspehu doprineli udruženja, organizacije, volonteri, privatne inicijative u 1.500 pojedinačnih akcija.
Cilj još nije postignut
Špan je zabrinut zbog još uvek velike grupe nevakcinisanih osoba starijih od 60 godina. Prema aktuelnom nedeljnom izveštaju Instituta Robert Koh, takvih građana je u toj starosnoj dobi 14 odsto. Kod mlađih starosnih grupa nevakcinisanih je oko 30 odsto. A dve trećine dece i omladine uzrasta od 12 do 17 godina nisu vakcinisane.
Vlada je zacrtala cilj da 90 odsto građana starijih od 60 godina bude vakcinisano, a da taj procenat u starosnoj dobi između 12 i 59 godina bude 75.
Politika smatra da nepostojanje prave prilike mnoge ljude sprečava u vakcinisanju. Ima psihologa koji za tumačenje odbijanja vakcinisanja upotrebljavaju reč „poverenje“. Jedan od njih je Peter Kirš. Prema njemu, dobar broj onih koji pomno razmatraju rizik od vakcinisanja smatra da je poverenje izuzetno važno. Kirš kritikuje politiku, jer je prečesto to što je rađeno izgledalo loše. U jednom svom istraživanju ustanovio je vezu između poverenja u državne institucije i spremnosti na vakcinisanje. Što je veće poverenje, to je veća spremnost na vakcinisanje. I obrnuto.
Upravo tu konstataciju upotrebljavali su nemački mediji kako bi objasnili visok procenat vakcinisanih građana u Danskoj – tamo je poverenje u politiku izuzetno veliko.
Nemačka vlada se nada da će se jednonedeljna akcija vakcinisanja na dužu stazu pokazati kao uspeh. Jedna portparolka nemačkog Ministarstva zdravlja izjavila je da je akcija dovela do veće vidljivosti: „Ova jednonedeljna akcija je samo početak“. A jedan portparol nemačke Vlade je dodao da bi trebalo da se nastavi sa ponudama lako dostupnog vakcinisanja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
