2
"Posle haosa, suzavaca, eksploziva, lomljenja izloga, ubijanja, nastupilo je zatišje... Sada su protesti mirne šetnje, a nadam se da će tako i ostati" priča za Nova.rs Dobrila Gajić Glišić, Srpkinja koja živi u najvećem "srpskom" gradu - Čikagu, u Sjedinjenim Američkim Državama.
„Posle burnih dešavanja pre dve nedelje, kada su protesti počeli, sada su se sveli na mirne šetnje. Grad je otvoren, restorani i bašte rade, sve je mirno. Mogu samo da svedočim o onome što sam lično videla, a to su dve grupe demonstranata. Oni koji su iskreno izašli da izraze svoje nezadovoljstvo zbog brutalnog ubistva čoveka koji je umro pod kolenom drugog. I druga vrsta, su demonstranti koji su se pojavili bukvalno pod okriljem noći, naoružani metalnim motkama. Oni su lomili izloge najvećih tržnih centara, ubacivali eksploziv u policjska kola i palili samo određene zgrade. Došli su u centar grada, sve izlomili, zapalili i nestali. Onda je nastala opšta krađa i raznošenje robe koja se našla u prodavnicama, koje prethodno nisu radile tri meseca zbog pandemije koronavirusa“ svedoči Dobrila o situaciji na ulicama Čikaga.
Ona priznaje da niko zapravo ne zna šta se stvarno događa.
„Ovo što nas je snašlo ne razumeju ni obrazovani Amerikanci kao ni partije kojima pripadaju. Ovde se stvari menjaju iz sata u sat. Živim na mestu koje je mirno i sigurno. A opet, dok su protestanti, većinom belci, u parkovima i u mirnim šetnjama, ubijeno je 18 Afroamerikanaca od njihovih sunarodnika, u jednom danu, prošlog vikenda. Mediji o tome mnogo ne govore. Ništa novo. Tokom prošle godine u Čikagu se dogodilo preko 500 ubistava. Tako je bilo i prethodnih godina“ nastavlja naša sagovornica iz SAD-a.
Protesti u svim većim američkim gradovima do sada nisu eskalirali u mali građanski rat, iako je sve išlo ka tome.
„Ne mislim da će protesti eskalirati. U Čikagu je vatre i lupanja bilo jedno veče, a sledeće je već sve bilo zabarikadirano, mostovi na reci podignuti, tako da se iz severnog dela grada nije moglo ići u južni i obrnuto. Ovde Univerziteti, škole, zgrade i bolnice imaju svoja privatna obezbeđenja. Verujem da će zapaljena kola zameniti nova “Tesla”, da će se mnogi stari biznisi zatvoriti i da će nići neki novi, da će na mestima zapaljenih zgrada biti izgrađene nove i moderne. Ovo je Amerika i ovde ima toliko novca, nepojmljivo za naša shvatanja“ iskrena je Dobrila.
Rasizam u SAD-u, naglašava ona, postoji već 400 godina, od kada je crni čovek doveden da radi za belog čoveka.
Pročitajte još:
„Ipak, sada je situacija drugačija. Sada beli ljudi rade za crne, koji u većini žive u svom getu, od socijalne pomoći, markica za hranu i rađanja dece za koju dobijaju pomoć, sve do njihovog punoletstva. Ovde deca do 14 godina ne smeju bez pratioca da budu na ulici, a deca sa 16 godina mogu da rade i da voze kola, čak i da imaju sopstvene biznise. Kao i svuda i ovde se nezadovoljstvo koristi u političke svrhe. Mozda protesti nisu izazvani zbog političke situacje, ali je ona doprinela da se usmere protiv Trampa“.
Ne plaše je demonstracije.
„Učestvovala sam u mnogo demonstracija ranijih godina. Ove su malo više eskalirale, zato što svi mediji stalno iznova i iznova pokazuju najgore snimke i pričaju protiv Trampa. Mislim da su ovi izbori već počeli, žestoko. Nikada se nisam plašila. Ovo je jaka država, u kojoj svako nosi odgovornost za svoje postupke. Ova događanja doprinose da se sazna istina, a ona nema vlasnika. Mislim da su ovi protesti protiv brutalnosti policije i rata kriminalnih klanova i policije, i zato neću da učestvujem u njima, ali hoću da učestvujem u onima za mir i za ljubav među narodima svih boja, rasa, vera… “ kaže ova Srpkinja iz Čikaga.
Ona veruje da će protesti trajati sve dok se škole ne otvore, dok koledži ne počnu da rade, dok se poslovi ne pokrenu.
„Ovi protesti su protesti besposlenih ljudi koji idu u duge šetnje, na kojima je obezbeđena hrana i piće. Šetenje su svakog dana, veliki mirni skupovi, ali kad uporedite sa veličinom Amerike, to je ništa! Okupe se, prošetaju, nema nikakvih sukoba. Bezbednosne službe, ima ih 17, a neki kažu čak 26, rade svoj posao. Samo što malo ljudi zna da nas kamere svuda prate, da nas u svakom trenutku mogu identifikovati po broju mobilnog telefona. Zato sam sigurna da niko neće umaći od onih koji su kršili zakone“.
Pre ovih demonstracija imali smo drugu brigu – koronu, koja je još uvek sa nama.
„Svakog dana je po oko 1000 zaraženih i stotinak preminulih. U kraju gde živim ima 30 hiljada stanovnika, obolelo 156 ljudi. U Ilinoisu, sa 13 miliona stanovnika, obolelo je 130 hiljada, a umrlo preko 6.000. Najviše obolelih i mrtvih, na žalost je u afroameričkim sredinama. U SAD-u nije ni jednog dana bilo karantina, ni policijskog časa. Svi su mogli da se slobodno kreću, putuju avionom, kolima… Zatvoreni su tržni centri, parkovi i šetalista. Postojala je preporuka da se ostane u kući.“ kaže Dobrila.
Zbog korone studenti nisu na koledžu, ljudi nisu na poslu, srednjoškolci nisu u školi…
„Donekle je očekivano da svi oni idu u šetnje i na proteste na koje ih poziva vlast, i da pritom neki od njih malo izgube kontrolu. Kako su počeli protesti, ljudi mnogo više podržavaju jedni druge, mnogo je više razumevanja za sveukupna dešavanja. Smanjila se rasna razlika. Ako pogledate proteste, videćete da je na njima više mladih belaca, nego crnaca. Ljudi više razumeju jedni druge“ zaključuje Dobrila.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
