0
Francuska u nedelju 24. aprila bira novog predsednika. Drugi krug izbora za predsednika druge najjače ekonomije EU zapravo je repriza izbora održanih u maju 2017. godine. Ponovo će snage odmeriti Emanuel Makron i Marin le Pen, a sudeći prema anketama, i rezultat će biti isti kao pre pet godina.
U zavisnosti od ankete, prednost aktuelnog predsednika Emanuela Makrona varira između deset i 12 odsto. Jedna od poslednjih anketa koje je za potrebe nekoliko francuskih medija uradila agencija Ipsos-Sopra Steria Makronu daje 56 odsto, a Marin le Pen 44 odsto, što je identična procena onoj koju je objavio briselski „Politiko“.
Analitičari se uglavnom slažu da će izbore prelomiti “prelivanje” glasova trećeplasiranog iz prvog kruga – kandidata ekstremne levice Žan Lika Melanšona koji je osvojio 22 odsto glasova. Gotovo istog trenutka kada je objavljeno da u drugi krugu idu Le Pen i Makron, Melanšon se oglasio rečima: “Nijedan glas ne sme otići Marin le Pen”.
Ipak, ispitivači javnog mnjenja kažu da veliki broj glasača levice neće glasati u drugom krugu, dok se očekuje da će glasači desnice i ultradesnice gotovo bez izuzetka zaokružiti ime Le Pen na glasačkom listiću. Erik Zemur, ultradesničar koji je zauzeo četvrto mesto u prvom krugu i koji je važio za najveću pretnju Le Penovoj, već je najavio da će je podržati protiv Makrona.
Melanšonovi glasači, kao i oni koji su neodlučni, priliku da uporede programe kandidata i donesu odluku imaće u sredu za kada je zakazana prvo i poslednje suočavanje Le Penove i Makrona u televizijskoj debati.
U odnosu na svoje ranije stavove, Marin le Pen je ublažila retorku, posebno kada je reč o EU. Pre deset godina otvoreno se zalagala izlazak Francuske iz EU, zatim je 2017. godine tokom kampanje ublažila taj stav rekavši da nije za izlazak iz EU već za izlazak iz evro zone, a sada je otišla korak dalje – želi da ostane u EU, ali „da je promeni iznutra“, kako bi stvorila Evropu suvernih nacija. Kada je o NATO-u reč, Le Pen se zalaže za zbližavanje Rusije i NATO-a po završetku rata u Ukrajini.
U fokusu njene kampanje su rastući troškovi života u Francuskoj, uz ambiciozna obećanja – ukidanje poreza na dohodak za sve mlađe od 30 godina, smanjenje PDV na gorivo sa 20 odsto na 5,5 odsto i smanjenje PDV na 100 osnovnih proizvoda, zatim povećenja plata za nastavnike za tri odsto godišnje tokom svih pet godina mandata, smanjenje putarine za 15 odsto i ukidanje televizijske pretplate od 138 evra.
Le Pen u centru afere
Nedelju dana uoči izbora, kandidatkinja ultradesnice našla se u centru skandala. Le Pen i njeni saradnici suočavaju se sa optužbom Evropske službe za borbu protiv prevara (OLAF) da su proneverili 600.000 evra novca kao poslanici u Evropskom parlamentu.
„Iznenađen sam ‘tajmingom’ tog otkrića“ i njegovom ‘instrumentalizacijom’“, rekao je za AFP Rodolf Boselu, advokat Marin Le Pen dok je ona dodala da je „navikla na svakakva podmetanja“.
Le Pen obećava 20.000 novih zatvorskih mesta i 7.000 dodatnih policajaca, ali i referendum o imigraciji na kojima bi se odlučivalo o striktnim pravilima ulaska u zemlju. U okviru veoma kontroverznog predloga pod nazivom „Nacionalni prioritet“, želi da francuski državljani imaju prednost prilikom dobijanja socijalnih usluga.
Iako je odustala od najavljivanog referenduma o smrtnoj kazni jer je “shvatila da je to protivustavno“, Le Pen ne odustaje od zabrane nošenja marama na javnom mestu i uvođenje kazni za to. Kako kaže, marame su „uniforma koju nameću ljudi sa radikalnom vizijom islama“. Ovaj kontroverzan stav mogao bi i da je košta na stotine hiljada glasova. Francuska ima najveću muslimansku populaciju u zapadnoj Evropi, od koje je čak 69 odsto glasalo za Melanšona.
Sa druge strane, Makron, koji je predstojeće izbore nazvao „referendum o Evropi“, kaže da će štiti Francusku od kriza i rata, optužujući svoju protivkandidatkinju da želi da napusti EU, ali da se ne usuđuje da to kaže.
Kada je o ekonomiji reč, aktuelni predsednik kaže da je vlada već potrošila milijarde evra na ograničavanje računa za energiju i predlaže da se poslodavcima omogući da zaposlenima daje neoporezivane bonuse u iznosu od 6.000 evra. Kao i Le Pen obećava veće plate nastavnicima, a takođe spreman je da ukine tv pretplatu.
Pročitajte još:
Makron je najavljivao da će podići starosnu granicu za odlazak penziju sa 62 na 65 godina – što je mera koju će teško „progutati“ glasači levice koji bi mogli da prelome drugi krug. Svestan toga, Makron je ublažio svoj stav, pa sada kao gornju granicu za odlazak u penziju pominje 64 godine. Takođe, Makron obećava da će podići minimalnu državnu penziju na 1.100 evra – 100 više nego što je obećala Le Pen.
Takođe, Makron igra na kartu zelene energije, što nije oblast u kojoj se Marin le Pen proslavila. Čak, Makron ju je prozvao „zelenim skeptikom“.
To je ujedno i njegova taktika da se dokopa Melanšonovih glasača, jer je najbolje kotirani kandidat levice veliki deo svoje kampanje posvetio pitanjima životne sredine.
BONUS VIDEO Braća Limijer tvorci prvih filmova
