1
Lideri Španije, Irske i Norveške objavili su da će 28. maja i formalno priznati Palestinu kao državu. Veliki broj zemalja sveta, među kojima je i Srbija, već priznaje Palestinu, ali izuzetak predstavljaju članice Evropske unije (EU). Imajući u vidu da odluka o priznanju Palestine dolazi u jeku rata u Gazi, ona je protumačena kao signal zemalja Evrope da je neophodno usvojiti rešenje o dve države, kada je reč o Izraelu i Palestini, ali i diplomatski odgovor na sve veću podršku Vašingtona Tel Avivu. Očekivano, izraelski zvaničnici burno su reagovali na sve veći broj zemalja koje priznaju Palestinu kao državu.
Premijer Norveške Jonas Gar Stura rekao je da je ta skandinavska zemlja donela odluku o zvaničnom priznanju Palestine kao države.
Odluka stupa na snagu 28. maja.
„Ne može biti mira na Bliskom istoku ukoliko ne bude priznanja“, rekao je Gar Stura i dodao da „Palestina ima osnovnu pravo na nezavisnu državu“.
Nekoliko zemalja Evropske unije su prethodnih nedalja dale naznake da planiraju da priznaju Palestinu, jer smatraju da je rešenje sa dve države ključno za trajni mir u tom regionu. Norveška, koja nije član Evropske unije, ali uglavnom prati odluke Brisela, dugo je podržavala rešenje sa dve države – Izraela i Palestine.
„Teror su počinili Hamas i militantne grupe koje nisu pristalice dvodržavnog rešenja i države Izrael“, istakao je predsednik norveške vlade.
Ubrzo su isto učinile Španija i Irska.
Irski premijer Sajmon Haris objavio je na konferenciji za medije da će ta zemlja priznati palestinsku državu.
Nekoliko trenutaka kasnije, španski premijer Pedro Sančez je najavio da će njegova zemlja priznati državu Palestinu 28. maja.
Istu odluku bi narednih dana trebalo da donesu Malta i Slovenija, koje su takođe ranije u zajedničkom saopštenju najavile priznanje Palestine.
Izrael Kac, ministar spoljnih poslova Izraela, pozvao je ambasadore te zemlje u Irskoj i Norveškoj na hitne konsultacije, jer je Norveška priznala Palestinu, a potom su to učinile Španija i Irska.
„Šaljem vrlo jasnu poruku Irskoj i Norveškoj: Izrael neće pustiti da ovo prođe u tišini“, naveo je Kac.
On je dodao da će učiniti isto i sa Španijom.
„Irska i Norveška nameravaju da pošalju poruku Palestincima i svetu – teror se isplati“, rekao je Kac, dodajući da na taj način „nagrađuju Hamas i Iran“.
Kac ocenjuje da se radi o nakaradnom potezu naočigled žrtava 7. oktobra, kada je palestinski Hamas ubio oko 1.200 ljudi na jugu Izraela i oteo više od 240.
„To, takođe, otežava naše napore da vratimo kućama 128 talaca. Mir je sada manje izvestan i podriva izraelsko pravo na samoodbranu. Ova irsko-norveška parada gluposti nas neće odvratiti. Odlučni smo da ispunimo ciljeve: da vratimo bezbednost građanima, svrgnemo Hamas i vratimo taoce“, naveo je Kac.
Palestinu su priznale 143 zemlje od 193 članica Ujedinjenih nacija. Samo osam od 27 članica EU – Poljska, Bugarska, Mađarska, Češka, Rumunija, Slovačka, Švedska i Kipar podržavaju Palestinu kao državu.
Rat u Gazi koji je počeo nakon 7. oktobra oživeo je globalni pritisak da Palestinci dobiju sopstvenu državu.
Palestinu kao državu ne priznaju Sjedinjene Države, Kanada, većina zemalja zapadne Evrope, Australija, Japan i Južna Koreja.
Palestinska država je proglašena 1988. godine, tokom prve intifade, ili ustanka. Nekoliko minuta kasnije, Alžir je postao prva zemlja koja je zvanično priznala nezavisnu palestinsku državu.
U roku od nekoliko nedelja, desetine drugih zemalja, uključujući veći deo arapskog sveta, Indiju, Tursku, većinu Afrike i nekoliko zemalja centralne i istočne Evrope, sledile su njihov primer.
Sledeći talas priznanja došao je krajem 2010. i početkom 2011. godine, u vreme krize bliskoistočnog mirovnog procesa. Brojne južnoameričke zemlje, uključujući Argentinu, Brazil i Čile, odgovorile su na pozive Palestinaca da podrže njihove pretenzije na državnost.
Tokom 2011. godine, pošto su mirovni pregovori bili u zastoju, Palestinci su odlučili da nastave kampanju za punopravno članstvo države Palestine u UN.
U septembru 2015. palestinska zastava je prvi put podignuta u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, nakon što je Generalna skupština velikom većinom glasala za unapređenje statusa Palestinaca u „državu posmatrača koja nije članica“.
POGLEDAJTE JOŠ:
Tri godine kasnije, Međunarodni krivični sud je takođe prihvatio Palestinu kao državu. Glavni tužilac MKS Karim Kan saopštio je nedavno da traži naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i njegovog ministra odbrane, zajedno sa trojicom najviših lidera Hamasa, zbog sumnje da su ratni zločini počinjeni od 7. oktobra u Izraelu i Gazi.
Švedska je 2014. godine postala prva članica EU u zapadnoj Evropi koja je priznala palestinsku državu. Državu Palestinu ranije je priznalo još šest evropskih zemalja – Bugarska, Kipar, Češka, Mađarska, Poljska i Rumunija.
Od zemalja koje su činile Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ), Palestinu priznaju Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
