Devojčicu u predgrađu Podgorice oteli i pokušali prisilno da je udaju

Noć uoči svadbe, devojčica je uspela da pobegne iz zaključane sobe u predgrađu Podgorice i domogne se policije, nakon čega je uhapšena žena koja je ilegalno prešla granicu sa četrnaestogodišnjakinjom i na više mesta pokušavala da je uda.

„Ne bih volela da se udam, još sam mala. Kada završim školu i budem velika, udaću se“, tim rečima počinje priču devojčica (14), žrtva trgovine ljudima, koja je uspela da pobegne iz kuće u podgoričkom naselju Konik, noć uoči ugovorene svadbe, pišu Vijesti.

Vijestima je iz policije nezvanično potvrđeno da je zbog trgovine ljudima uhapšena žena, koja je ilegalno prešla granicu i na više mesta pokušavala da uda četrnaestogodišnju devojčicu.

Nakon bega iz zaključane sobe, ona se već dva meseca nalazi u Skloništu za žrtve trgovine ljudima, druži se sa stručnim kadrom i ostalim korisnicima i kaže da je ponosna na sebe što nije dozvolila da je „prodaju“ i prisilno udaju.

„Krenula sam sa sestrom u mesaru da nešto kupim za majku. Ta žena me uhvatila za ruku, uvela me u taksi i dovela me na Konik, da me proda jednom momku. Mene nije znala, nego mog oca. Uzela mi je telefon, polomila karticu. Taj momak koji je trebalo da me kupi bio je veliki. Ima 22 godine, kao moj brat“, kaže devojčica.

Priča o tome kako je uspela da pobegne noć uoči zakazane svadbe, kako je bilo strah da je ne nađu pre nego što ona nađe policiju, kako je dospela u Sklonište…

”Sutradan uveče je trebalo da bude svadba. Ja sebe nisam dala. Zaključali su me u sobu, ali sam uspela da pobegnem kroz prozor. Pitala sam ljude gde je grad i išla sam peške do Podgorice. Bojala sam se da će krenuti za mnom da me traže. Morala sam da pobegnem i da ih prijavim policiji, jer mala sam da se udam. Plašila sam se, ali sam našla policiju koja me smestila u kola. Otišli su tamo, ovu ženu što je htela da me proda su uhapsili, a mene doveli u Sklonište. Tražili su me roditelji i javljeno im je da sam bezbedna i da sam ovde“.

Kaže da su se njene starije sestre udale kada su imale 24-25 godina, da je drugaricu – vršnjakinju, uspela da odgovori od udaje, kao i da već sada zna kako će vaspitavati decu kada ih bude imala.

„Učila sam svoju drugaricu da se ne uda mlada. Ima 14 godina, kao i ja, ali je htela da se uda. Na kraju me poslušala i nije se udala. To mi je drugarica sa kojom se družim odmalena. Kod mene gde živim roditelji ne teraju djevojčice da se udaju, jedino ako neka ne pobegne od njih i uda se. Udaću se kada budem imala 25 godina. Pre neću. Kada budem imala decu, znam i kako ću da ih učim i vaspitam. Kada kćerka napuni četiri godine, ja ću da joj kažem da ne radi ništa što nepoznati traže od nje. Odmah ću da je upišem u školu, neću dozvoliti da se rano uda. Sinove ću naučiti da poštuju roditelje, ženu, decu. Nikada neću dozvoliti da me neko maltretira“, objašnjava ona.

Kada se vrati kući, kaže da će nastaviti sa školovanjem koje je bila prekinula. Zna da čita, piše, sa stručnim saradnicima Skloništa redovno uči, a sa ponosom ističe da ume ponešto i da spremi za jelo.

„Super mi je ovde. Svi su super prema meni. Naučila sam da pravim kapice, da igram razne društvene igre, čitaju nam knjige, znam da pišem, čitam. Znam i da skuvam čorbu, umesim i ispečem hleb, krofne. To me naučila majka“, dodala je.

U Skloništu trenutno prave kapice koje su, kako kaže, lepe za ukras i za Novu godinu.

Devojčica mnogo ne razmišlja kada treba da odgovori šta želi za Novu godinu.

„Ovde sam skoro dva meseca i baš mi je super, ali volela bih da se vratim kod roditelja. Radujem se Novoj godini i volela bih da je slavim sa njima. Ništa mi drugo ne treba“, iskrena je devojčica.

Iz Skloništa su kazali da u saradnji sa nadležnim Centrom za socijalni rad rade na povratku devojčice kući.

BONUS VIDEO: Stokholmski sindrom