0
Devojčica je vrištala i otimala se, ali su je držali medicinski radnici i maćeha kada je na njoj izvedeno genitalno sakaćenje u junu 2019. na klinici u Magasu, glavnom gradu ruske republike Ingušetije na Severnom Kavkazu.
Njena majka podnela je krivičnu prijavu i pedijatrijska ginekološkinja koja je izvela proceduru je na suđenju. Aktivisti su sada podneli zahtev da Istražni komitet pokrene istragu o tom slučaju. Advokati kažu da bi to bila prva takva istraga u Rusiji, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
„Obrezivanje žena je sakaćenje i ima dugoročne negativne posledice po psihičko, seksualno i reproduktivno zdravlje žene“, rekla je Tatjana Savina, pravnica nevladine organizacije Pravna inicijativa, koristeći drugi izraz za tu proceduru. „To je oblik rodnog nasilja“.
Njena majka podnela je krivičnu prijavu i pedijatrijska ginekološkinja koja je izvela proceduru je na suđenju. Aktivisti su sada podneli zahtev da Istražni komitet pokrene istragu o tom slučaju. Advokati kažu da bi to bila prva takva istraga u Rusiji.
„Obrezivanje žena je sakaćenje i ima dugoročne negativne posledice po psihičko, seksualno i reproduktivno zdravlje žene“, rekla je Tatjana Savina, pravnica nevladine organizacije Pravna inicijativa, koristeći drugi izraz za tu proceduru. „To je oblik rodnog nasilja“.
Savina je 18. maja za RSE rekla da lokalni ogranak Istražnog komiteta ispituje slučaj u vezi s procedurom izvedenoj u klinici Ajbolit u Magasu.
Aktivisti žele da Komitet, glavna ruska istražna služba, otvori krivičnu istragu protiv Ajbolita zbog sumnje na zločine koji uključuju seksualno zlostavljanje i ugrožavanje zdravlje maloletnice.
Istražni komitet nije izneo saopštenje o zahtevu za pokretanje krivične istrage.
Pedijatrijska ginekološkinja klinike Izanja Naljgijeva je na suđenju, pošto je navodno izvela proceduru bez pismene saglasnosti roditelja devojčice. Suđenje, koje je počelo u decembru 2019. godine, obustavljeno je zbog mera ograničenja koje je Rusija uvela zbog pandemije COVID-19.
Genitalno sakaćenje žena (female genital mutilation – FGM) u Rusiji nije zabranjeno i posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, poslednjih godina je postalo učestalije u pretežno muslimanskim regionima Severnog Kavkaza. Izveštaj iz 2016. utvrdio je da su sakaćenja vršena u udaljenim selima Dagestana, regionu istočno od Ingušetije.
FGM se definiše kao delimično ili potpuno uklanjanje spoljnih ženskih genitalija iz nemedicinskih razloga. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), procedura može izazvati veliko krvarenje i druge ozbiljne komplikacije. Ne postoje nikakve zdravstvene koristi od FGM, navodi SZO.
Majka devojčice, koja je napustila njenog oca pre mnogo godina, rekla je da je on došao po nju i njenog brata 21. juna 2019. Prema rečima majke, njen sin je zvao sutradan, rekavši da se devojčica vratila u kuću oca krvava i uplakana.
Prema majci, nova supruga muža odvela je devetogodišnju devojčicu na kliniku Ajbolit.
Prema devojčicinoj baki, devojčica je vrištala i borila se da se oslobodi tokom procedure. Maćeha i osoblje držali su devojčicu, govoreći joj da su sve devojčice imale tu proceduru i da će umreti ako i ona to ne uradi.
Majka devojčice prvo je podnela krivičnu prijavu 27. juna 2019. godine u susednom regionu Čečeniji, gde ima registrovano prebivalište.
Naljgijeva je tada priznala da je izvela proceduru na devojčici, ali je kasnije to negirala.
Direktor klinike Ajbolit Beslan Matijev negirao je bilo kakvo nedozvoljeno delovanje i za RSE rekao da veruje da je porodica motivisana novcem. Takođe je tvrdio da je priznanica o uplati za proceduru, u iznosu od 2.000 rubalja (25 evra), lažna.
Zaštitnica prava dece u Ingušetiji Zarema Čahkijeva nije odgovorila na upit RSE-a za komentar.
Komesar za ljudska prava u Ingušetiji Džambulat Ozdojev rekao je da je spreman da ispita slučaj kada porodica devojčice uloži žalbu.
Pročitaj i:
Advokati kažu da će, ako Istražni komitet otvori istragu, to biti prvi put u Rusiji, mada bi tehnički to bilo ispitivanje o optužbama za zlostavljanje dece, a ne konkretno o FGM.
Holandska organizacija za ljudska prava SRJI (Stichting Justice Initiative), fokusirana na pravnu zaštitu žrtava kršenja prava povezanih s rodno zasnovanim i drugim nasiljem u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, dokumentovala je slučajeve FGM-a s devojčicama u Dagestanu tokom 2016. godine.
Ubrzo posle toga, viši islamski duhovni vođa u Dagestanu izazvao je kontroverzu pošto je podržao FGM.
Muftija Karačajevo-Čerkezije, još jednog pretežno muslimanskog regiona na Severnom Kavkazu, Ismail Berdijev, rekao je da sve žene treba da budu obrezane da bi se „okončala izopačenost“.
Organizacija UN za decu UNICEF procenila je u februaru da je oko 200 miliona devojčica i žena prošla kroz genitalno sakaćenje u 31 zemlji širom sveta.
