Neshvatljivo je, ali istinito, da islamske porodice iz Evrope i Amerike, čak i danas, u 21. veku, dovode svoje ćerke u Afriku na obrezivanje, koje ostavlja trajne posledce u životu ovih mladih žena, a ispunjavanje patrijarhalne, zatucane tradicije, kojom ih ponižavaju, košta oko 150 dolara za zahvat od nekoliko minuta do sat vremena, u zavisnosti za koliko sakaćenja su platili.
Kenija je zakonom zabranila sakaćenje ženskih genitalija ili žensko obrezivanje (FGM) još 2011. godine, ali Evropljani i dalje neprestano dovode svoje ćerke u „podzemne“ klinike, gde ih „seku“ raznorazni lekari i kvazi lekari, piše Al Džazira.
U Najrobiju umeju da kažu da je „dobar mesec“, onaj u kojem im evropske i američke porodice dovedu oko 100 devojčica za šta dobro plate. U „podzemnoj“ klinici „Halime Hirsi“ u Najrobiju, ove mlade žene bivaju podvrgnute sakaćivanju genitalija – obrezivanju.
Porodice u Najrobi dolaze iz svih krajeva sveta, a spremni su da plate do 150 dolara za obrezivanje svojih ćerki.
„Somalijska dijaspora su dobri ljudi za moj posao“, kaže Hirsi (69), direktor ove kriminalne klinike.
Ova mračna ustanova nalazi se u okrugu Istlaj u Najrobiju, koji je lokalno poznat kao „mali Mogadiš“. Uglavnom prima somalijske klijente iz Evrope, a naročito iz Velike Britanije, Švedske i Norveške i Sjedinjenih Američkih Država.
Hirsi sarađuje s Abdilatif Alijem, posrednikom ili „srednjim čovekom“ koji dovodi porodice do klinike.
„Ljudi me plaćaju da pronađem kliniku koja će pomoći njihovim mladim ćerkama“, objašnjava on. „Posao je dobar; ponekad možemo da dovedemo i preko 30 klijenata nedeljno.“
Roditelji putuju hiljadama kilometara i plaćaju velike iznose novca kako bi osigurali da njihove ćerke prođu proceduru, koja može varirati od gubitka vrha klitorisa do odsecanja celih unutrašnjih i spoljašnjih usnica i otvora u vaginu.
Kada je Amina Duba, koja danas ima 29 godina i majka je petogodišnjaka, podlegla FGM-u kao tinejdžerka, njene tetke su rekle da će je obred učiniti „kompletnom ženom“.
To je izazvalo užasne komplikacije kada je rađala svoju decu, a njen mesečni ciklus je strašno težak i bolan. Ukratko, kaže Duba, trajna bol je noćna mora, a ona nema novca za lečenje koje bi pomoglo ublažavanju ove agonije.
Sedeći na debelom dušeku u dnevnoj sobi svoje dvosobne kuće u selu Gitaturi, u četvrti Korogoćo u Najrobiju, sa trinaestogodišnjom ćerkom pored sebe, objašnjava koliko je ovaj monstruozni postupak uticao na njen život.
„Bilo je loše i žao mi je, ali nisam mogla ništa da učininim protiv toga jer roditelji odlučuju“, kaže ona. „Uklonili su mi minoru (male usmine na vagini). To je nešto poput ubijanja čoveka.“
„Nikad ne bih dopustila svojim ćerkama da prođu kroz ovako nešto … one se nikada neće obrezati. Sve je to mit o tome da je obrezana devojka poželjnija za brak.“
S obzirom da je FGM nezakonit u Keniji, ljudi koji i dalje obavljaju ove zahvate mogu biti zatvoreni i novčano kažnjeni. Minimalna kazna je tri godine zatvora i novčana kazna od 2.000 dolara. Ipak, nema zvanične statistike o broju ljudi koji su procesuirani i sudije mogu oklevati da kazne počinitelje, koji su često sami roditelji odgovorni za svoju decu.
Stope FGM-a variraju širom zemlje. Samo 0,4 odsto Luia devojčica i 0,2 odstoo Luo devojčica – obe etničke grupe u zapadnoj Keniji – podvrgnute su ovoj praksi. U nekim istočnim i severoistočnim okruzima Kenije, kao što su Mander i Vajir, taj broj iznosi 90 odsto.
Sveukupno, oko 21 procenat žena i devojaka i dalje se muči sa posledicama obrezivanja u Keniji, prema nevladinoj organizaciji (NVO). U okrugu Kisi, gotovo je isto i devojke prolaze kroz obred u uzrastu od pet do sedam godina. Dostupnija je u ruralnim zajednicama u kojima 26 odsto žena i devojaka prolazi FGM nego u gradovima, gde je prevalenca skoro 14 procenata.
Umesto da okončaju praksu, neki kritičari kažu da je kenijski zakon i doveo do podzemlja.
Obrezivači iz zajednice Duba Borana u slamovima Gitature, počeli su da se sele u druge delove Kenije gde je ova nebulozna intervencija više prihvaćena.
Ibrahim Gio, koordinator u nevladinoj organizaciji SASA, koja promoviše svest o pitanjima kao što su FGM i žensko reproduktivno zdravlje, kaže:
„FGM tajno obavljaju starešine i medicinske sestre u domovima ljudi, posao im loše ide u Najrobiju zbog zabrana, ali ne i u drugim delovima zemlje, gde ih niko ne kontroliše.“
Međutim, klijenti i dalje dolaze iz inostranstva u kliniku „Halima Hirsi“.
Nastali bol i komplikacije od procedure često mogu trajati mnogo duže od 14 do 40 dana. Većina devojčica dovedenih na kliniku ostaje kod rođaka, a za dodatnih 150 do 200 dolara mogu da ostanu u kući u kojoj Hirsi kaže da su zbrinute i „dobro nahranjena“.
„Kada ozdrave, smatraju se spremnim za brak“, ironično kaže Duba.
Hirsijeva klinika sakrivena je usred lavirinta uskih, tamnih ulica koje vode u slam, u Istlajovom odseku. Abdilatif, posrednik, razgovara s nama tihim tonom dok ulazimo u mračnu sobu.
Na dan kada posećujemo kliniku, pet žena sedi na drvenoj klupi u sobi odvojenoj crvenom krpom. Halima Havo (64), jedna od klijentkinja koja je dovela petogodišnju unuku iz Švedske, kaže:
„Moja unuka stari. Treba da … prođe FGM pre nego što se vrati kući. “
Objašnjava da će, kada njena unuka bude starija i oženi je somalski muškarac u Švedskoj, on očekivati da je prošla proceduru.
Pre nego što je čula za ovu kliniku, kaže da je nedavno ugovorila za tri svoje nećake koje žive u Koloradu u SAD-u da putuju u Garisu na severoistoku Kenije na FGM. Tamo, kaže, izvode „tačnu“, najekstremniju, verziju FGM-a. Devojke su u kući izolovane 40 dana, objašnjava ona, a noge su im kanapom vezane, tako da ne mogu da se kreću.
Fartun Kadija (39) iz Velike Britanije, je svoju petogodišnju ćerku dovela na kliniku. Ona sedi u majčinom krilu.
„Platiću bilo šta“, kaže ona. „Razmišljala sam da je odvedem u Somaliju na obrezivanje, ali jedna prijateljica mi je rekla da se to može uraditi ovde u Najrobiju. To je dobra vest“, kaže ona.
Meštani koji dolaze u ovu kliniku plaćaju između dva i osam dolara, znatno manje nego stranci.
Među uglavnom somalijskim zajednicama oko Istlaija, obrezane devojke se smatraju „čistim“, a na ženu sa klitorisom gleda se kao na „obavezu“, smatra se da verovatno ne veruje svom mužu.
U kafiću u centru Najrobija, somalijski starac 70-godišnji Husein Farah, kaže:
„Ko će oženiti nečistu devojku u našoj zajednici? FGM je zaštita od seksa pre braka.“
Amina Ahmed (69) obrezuje devojčice od 1980. u različitim zemljama, uključujući Somaliju, Etiopiju i sada Keniju. Ona radi u ordinaciji Hirsi i sama sprovodi procedure FGM, bez pomoći. Takođe radi i kao babica u lokalnoj zajednici.
Priznaje da se mogu desiti doživotne komplikacije izazvane FGM-om, ali kaže da preduzima „mere predostrožnosti“ kako bi se to sprečilo, mada ne objašnjava šta te mere znače. Ona kaže da bogatiji klijenti na klinici mogu da kupe lek za smanjenje bola koji košta između 40 i 50 dolara.
„Prošle nedelje sam obrezala dve devojke, jednu iz Kanade i drugu iz Švedske, ali dolaze i naše. Imam najmanje pet klijenata nedeljno“, kaže ona.
Ipak, dok praktičari poput Ahmeda tvrde da posao i dalje cveta, sve više i više žena odlučuje se da ne primorava svoje ćerke na ovaj put.
„Ovih dana naše devojke to ne žele“, kaže Duba. Ona dodaje da se na isti način osećaju i njeni vršnjaci, drugi roditelji njenog uzrasta. Nije čula da se FGM izvodi u njenoj zajednici Korogoćo gotovo 10 godina.
Nada se da će ova strašna praksa potpuno izumreti kada se ljudi budu edukovali o opasnostima FGM-a.
„Sa televizije su ukazivali na ovaj problem, i brojni aktivisti upozoravaju na FGM. Nije nas vlada naterala da zaustavimo ovaj ritual, već smo videli da nije dobar zbog ožiljaka i bola koji nam ostavlja doživotno“, kaže Duba.
„Ne radi se ovde o religiji, nego o kulturi“, dodaje ona, „ali generacijski stavovi se menjaju i žene i mlade devojke su sada osnažene informacijama. Ovih dana naše devojke to ne žele i mi ih podržavamo u tome.“