Desničarska partija Braća Italije odnela je pobedu na sinoć održanim vanrednim parlamentarnim izborima. Italija će sada po prvi put u istoriji imati ženu premijera, i to ekstremnu desničarku Đorđu Meloni. Za razliku od mnogih desničara, Meloni je osudila rusku invaziju na Ukrajinu, a gaji i neobičnu opsesiju delima Tolkina, naročito ostvarenjem "Hobit", što je postalo jasno dok još je bila omladinska aktivistkinja.
Ona poziva na više beneficija za porodicu, manje evropske birokratije, niske poreze i zaustavljanje imigracije. Ima cilj da zatvori italijanske luke za migrante koji stižu iz Libije.
Želi ponovo da pregovara o sporazumima EU i članstvu Italije u valutnoj zajednici evra. Takođe, njena partija odbacuje pravo na abortus i istopolne brakove.
Braća Italije podržavaju politiku suočavanja sa niskim natalitetom u zemlji, predlažući otvaranje besplatnih vrtića i uvođenje porodične pomoći od 400 evra mesečno.
Stranka ne favorizuje izlazak Italije iz EU bloka, pa čak ni iz evrozone, rekavši da preferira „Evropu nacija“. Meloni možda smatra da je ovu poziciju sada lakše podržati kada Italija ima koristi od skoro 200 milijardi evra iz fondova EU za oporavak od koronavirusa.
Meloni je bliska mađarskom nacionalističkom premijeru Viktoru Orbanu, kao i francuskom Nacionalnom okupljanju i španskom Voksu. Ima veze i sa američkom krajnjom desnicom.
Pokazala je čvrstu podršku Ukrajini i atlantskom savezu od ruske invazije, stvarajući kontrast stavovima bivših lidera Matea Salvinija i Slivija Berluskonija, koji su ranije povezivani sa Putinom.
Levičari je zovu „nostalgičarkom za fašističkim vremenima“, ali ona sama ne beži od svoje prošlosti niti se od nje jasno ograđuje. Meloni je u mladosti bila deo omladinskog krila neofašističke partije „Italijanski društveni pokret“. Tada je imala samo 15 godina, ali da je u slične stavove verovala godinama pokazuje i to što je kasnije vodila studentski ogranak krajnje desničarske „Nacionalne alijanse“.
Meloni u svojoj biografiji piše da je svesna da se nalazi u političkom minskom polju.
„Mi smo deca naše istorije. Cele naše istorije. Kao što je slučaj sa svim drugim narodima, put koji smo prešli je složen, mnogo komplikovaniji nego što mnogi žele da obznane“, navela je.
Kao aktivistkinja u postfašističkom italijanskom socijalnom pokretu, ona i njena zajednica militanata, sa nadimcima kao što su Frodo i Hobit, poštovali su „Gospodara prstenova“ i druga dela britanskog J.R.R. Tolkina. Oni su se okupljali na „Turbini Boromirovog roga”, radi kulturnog ćaskanja, a pohađala je i „Hobbit Camp“ i pevala zajedno sa ekstremističkim folk bendom „Compagnia dell’Anello“, što u prevodu znači „Družina prstena“.
Sve ovo može izgledati kao mladalačka zanesenost zbog dela koja su povezana sa fantastikom i visokobudžetnim epovima, a ne sa političkom militantnošću. Međutim, „Gospodar prstenova“ je u Italiji pola veka bio centralni stub na kome su potomci postfašizma rekonstruisali identitet tvrdokorne desnice, tražeći tradicionalističko mitsko doba za simbole, heroje i mitove.
„Mislim da bi Tolkin mogao bolje od nas da kaže u šta veruju konzervativci. Ne smatram ‘Gospodara prstenova’ fantazijom,” rekla je Meloni svojevremeno.
U svojim ranim dvadesetim, pojavila se u sobama za ćaskanje na internetu pod nadimkom Khi-ri, nazivajući sebe „ malim zmajem italijanske mreže “. Nedavno je svoju političku konferenciju nazvala Atreju, italijanski prevod imena junaka „Beskrajne priče“, najpoznatijeg kao kultni film iz 1980-ih u kojem je prikazan leteći animatronski lik koji je izgledao kao pola zmaj, pola labrador retriver.
BONUS VIDEO: Đorđa Meloni: Liderka krajnje desničarske partije Braća Italije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar