0
Hrvatska će od sutra imati novi sastav Sabora u kome će u naredne četiri godine sedeti 151 poslanik. Mesecima se u medijima govori o tome kako su ovo najneizvesniji parlamentarni izbori u istoriji države, jer je teško pretpostaviti koje će stranke i koalicije napraviti jedni drugima ustupke i stići do čarobnog broja 76, koji im označava mogućnost formiranja vlade. Analizirajući više nego složenu postizbornu situaciju u Hrvatskoj, politički analitičar Davor Đenero za Nova.rs kaže da su sve tri vodeće stranke – HDZ, SDP i Domovinski pokret – u ozbiljnim problemima.
„Ne postoji mogućnost da Restart koalicija koju predvodi Bernardićev SDP formira političku većinu. Oni mogu doći do 70 mandata, ali nikako preko te brojke. Tu matematika jednostavno ne pomaže. Ako bi se išlo čistom aritmetikom, postoji mogućnost koalicije Plenkovićevog HDZ i Domovinskog pokreta Miroslava Škora, uz predstavnike nacionalnih manjina, ali je jasno da manjinski zastupnici ne žele sa Škorom, a izvesno je da sa njim ne
želi ni Plenković“ objašnjava Đenero.
Naš sagovornik smatra realnom mogućnost da se desnica okupljena oko Škora rastoči već u danima posle izbora.
Pročitajte još:
„Domovinski pokret se može već u izbornoj noći ili u nekoliko dana posle izbora raspasti. U pitanju je heterogena organizacija i barem pet od njihovih 15 mandata ne pripadaju Škorinom pokretu u užem smislu, već drugim manjim partnerima. Međutim, za formiranje većine sa otpadnicima iz Domovinskog pokreta i zastupnicima nacionalnih manjina, HDZ-u bi trebalo barem deset tih otpadnih mandata, a to je ipak malo previše za očekivati. Zbog toga je skoro sigurno da Hrvatskoj sledi ozbiljna politička blokada, koja se može razrešiti na samo jedan način, a to je formiranje velike koalicije između HDZ i SDP“ tvrdi analitičar.
Međutim, Đenero podvlači da je problem u tome što su lideri ovih dveju stranaka u kampanji glasno govorili da koalicija među njima ne dolazi u obzir.
„Ako ove dve stranke ne mogu da postignu sporazum, u tom slučaju predsednik Zoran Milanović raspušta tek konstituisani Sabor, raspisuje nove izbore, smenjuje aktuelnu vladu u tehničkom mandatu i imenuje alternativnu tehničku vladu. To bi značilo da će se i makaze i platno u tom trenutku naći u njegovim rukama, jer je on jedini koji bi tada imao politički legitimitet. Milanović bi tako formirao prelaznu administraciju pod svojim uticajem, a to ne odgovara ni Plenkoviću ni Bernardiću, jer nijedan nije u harmoničnim odnosima sa predsednikom Hrvatske. On bi preuzeo političku odgovornost u takvoj krizi, proglasio vanrednu situaciju i imao sve u svojim rukama. Zbog takve eventualne okolnosti ova dvojica bi možda mogli da postignu sporazum“ navodi Đenero.
Ubeđen je da će HDZ i posle izbora ostati najjača partija u Hrvatskoj i da nema ni govora o smanjenju njenog uticaja.
„To ne bi ni bilo dobro u ovom trenutku. Današnji HDZ nije onaj od pre pet godina, koji je klizio prema desnici niti je to stranka iz Tuđmanovog perioda kad je bio autoritarna partija. Ekipa koja danas vodi stranku je proevropski orijentisana i dobro međunarodno prihvaćena“ ističe hrvatski politikolog za naš portal.
Đenero pominje da koalicija oko Škora intenzivno razmišlja o konceptu pomoću kog bi mogli da smene Plenkovića nakon izbora, pa dodaje:
„Deklarisani Škorin zahtev prema HDZ je da se koalicija formira odmah posle izbora, ali da u tom slučaju premijer ne može biti Plenković, već da HDZ mora da izabere bilo koga drugog. Oni bi, dakle, hteli nekog iz desnog krila HDZ, odakle su i sami potekli. Maticu bi hteli da vrate iz kanala u koji ju je uveo Plenković u staro korito, ali nemaju šanse za to. Zato je za njega, izborna koalicija HDZ i Domovinskog fronta posle izbora u domenu nemogućeg.
Dosad se pokazalo da sa desnim radikalima nije moguće formirati održivu vladu. U Škorinoj poziciji su 2015. i 2016. bili predstavnici Mosta, pa su srušili sopstvenu vladu. Ako bi se takva vlada nekako formirala, ona bi sigurno bila kratkog veka. Osim toga, ključni problem Demokratskog pokreta je da tu nema konsolidovane političke organizacije, već je to skup desničarskih samoproglašenih lidera koji će vrlo brzo posle izbora ući u međusobne sukobe“, zaključuje Đenero.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
