3
Izbori koji predstoje Americi u novembru biće po svemu sudeći najhaotičniji dosad. Kandidat Demokratske stranke Džo Bajden trenutno se kotira bolje od aktuelnog predsednika Donalda Trampa koji će pokušati da osvoji drugi mandat, ali demokrate svakako pokušavaju da se pripreme za oba ishoda.
Potencijalnu Trampovu pobedu Demokratska stranka već sada zamišlja kao nekakvu apokalipsu, ali demokrate – poučene iskustvom – očekuju i da Tramp opstruira izbore.
Slično se već događalo u više navrata; na izborima za Senat i guvernera na Floridi 2018. godine republikanci su prvo imali blagu prednost, a kada su demokrate na kraju povele, Tramp je digao uzbunu i napisao na Tviteru da se „niotkuda pojavila gomila novih listića“.
Pročitaj i:
Demokrate su pobedile tada, ali Tramp ne propušta priliku da neosnovano optužuje Demokratsku stranku da koristi glasanje poštom kako bi „pokrala“ izbor. To je, naposletku, govorio i na ovogodišnjoj Nacionalnoj konvenciji Republikanske stranke.
Situaciju sada dodatno komplikuje činjenica da je pandemija koronavirusa najteže pogodila upravo Ameriku i ne samo da će generalno veći broj birača odlučiti da se ipak ne tiska na glasačkim mestima i odabere glasanje poštom, već će po poslednjim istraživanjima ovu opciju u daleko većem broju odabrati demokratski birači nego republikanski. Za stratege demokrata je ovo scenario iz košmara.
Šta ako prvi rezultati u tzv. swing states budu pokazivali da je Tramp u prednosti jer je većina republikanaca glasala lično na biračkim mestima, piše Njujork tajms, a u narednim danima se – kada počnu da pristižu i broje se glasovi poštom – ispostavi da ipak vodi Bajden?
Da li će Tramp proglasiti prerano pobedu? Odgovor se možda krije u jednom njegovom tvitu iz jula u kojem je naveo: „Rezultati izbora se moraju znati u noći izbora, ne danima, mesecima, ili čak godinama kasnije!“
Demokrate opravdano strahuju da bi Tramp mogao da udružen sa konzervativnim medijima potkopa poverenje u rezultate izbora i ponovo tvrdi da su glasovi koji su pristigli poštom i preobukli savezne države u plavo namešteni.
Tramp doslovno vodi kampanju protiv glasanja poštom baš zato što zna da je to jedan od načina da obogalji protivničku Demokratsku stranku i njenog kandidata Bajdena. Teorije zavere su glavno oružje u diskreditovanju Bajdena i samo prošle nedelje je Tramp poručio medijima da iza Bajdenove kampanje stoje „mračne senke“.
U mnogim saveznim državama nije dozvoljeno da se glasovi pristigli poštom broje pre dana izbora, i stručnjaci su već upzorili na „crveni miraž“, odnosno da je mogućnost da prvi rezultati pokažu ubedljivu Trampovu pobedu vrlo velika, naročito pošto su poslednja istraživanja pokazala da će glasanje poštom na ovim izborima odabrati dvostruko više ljudi nego inače, i da su to mahom Bajdenove pristalice.
Tramp i njegovi stratezi otuda upiru da se glasanje poštom uopšte ne dozvoli; građani bi tako bili prinuđeni da biraju između zdravlja i prava da glasaju, a očekuje se da glasači Demokratske stranke ipak odaberu da se zaštite.
Glasanje poštom moglo bi da bude i poluga za delegitimisanje izbora ukoliko ih izgubi. Tramp je i 2016. godine – pošto su ankete pokazivale da neće baš briljirati na izborima – signalizirao da možda neće prihvatiti izborne rezultate.
Obamina Bela kuća je čak otišla toliko daleko da je pripremila tajni plan ukoliko Tramp to učini. Kako je Magazin Njujork izvestio 2018. godine, taj plan je pozivao republikanske kongresmene, bivše visoke zvaničnike SAD, pa čak i bivše američke predsednike da preduprede političku krizu tako što će afirmisati izborne rezultate, ali i rezultate istrage američkih obaveštajnih službi kojom je zaključeno da se Rusi jesu umešali u izbore, ali da pomognu Trampu, a ne Hilari Klinton, njegovoj rivalki.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
