0
"Kisenoik, kiseonik! Možete li mi dati kiseonik", uplašeno je pitala učiteljica čiji se 46-godišnji suprug bori s koronavirusom u bolnici u Delhiju kojoj je ponestalo kiseonika.
Pročitajte još:
BBC-jev dopisnik iz ovog indijskog grada Soutik Bisvas, pomislio je kako se ova sitacija sve češće ponavlja.
Ovo je još jedan dan u gradu u kojem je disanje za mnoge postalo luksuz. Okretao je razne brojeve telefona, slao SOS poruke. Pored bučnik zvukova medicinskih uređaja, čuje se i žena koja govori da je kiseonik kojim se snabdeva njen suprug pao na opasno niskih 58 odsto. Nešto kasnije srećom je porasla na 62 odsto.
Smatra se da je lekarsku pomoć potrebno potražiti ako procenat kiseonika opadne ispod 92 odsto.
Njen suprug još uvek može da govori i u svesnom je stanju.
Kako bi im pomogao, Bisvas je poslao poruku prijatelju koji je lekar i koji radi na intenzivnoj nezi.
„Pacijenti ostaju svesni čak i kad saturacija padne na 40 odsto“, naveo je lekar u poruci.
Potresni prizori u novinama
Bisvas uzima novine. U poznatoj privatnoj bolnici umrlo je 25 kritično bolesnih pacijenata. Pritisak kiseonika u jedinici intenzivnog lečenja snižen je i mnogi pacijenti dobijaju kiseonik manualno, objavila je bolnica. Na naslovnoj je stranici fotografija dvojice muškaraca i žene koji dele jedan rezervoar s kiseonikom. Troje stranaca, koje je zahvatila tragedija koju je prouzrokovala opuštenost javnosti i vladin nemar, dele spas.
Novinski izveštaj kaže da je 40-godišnji sin jednog od muškaraca preminuo ispred te bolnice pre nekoliko dana, čekajući krevet.
„Ipak je uspeo dobije nosila“, navodi se u tekstu.
„Ožalošćeni Indijci sada su zahvalni kad dobiju nosila za tela svojih bližnjih, kad već ne mogu da osiguraju krevete, lekove ili kiseonik za spas voljenih osoba“, ističe BBC-jev dopisnik.
Ljudi umiru, lekovi se prodaju na crnom tržištu
Kako dan odmiče, Bisvas shvata da se ništa nije promenilo. Pacijenti umiru jer nema kiseonika. Lekova je i dalje malo i prodaju se na crnom tržištu. Raste panika, lekovi se gomilaju kao da je ratno stanje. Po mnogočemu ovo i jest ratno stanje.
Učiteljica ponovo zove. Bolnica nema ni rezervni merač protoka kiseonika, pa ga ona mora sama nabaviti. Bisvas je ponovo na telefonu, šalje apele preko Tvitera. Neko je uspeo da pronađe uređaj koji služi za regulisanje dovoda kiseonika iz rezervoara.
Stvari idu od lošeg ka gorem
Suprotno od onoga šta govori Vlada, kaže, stvari idu od lošeg ka gorem. Cisterne s kiseonikom ne stižu na vreme u grad da bi spasile pacijente. Nema kreveta, lekova je malo. Čak ni privilegovani Indijci više ne mogu do njega doći.
Popodne bolnicu nazvao je nazvao urednik časopisa, tražeći rezervoar s kiseonikom za bolesnog pacijenta kojeg poznaje.
U stambenoj zgradi u kojoj Bisvas živi stanari pokušavaju kupiti koncentratore kiseonika za slučaj da nekome treba pomoć pri disanju. Pedeset sedam stanara zaraženo je i izolovano u svojim domovima. Pacijen
ti su prepušteni sami sebi. Za mnoge je to polako i postupno umiranje.
„Čak i ako umirem, dok zapravo ne umrem, još uvek živim“, napisao je neurohirurg Paul Kalaniti u svojim memoarima Kad dah postane zrak.
„Danas je u Indiji malo milosti za onima kojima je potreban kiseonih“, zaključuje Bisvas.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
