0
Britanski istraživači objavili su danas da lečenje zaraze koronavirusom deksametazonom smanjuje smrtnost teško obolelih, dok su druga dva istraživanja utvrdila da hidroksihlorokin ne pomaže ljudima koji imaju blage simptome infekcije.
Istraživanjem predvođenim naučnicima Univerziteta Oksford testiran je jeftin steroid deksametazon, široko korišćen za lečenje bolesti kovid-19 koju izaziva novi koronavirus.
Lek su dobila 2.104 pacijenta, dok je 4.321 lečen običnom terapijom.
Među pacijenatima koji su bili toliko bolesni da nisu mogli da dišu bez respiratora, smrtnost je bila 36 odsto manja kod onih koji su dobijali deksametazon. Umrlo je 29 odsto obolelih koji su lečeni deksametazonom, a 41 odsto onih koji su dobijali običnu terapiju.
Ako se u obzir uzmu pacijenti kojima je bio potreban dodatni kiseonik, ali ne i respirator, smrtnost je bila manja 18 odsto, pošto je umrlo 23 odsto onih koji su lečeni deksametazonom, naspram 26 odsto onih koji nisu.
Međutim, deksametazon se pokazao kao štetan ako se koristi za lečenje u ranijim fazama bolesti ili kod onih sa blagim simptomima. Od takvih pacijenata kojima je davan deksametazon umrlo je 18 odsto, a 14 odsto u slučaju kada su dobijali običnu terapiju.
Britanski istraživači su proučavali i dejstvo leka hidroksihlorokin na zaražene koronavirusom.
Oni su ranije naveli da taj lek protiv malarije ne pomaže hospitalizovanim pacijentima s koronavirusom, a sada su zaključili da može da bude štetan.
Pacijenti koji su dobijali hidroksihlorokin imali su slabije izglede da izađu živi iz bolnice posle 28 dana, pošto je takvih bilo 60 odsto u poređenju sa 63 odsto onih koji su dobijali običan tretman.
Oni kojima na početku lečenja nisu bili potrebni aparati za disanje, uz terapiju hidroksihlorokinom takođe su imali veće šanse da završe na respiratoru ili da umru, od onih koji nisu dobijali lek protiv malarije.
Druga dva istraživanja otkrila su da lečenje infekcije koronavirusom hidroksihlorokinom u početnoj fazi nije pomoglo pacijentima s blagom kliničkom slikom.
Proučavanje 293 osobe iz Španije, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Univerziteta Oksford (Clinicalinfectiousdiseases), pokazalo je da nema značajnih razlika između obolelih koji su dobijali hidroksihlorokin i onih koji nisu, po pitanju smanjenja količine virusa kod pacijenata, rizika od pogoršanja stanja ili vremena do oporavka.
Slično istraživanje koje su doktori američkog Univerziteta Minesote sproveli na 423 obolela s blagim simptomima pokazalo je da hidroksihlorokin nije u značajnoj meri smanjio težinu simptoma, a da je doneo više sporednih efekata.
Jedini drugi lek koji je imao pozitivan efekat na pacijente zaražene koronavirusom je remdesivir, koji je u proseku skraćivao boravak u bolnici za oko četiri dana.
Zaraza koronavirusom potvrđena je u svetu kod više od 14 miliona ljudi, od kojih je umrlo više od 595.000.
Pratite nas i na društvenim mrežama: