2
Evropska unija sada je na meti žestokih kritika zbog toga što nije uspela da nabavi dovoljan broj vakcina unapred. EU je, zapravo, doživela debakl.
Pročitajte još:
Na vrhuncu pandemije, kada je koronavirus odnosio živote i čitav svet stavljen po ko zna koji put pod ključ, vakcina je bila obećana zemlja; kad nju budemo imali, živećemo „normalno“, putovaćemo, grliti se i sastajati kao nekad.
Kada je napredak u razvoju vakcine postao izvesniji, počela su da stižu upozorenja da vakcina ipak ne znači da će sve biti kao što je bilo, da ona neće odneti kao rukom virus koji je razorio planetu i da nam predstoji mukotrpan posao.
Onda je vakcina došla i ne samo da nije donela spas i olakšanje, već je počela nova borba – ko će prigrabiti više vakcina, ko će dobiti bolje vakcine, i ko će uopšte stići na red za vakcinisanje.
Ako je pandemija dodatno istakla i uveličala već postojeće probleme poput ekonomske nejednakosti i neravnopravnog pristupa zdravstvenoj nezi, bilo bi pošteno reći da je isto učinila i vakcina. Ipak, i pored sveg globljenja za dozu koja može spasti život, čak ni razvijeni zapadni svet kome makar ne nedostaje para nije došao do tačke kada može da se nada povratku u normalu.
Iz američke farmaceutske kompanije Moderna koja je razvila jednu od najbrže odobrenih vakcina protiv koronavirusa smatraju da se Evropska unija u prevelikoj meri oslanjala na „vakcine iz svojih laboratorija“, te da zato potrebne količine nisu kupljene na vreme, ali je stvar izvesno kompleksnija od nesrećnog pokušaja Evropske komisije da ispred ljudskih života kao prioritet postavi razvoj evropske farmaceutske industrije.
EU je zapravo naručila premalo sopstvenih vakcina. Naposletku, vakcina koja je najzastupljenija na Zapadu razvijena je upravo u nemačkoj kompaniji BioNTech i dolazi iz EU, mada u saradnji sa američkim Fajzerom.
Ne radi se, dakle, o tome da je EU naručila premalo „američke“ vakcine, već o tome što je EU sedela skrštenih ruku dok su SAD i druge zemlje lagerovale doze vakcine proizvedene u nemačkoj laboratoriji.
EU ovde nije nastupila protekcionistički, nego je još jednom demonstrirala nefleksibilnost sopstvenih institucija. Zapanjujuće spora vakcinacija u većini evropskih zemalja je posledica neuspeha EU da koordiniše interesima različitih članica. Neke su se žalile na cenu BioNTech vakcine, dok su druge bile skeptične zbgo tehnologije korišćene za njenu izradu. Treći su, pak, mislili da je najgore već prošlo i da pandemija prolazi.
Neki veruju da je EU delom oklevala da unapred poruči više doza nemačke vakcine zbog rivalstva između evropskih proizvođača; BioNTech kao mala kompanija iz Majnca nije imao baš mnogo šanse, činilo se, da zaseni etablirane farmaceutske gigante koji profesionalno lobiraju u Evropskoj komisiji.
Šta god bio razlog, sada je činjenično stanje da je Evropa zakasnila s nabavkom vakcina. Prve doze Fajzera naručene su tek u novembru, kada su novinari sa pravom počeli da zapitkuju čemu oklevanje. Početkom januara su kupljene i prve doze Moderne.
SAD, Velika Britanija, Japan i Kanada kupovali su ogromne količine vakcina još u julu i avgustu prošle godine.
Pročitajte još:
Pošto su kasno poručene, vakcine sada kasnije i stižu. U evropskim medijima najupečatljivije su fotografije praznih centara za vakcinaciju, a sasvim su realne procene da ovim tempom EU neće još dugo moći da stigne zemlje poput SAD, Britanije i Izraela koje vakcinišu solidnom ili vrlo dobrom brzinom.
Jedno od obrazloženja bilo je da blok nije želeo da rizikuje sa kupovinom u trenutku kada još uvek nije bilo poznato koja je vakcina efikasna, ali prema nekim računicama taj rizik bio bi vrlo isplativ.
Da je EU kupila dovoljno doza da pokrije dve trećine stanovništva od svakog od šest proizvođača sa kojima je u tom trenutku pregovarala, potrošila bi 29 milijardi evra. Poređenja radi, toliko evropska ekonomija gubi svakih deset dana u kovid krizi. A pošto se ispostavilo da su dve vakcine visoko efikasne, EU bi imala praktično i viška visokokvalitetnih doza koje bi mogla da donira zemljama u razvoju.
Krivac za ovaj evropski debakl nije jedan, ali ova nesrećna epizoda pokazuje da su države članice pogrešile što su kupovinu vakcina poverile Evropskoj uniji.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
