Dan bez žena: Istorijski štrajk u Meksiku

Dan posle velikog marša 8. marta, mnoge žene u Meksiku povukle su se iz javnog prostora u okviru nacionalnog štrajka zbog brutalnih ubistava žena u zemlji u kojoj dominira mačo kultura, ukazujući kako bi izgledalo društvo bez žena, pišu svetski mediji, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Dan bez žena

U vreme kada su obično najveće gužve u ponedeljak ujutro u biletarnicama metroa meksičke prestonice nije bilo prodavačica karata, niti je u mnogim bankama bilo blagajnica. Kozmetički saloni, frizerske radnje i saloni za masažu su bili zatvoreni.

Na ulicama gradova širom Meksika takođe je bilo znatno manje žena, pošto su se, kako piše londonski Gardijan (The Guardian), hiljade i hiljade žena i devojaka širom te zemlje pridružile istorijskom štrajku da protestuju zbog zaprepašćujućeg nasilja zasnovanog na rodu, kao i loše reakcije vlasti na krizu u kojoj je svakog dana u Meksiku prosečno ubijeno više od deset žena.

Štrajk „Dan bez žena“ šalje jasnu poruku meksičkom društvu, rekla je Sandra Rejes (Reyes), biološkinja iz Nacionalnog instituta za rak, koja je jedna od najmanje 80.000 osoba koje su prethodnog dana, 8. marta, učestvovale u jednom od najvećih ženskih marševa u Meksiku.

Mnoge učesnice protesta u nedelju, kako ističe Gardijan, izrazile su nezadovoljstvo vlastima na nivou saveznih država, kao i federalnom nivou, pošto većina ubistava žena nije rešena, dok porodice često same tragaju za nestalim članicama. Mada su mnoge žene radile u ponedeljak, često iz straha da će im biti smanjena plata, u metrou je u ipak bilo daleko manje žena nego obično prvog radnog dana u nedelji.

Mnoge kompanije su podržale štrajk i rekle svojim radnicama da ostanu kući, dok su neke žene izrazile zabrinutost da će podrška mejnstrim političara i velikih kompanija razvodniti ideološku snagu protesta. Druge su, kako ukazuje Gardijan, tvrdile da takva podrška pokazuje snagu borbe žena.

Protest žena je podržao i deo meksičkih medija, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse). Najveće dnevne novine u zemlji imale su stranice ljubičaste boje, a prostori obično rezervisani za kolumnistkinje bili su prazni ili uz natpis: „Dan bez njih.“ U jutarnjim radio i televizijskim vestima pojavljivali su se samo muški voditelji.

U nekim kafićima i restoranima mogle su se videti samo muške mušterije i muška posluga. Na jednoj školi je istaknuto obaveštenje roditeljima da se žensko osoblje pridružilo nacionalnom štrajku žena. Mnoge škole su bile zatvorene, dok su studentkinje bojkotovale nastavu na univerzitetu, dodaje AFP.

Žene koje su odlučile da rade, ukazuje francuska agencija, nosile su ljubičaste mašne ili odeću iz solidarnosti s kampanjom protiv rodno zasnovanog nasilja.

Brutalna ubistva

Ideja štrajka je da žene na jedan dan budu nevidljive tako da saradnici na poslu, šefovi, partneri, muževi i neka deca razmisle o njihovom odsustvu, ističe Asošiejtid pres (Associated Press), ukazujući da su se neke žene u ponedeljak isključile i s društvenih mreža.

Pozivi na protest žena su pojačani u februaru posle dva ubistva koja su potresla meksičku prestonicu – mlade žene čije telo je izgleda raskomadao njen partner i sedmogodišnje devojčice otete iz škole.

Ubistva žena u Meksiku, kako navodi AP, često su praćene seksualnim nasiljem i zapanjujućom brutalnošću.

Prema vladinim podacima, prošle godine 3.825 žena je nasilno ubijeno, što je povećanje od sedam odsto u odnosu na 2018. i što znači da je oko 10 žena ubijen svakog dana u Meksiku, dok su hiljade nestale bez traga proteklih godina.

Veoma malo zločina završi osudama, pošto su, ističe AP, vlasti izgleda nesposobne da ih spreče ili propisno istraže.

Ukorenjena mačo kultura

Štrajk i marš koji je u nedelju izvukao desetine hiljada žena na ulice bili su prekretnica za državu koja već dugo ne uspeva da izađe na kraj s ukorenjenim mačizmom i rodno zasnovanim nasiljem, ističe Njujork tajms (The New York Times).

Kolektivna akcija bez presedana takođe je stavila ne test predsednika Meksika Andresa Manuela Lopeza Obradora, ocenjuje američki list, i ukazuje da je pojavom manjih protesta u gradu Meksiko proteklih nedelja on izgleda nije bio u stanju da prepozna sve veću frustraciju, svaljujući krivicu za ubistva žena za „prethodnu neoliberalnu politiku“.

Levičarski meksički predsednik je ranije rekao i da su protesti žena „konzervativizam prerušen u feminizam“.

Kritičari su ocenili da je predsednikova reakcija bila bezosećajna i snishodljiva, kao i da je gluv na probleme žene, navodi Njujork tajms. Lopez Obrador rekao je u ponedeljak ujutro da se feministički pokret bori za „legitiman“ cilj, ali je, kao i ranije, rekao da su politički protivnici „koji žele neuspeh njegove vlade“ podstrekivali marš i štrajk.

Široka podrška maršu i štrajku u Meksiku, dodaje njujorški list, pored toga što je podstaknuta ubistvom raskomadane 25-godišnjakinje Ingrid Eskamilje (Escamille) i sedmogodišnje Fatime Sesilije Aldrigeti (Fatima Cecilia Aldrighett) čije telo je pronađeno umotano u plastičnu kesu, takođe je inspirisana globalnim pokretom MeToo.

Ta nasilna ubistva su pokrenula nacionalnu raspravu o rodno zasnovanom nasilju i ušančenoj kulturi mačizma u Meksiku koja, kako navodi Njujork tajms, nadilazi uobičajene podele duboko stratifikovanog meksičkog društva – starost, klasu, rasu i političko opredeljenje.

Velika pobeda

Nezabeleženi protest širom Meksika koji je paralizovao zemlju predstavlja veliku pobedu u borbi žena u zemlji u kojoj preovlađuje muška šovinistička kultura, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ukazujući da o podcenjenom značaju žena u meksičkoj privredi govore i gubici na „Dan bez žena“.

Pored poziva na buđenje vlasti zbog brutalnih ubistava žena, protesni pokret takođe nastoji da podigne svest o značaju žena u svakodnevnom životu u Meksiku, ukazuje američki list, dodajući da se problemi žena ne završavaju na nasilju, već uključuju i rasprostranjenu neravnopravnost na radnim mestima. Muškarci u Meksiku u proseku zarađuju 30 odsto više od žene, dok je učešće žena u radnoj snazi među najnižim u svetu, manje čak i od siromašnijih i manje obrazovanih zemalja Latinske Amerike.

Meksička banka Sitibanameks (Citibanamex) procenjuje da ekonomska aktivnost izmerena BDP-om značajno potcenjuje ulogu žena u privredi, a da bi gubici zbog protesta mogli biti oko dve milijarde dolara, odnosno polovina dnevne privredne proizvodnje.

Mnoge kompanije su u ponedeljak zabeležile značajne gubitke, ukazuje Volstrit džurnal.

Radnik na benzinskoj pumpi je rekao da je prodaja za trećinu manje nego prosečno prvog radnog dana. Isto tako, dodaje list, bleštavi hodnici velikih tržnih centara su bili skoro prazni. „Dobar dan za žene, užasan za nas“, rekao je menadžer jedno lanca prodavnica, procenjujući da je prodaja smanjena za pola u odnosu na normalan radni dan.