0
BBC je sa ukrajinskim vojnicima s prve linije fronta razgovarao o kontraofanzivi koja bi, nadaju se, trebala da promeni tok rata. Ovo je njihovo viđenje ukrajinske kontraofanzive. Kako je anestezija počela da popušta, ukrajinski vojnik - mršavi 19-godišnjak, počeo je da jauče na zadnjem sedištu vozila hitne pomoći. Potom se mučio s maskom za kiseonik i psovao, mrmljajući - "Dajte mi moju pušku". "Često su ovakvi. Toliko traume", rekla je doktorka Ina Dimitir, milujući bledo lice vojnika dok je ponovo gubio svest, a hitna pomoć je jurila od fronta jugoistočno od Zaporožja. Ime mladog vojnika je Oleh. U rovu tog jutra, olupine od ruske mine napravile su veliku rupu na donjem delu njegovih leđa, što mu je verovatno prekinulo kičmenu moždinu. U ovoj kontraofanzivi, sve je više žrtava, pa se mnogi pitaju da li proboj uopšte moguć?
Dok se broj žrtava iz ukrajinske kontraofanzive povećava, lako je zaključiti zašto se, tokom retke posete ovom strogo čuvanom delu južnog fronta, neki vojnici i posmatrači počinju da se pitaju da li je proboj moguć ili su ruske odbrambene linije, izgrađene i drastično ojačane tokom zimskih meseci, jednostavno prevelika prepreka.
„Bez zapadne pomoći, mislim da bismo mogli da izgubimo ovu igru“, rekao je Kirilo Potras, ukrajinski mornar kojem je ruska mina 2020. godine otkinula levi deo noge, ali se sada vratio na front. Potras je rekao da prisutnost ruskih minskih polja predstavlja ogromnu prepreku, piše BBC, a prenosi Index.hr.
Ipak, mesec dana nakon ove dugo planirane kontraofanzive ima puno vojnika i stručnjaka koji se ne slažu, smatrajući da početna faza ide prema planu, i da front, koji se proteže u grubom luku više od 1.000 kilometara od obale Crnog mora do severoistočne granice Ukrajine s Rusijom, nikada nije bila probijena istom brzinom koju su prošle godine postigle ukrajinske snage.
Nakon što je novinar BBC-ja proteklih nedelja posetio tri odvojena dela fronta i razgovarao s nizom ljudi, navodi kako je sklon da podeli ove različite perspektive u tri grupe – one koje ruske odbrambene linije vide kao da su napravljene od lima, one koje ih vide kao drvo i one koje ih zamišljaju kao staklo.
Teoriju o limu, oblikovanom, ali otpornom, prvi je skicirao umorni medicinar kojeg je sreo pre više od dve nedelje u poljskoj bolnici blizu Bahmuta, gotovo potpuno uništenog grada u istočnoj regiji Donbasa.
Usred tutnjave i grmljavine topničke vatre opisao je rastuće ukrajinske žrtve, upozorio da je Rusija imala previše vremena da se pripremi za odbranu i da ima previše vojnika, pa je zaključio da bi Ukrajina možda mogla da pomakne front unazad, možda čak i nekoliko desetina kilometara, ali bi se mučila da napravi više od udubljenja u ukupnoj okupiranoj teritoriji na istoku i jugoistoku Ukrajine.
„Mislim da se ovaj rat neće rešiti na frontu. Završiće se političkim dogovorom“, rekao je setno.
Teorija o drvu, koja se odnosi one koji misle da će front verovatno da pukne i rasprsne se, ali ne i da se sruši, došla je do izražaja neka tri sata vožnje jugozapadno od Bahmuta, iza malog grada Velika Novosilka.,
Na poljima i brežuljcima koji se protežu prema Crnom moru, ukrajinske snage su išle napred, pronalazile puteve kroz minska polja i napadale ruske položaje iz neočekivanih uglova, i, polako, ali sigurno, osvajale značajne delove teritorije i nekoliko sela i malih gradova.
„Ja sam realista, iako me neki nazivaju pesimistom“, rekao je Artem, 36-godišnji vojnik, dok mu je ukrajinski avion tutnjao iznad glave. On smatra da je moral ruskih vojnika nizak i da će Ukrajina verovatno da postigne neke značajne proboje narednih meseci. Ali nije mogao da vidi da se kontraofanziva pretvara u potpuni ruski poraz, kao što je to nakratko bilo prošlog novembra.
„Mediji i društvo su u žurbi. Ali to je uvek najgora moguća opcija“, dodao je, pitajući se kakvu bi cenu Ukrajina bila spremna da plati u smislu potencijalnih žrtava koje bi bile uključene u prisiljavanje strateškog prekida ruskog fronta.
Značajno je da pesimističnije perspektive o ukrajinskoj kontraofanzivi obično dolaze od vojnika koji su najbliži frontu i najviše uključeni u borbene operacije.
Moglo bi da se tvrdi da oni imaju najviše iskustva i najrealnija gledišta. Ali, takođe, logično je istaknuti da ti vojnici najlošije mogu da vide veću sliku, jer su fokusirani na male delove ogromne vojne operacije.
To, navodi reporter BBC-ja, dovodi do teorije o staklu, gledišta, koje generalno zastupaju istaknuti zapadni vojni analitičari poput Mika Rajana i generali poput šefa britanskih oružanih snaga Tonija Radakina, da je kontraofanziva na putu i da će za nekoliko nedelja ili meseci ruska odbrana da pukne i omogući Ukrajini da zauzme strateški značajno područje i da se približi Krimskom poluostrvu (pa možda i uđe na njega).
Podržavaoci te teorije pozivaju na strpljenje, a ne pesimizam, tvrdeći da nedostatak ukrajinskog vazduhoplovstva znači da ne može da obavlja vitalni rani rad uništavanja ruskih „operativnih sastava“, što znači njene logističke linije snabdevanja i zapovedne centre, brzinom koju bi ona želela.
Umesto toga, ukrajinske snage koriste rakete lansirane s kopna za obavljanje tog posla, a istovremeno napadaju ruske položaje na što više mesta kako bi vezale i uništile što više neprijateljske radne snage i opreme.
Pročitajte još...
„Izgladneti, rastegnuti i udariti“, tako je Radakin, komandant britanske vojske, opisao strategiju u parlamentu ove nedelje, zaključujući da je Rusija već „izgubila gotovo polovinu vojnih snaga“.
U drugoj poljskoj bolnici, gde su Oleha, 19-godišnjeg vojnika s teškom povredom leđa, nakratko zbrinuli lekari pre nego što ga je hitna pomoć odvezla do Zaporožja, ukrajinski lekar koji je zamolio da koristimo samo njegovo ime, ali ne i prezime, Jevhen, objasnio je ono što novinar BBC-ja opisuje kao dominantno i optimistično raspoloženje većine ukrajinskih vojnika i zvaničnika koje je sreo.
„Svi čekaju proboj. Verujemo i čekamo. Znamo da će sve biti u redu. Samo moramo da budemo strpljivi“, rekao je s osmehom.
BONUS VIDEO Ukrajina otkrila koliko je ruskih vojnika poginulo od početka rata
