0
Severna Koreja ponovo pojačava svoju ratnu retoriku protiv Južne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država. Ovog puta, međutim, neki analitičari upozoravaju da pretnja prevazilazi uobičajenu buku koju pravi Kim Džong Un.
Lider Severne Koreje Kim Džong Un završio je 2023. vatrenim političkim govorom pred rukovodstvom Komunističke partije. Odbacio je mogućnost mirnog ponovnog ujedinjenja s Južnom Korejom. Odnos dve Koreje označio je kao odnos „između dve neprijateljske zemlje i dve zaraćene strane“, prenela je agencija KCNA.
Kim je pozvao na „eksponencijalno“ proširenje nuklearnog arsenala Severne Koreje i na povećanje testiranja balističkih projektila. Takođe je obećao da će lansirati tri nova špijunska satelita. Kim je u govoru optužio Južnu Koreju i Sjedinjene Države za „nepromišljene poteze“ u pripremi za „invaziju“ i upozorio da „rat na Korejskom poluostrvu može izbiti u bilo kom trenutku“.
Severna Koreja je tokom 2023. godine lansirala rekordan broj raketa, uključujući i onu za koju je u decembru tvrdila da je interkontinentalna balistička raketa s nuklearnim sposobnošću i koja bi mogla da pogodi ciljeve bilo gde u Sjedinjenim Američkim Državama. Krajem prošle godine takođe je lansirala raketu koja je u orbitu izbacila špijunski satelit. Severna Koreja je saopštila da je u nedelju (14. januar) uspešno lansirala hipersoničnu balističku raketu srednjeg dometa.
Južna Koreja je 6. januara saopštila da je Severna Koreja ispalila najmanje 60 artiljerijskih projektila u vode blizu južnokorejskog ostrva Jeonpjeong, nadomak granice između dve Koreje.
Pored toga, američki sateliti su otkrili modernizaciju i proširenje severnokorejskog hemijskog kompleksa kod grada Manpo, povezanog sa proizvodnjom hemikalija koje se koriste za raketno gorivo i reagenasa za nuklearno oružje. U decembru je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izvestila da je drugi nuklearni reaktor u Jongbjonu u funkciji i da bi mogao da se koristi za proizvodnju punjenja za oružje.
Situacija „najopasnija“ u poslednjih nekoliko decenija
Na sajtu „38 North“ koji vodi istraživački centar Stimson sa sedištem u Vašingtonu, upozorava se da Kimovi najnoviji potezi mogu da prevaziđu uobičajeno pravljenje buke.
Robert Karlin, bivši šef Odeljenja za severoistočnu Aziju u Stejt departmentu i Zigfrid Heker, profesor studija neširenja nuklearnog oružja na Institutu Midlberi za međunarodne studije u Montereju, upozoravaju da je bezbednosna situacija na Korejskom poluostrvu „opasnija od bilo koje od početka juna 1950“, kada je izbio Korejski rat. „To možda zvuči previše dramatično, ali verujemo da je, kao i njegov deda 1950. godine, Kim Džong Un doneo stratešku odluku da krene u rat“, navodi se u članku.
„Ne znamo kada i kako Kim planira da povuče okidač, ali opasnost je već daleko izvan rutinskih upozorenja u Vašingtonu, Seulu i Tokiju o „provokacijama“ Pjongjanga“, rekli su oni. „Tema pripremanja za rat u severnokorejskim medijima ne pojavljuje se od početka prošle godine kao tipična galama“, zaključili su na sajtu.
Šta se promenilo?
Analitičari ukazuju da je njihovo upozorenje usredsređeno na to da severnokorejski režim odustaje od svog dugogodišnjeg cilja „normalizacije“ odnosa sa Sjedinjenim Državama. Pjongjang sada možda veruje da je takva normalizacija nemoguća.
„Od ključne je važnosti“ da se razume „koliko je glavni cilj poboljšanja odnosa sa Sjedinjenim Državama važio za sva tri Kima koji su vodili Severnu Koreju“, navodi se u članku. „Potpuno napuštanje tog cilja je duboko promenilo strateški pejzaž u Koreji i oko nje“, dodali su analitičari.
PROČITAJTE JOŠ:
Neuspeh samita u Hanoju 2019. između Kima i bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa bio je „traumatični gubitak obraza za Kima“. Razgovori su bili usredsređeni na mogućnost ublažavanja sankcija u zamenu za obećanje Severne Koreje da će ugasiti svoj program naoružanja, ali nijedno od toga nije uspelo.
Pet godina kasnije, Severna Koreja veruje da je „sazrelo vreme da se ospori status kvo“, tvrde analitičari. Sever razvija veze sa Rusijom podržavajući rat Moskve u Ukrajini artiljerijskim projektilima. Istovremeno, Pjongjang smatra da su Sjedinjene Države u „globalnom povlačenju“.
Da li Severna Koreja ostaje „racionalna“?
Međutim, drugi analitičari su skeptični prema tvrdnji da se Severna Koreja sprema da pokrene rat. „Pozivi na naoružavanje za rat nisu neuobičajeni u Severnoj Koreji“, rekao je Garen Maloj, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Daito Bunka u Tokiju i specijalista za vojna pitanja. „Ne treba da budemo samodopadljivi pa da kažemo da je ovo besmisleno, ali niti da zamišljamo da to znači rat“, rekao je on za DW.
Prema njemu je zabrinjavajuće da bi „svaki znak slabosti Zapada“ na Bliskom istoku, u Ukrajini ili drugde mogao da ostavi utisak na Kima „da je ovo neponovljiva prilika, previše dobra da bi se propustila“.
Rio Hinata-Jamaguči, docent međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Tokiju takođe smatra da aktuelni trenutak ne ne ide u prilog Severnoj Koreji ako bi želela da uđe u ratnu avanturu. „Sever je postigao napredak u kultivisanju Kine i Rusije kao saveznika, i ne vidim razlog zašto bi želeli da se bore u ovom trenutku“, rekao je on za DW.
„Severna Koreja bi se mogla osloniti na podršku Moskve i Pekinga, ipak im ne veruje dovoljno da bi bila uverena da će joj priskočiti u pomoć u slučaju rata“, dodao je on. Objasnio je kako smatra da rukovodstvo Severne Koreje nije glupo i da Kim i njegova sestra (Kim Jo Džong) upotrebljavaju reči kao strateške poluge, sugerišući akcije koje signaliziraju rat, a ne nameravaju da idu tako daleko.
„Međutim, moja velika briga nije toliko eventualni planirani napad na Južnu Koreju ili Japan, već zveckanje oružjem koje može da dovede do nesporazuma i nenamernog sukoba.“
Karlin i Heker ipak insistiraju na tome da svet treba ozbiljno da razmisli o najgorem scenariju i da bi Severna Koreja „mogla da planira da se ponaša na način koji u potpunosti prkosi našim proračunima“. To uključuje „do sada rutinski argument da se Kim Džong Un ne bi usudio“ da pokrene napad na Južnu Koreju ili američke vojne položaje, jer „zna“ da bi Vašington i Seul „uništili njegov režim ako to učini“.
„Literatura o iznenadnim napadima trebalo bi da nas natera da budemo oprezni prema komotnim pretpostavkama koje odjekuju u vašingtonskoj sobi odjeka, ali možda neće biti prihvaćene u Pjongjangu“, pišu oni.
Zauzvrat, Maloj je rekao da narativ Severne Koreje koja nema drugih opcija osim rata — jer nije uspela da stupi u kontakt sa SAD — „preskače mnoge praznine u logici i motivaciji“. „Kim nije ludak, on je veoma racionalan akter“, rekao je Maloj, ističući da severnokorejski diktator ima koristi od bližeg savezništva sa Rusijom. Prema tom analitičaru, Kimov režim trenutno ne pokazuje nikakve znake unutrašnjeg neslaganja ili kolapsa.
