Abu Muhamad el Džulani Foto: Aref TAMMAWI / AFP / Profimedia

Pobunjenici, koji su sada de fakto vladari Sirije, počeli su da ostavljaju svoj pečat i dosta toga se promenilo u Siriji za samo nekoliko dana. Preuzeli su kontrolu nad Alepom pre samo dve nedelje, ali već sada se na ulicama vide policajci u novim uniformama, a na uličnim svetiljkama postavljeni su plakati sa QR kodovima koji vode do najnovijih informacija o vladinoj politici.

Nestale su sveprisutne fotografije predsednika Bašara al Asada, čije je lice, poput onog njegovog oca, godinama dominiralo gradom. Režim Asada, koji je decenijama kontrolisao Siriju, srušen je za samo nekoliko dana.

PROČITAJTE JOŠ:

Na njegovo mesto stupio je niz pobunjeničkih frakcija predvođenih grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), islamističkom grupacijom koja pokušava da stekne međunarodni legitimitet, ali je ujedno kritikovana zbog svojih autoritarnih taktika, a od strane mnogih okarakterisana i kao teroristička organizacija. Grupa, koja godinama kontroliše veći deo severozapadne provincije Idlib, promoviše konzervativnu i ponekad strogu sunitsku islamističku ideologiju.

Svi sada razmišljaju o tome koja je budućnost Sirije, kako će život u njoj nadalje izgledati i kako će pobunjenici upravljati zemljom, a Alep već nudi prve naznake o njihovom pristupu upravljanju — barem u neposrednoj budućnosti. U zemlji koja je 13 godina podeljena građanskim ratom, HTS obećava da će održavati sigurnost i kontinuitet.

Foto: Abdulkerim Muhammed / AFP / Profimedia

Znaci normalizacije i novi život u Alepu

Tokom protekle nedelje, građani su prijavili prve znake normalizacije, izražavajući, uz oprez, nadu u budućnost. Pobunjenici su 27. novembra preuzeli kontrolu nad većim delom Alepa, što je bio prvi u nizu brzih padova gradova, što je kulminiralo osvajanjem glavnog grada Damaska 3. decembra.

Nakon osvajanja Alepa, borci su nastavili dalje, ostavljajući upravu grada u rukama lokalne birokratije kako bi očuvali vladine institucije. Lider HTS-a, Ahmed al Šara, poznatiji pod ratnim nadimkom Abu Mohamed al Džolani, rekao je da je ovaj potez deo plana da se obezbedi kontinuitet vlasti.

U znak napora da pokažu da država nije u haosu, prelazna vlada je u utorak imenovala Mohameda al Bašira za novog premijera. Al Bašir je prethodno bio šef pobunjeničke administracije na severozapadu Sirije.

Foto: EPA-EFE/BILAL ALHAMMOUD

Promene u gradu: Plakati i obećanja

Novi bilbordi brzo su osvanuli po Alepu. Na jednom je ministar pravde Šadi Mohamed al Vaisi poručio: „Era ugnjetavanja je završena.“

Alep, nekadašnje privredno središte Sirije, pretrpeo je ogromnu štetu tokom rata, a fabrike i preduzeća su u velikoj meri uništeni. Jedan bilbord nosi poruku: „Pravda i jednakost su vladari posle današnjeg dana“.

Na drugom bilbordu, ministar finansija poručuje: „Budite sigurni, građani Alepa, vaša imovina i vaš novac su zaštićeni“.

Iako su zvaničnici pobunjenika i nove vlade uglavnom bili uzdržani u javnim nastupima, lider HTS-a, Al Šara, izjavio je za „Njujork Tajms“ da su pobunjenici već imali planove za upravljanje pre nego što su pokrenuli ofanzivu.

Zabrinutost zbog manjina i prava

Postoji zabrinutost oko načina na koji će pobunjenici tretirati verske manjine. Sirija je pretežno sunitska muslimanska zemlja, ali ima značajne zajednice hrišćana, Druza i drugih islamskih sekti. Hrišćani čine oko 5% sirijske populacije, što je upola manje nego pre rata.

Jedan stanovnik hrišćanske četvrti u Alepu izjavio je da su vlasnici nekoliko prodavnica alkohola rasprodali većinu zaliha iz straha da će ih pobunjenici uništiti. Međutim, pobunjenici se nisu ni približili tim radnjama. Takođe, pojedini pobunjenici su navodno odlazili u domove u hrišćanskim kvartovima kako bi uverili stanovnike da su bezbedni.

Foto: DIA Images/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Ekonomski izazovi i neizvesna budućnost

Nakon preuzimanja kontrole, Alep je ostao zatečen i tišina je obuzela grad. Za razliku od Damaska, nije bilo euforične pucnjave u vazduh ili uništavanja javne imovine. Međutim, u roku od nekoliko dana, cene u prodavnicama, javnom prevozu i na benzinskim pumpama su skočile. Cena vožnje minibusa povećana je četiri puta — sa 1.000 na 4.000 sirijskih funti (oko 1,60 dolara).

Stanovnici kažu da su cene sada stabilnije, a uprkos izveštajima o krađama, mnogi osećaju da je bezbednost poboljšana. „Situacija u Alepu počinje da se popravlja“, rekao je Mahmoud Jusef, stanovnik Alepa. „Počinjemo da se osećamo malo sigurnije“.

Ipak, strah od govora protiv nove vlasti još uvek je prisutan, a stanovnici priznaju da je pred njima neizvestan prelazni period. „Nadamo se da se sistem vlasti u našoj zemlji promenio“, rekao je Jusef, „ali se takođe plašimo da ćemo se suočiti sa teškom tranzicionom fazom.“

Bolnice širom Sirije pretrpane su velikim brojem pacijenata s teškim povredama i traumama, izvestio je UN-ov Kabinet za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA). Mnogi ljudi pate od ogromnog psihološkog stresa, a naročito deca pokazuju znakove traume, saopštio je u utorak OCHA.

PROČITAJTE JOŠ:

U mnogim velikim gradovima, poput glavnog grada Damaska, nestašice su hrane. Od početka ofanzive pobunjenika, cena hleba u gradovima poput Idliba i Alepa porasla je za 900 odsto. UN procenjuje da je od početka ofanzive pobunjenika predvođenih islamističkom grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS) u Siriji raseljeno oko milion ljudi. Kretanje izbeglica se nastavlja, navodi se.

OCHA je upozorio na minska polja koja ograničavaju kretanje ljudi i isporuku robe. U proteklih 10 dana širom zemlje identifikovana su najmanje 52 minska polja.

Dakle, preuzimanje Alepa od strane pobunjeničkih snaga označava ključni trenutak u novoj fazi sirijskog konflikta. Iako pobunjenici nastoje da prikažu sliku stabilnosti i efikasne uprave, reakcije građana su pomešane. Obećanja o pravdi, jednakosti i zaštiti privatne imovine donekle su ublažila strahove, ali su cene osnovnih proizvoda naglo porasle, a osećaj nesigurnosti ostaje prisutan.

Postavljanje novih zvaničnika, poput premijera i ministra pravde, kao i simbolični gestovi poput bilborda sa porukama o kraju represije, signaliziraju pokušaj uspostavljanja legitimnosti nove vlasti. Ipak, mnogi građani, posebno pripadnici manjinskih zajednica, i dalje strahuju zbog neizvesnosti oko stvarnih namera pobunjenika.

Ukoliko pobunjenici uspeju da izbegnu greške prethodnih režimskih smena u regionu i obezbede stabilnu tranziciju, njihova vlast bi mogla dobiti širu podršku. Međutim, tretman manjina i borba protiv korupcije biće ključni testovi za novu upravu. S obzirom na dugogodišnju podelu zemlje i kompleksnu etničku i versku strukturu, uspeh ili neuspeh ove tranzicije mogao bi imati dalekosežne posledice na ceo region.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare