Deset dana pred izbore za nemački Bundestag, kandidat Socijaldemokratske stranke (SPD) Olaf Šolc uspeo je preokrene rezultat anketa i od otpisanog postane favorit. Šolc je nekoliko puta isticao da je spreman na koaliciju sa Zelenom strankom, koju predvodi Analena Berbok. Iako ova opcija deluje izgledno, ove dve partije zajedno neće imati dovoljno poslanika.
Sudeći po anketama, dvočlana koalicija, koja je do sada bila i najčešća u Nemačkoj, neće biti izvodljiva nakon izbora 26. septembra.
Ključ nove većine drže Zeleni iako su, kako su se bližili izbori, beležili sve manju podršku u odnosu na početak kampanje. U jednom trenutku, ova stranka bila je prva u anketama sa 25 odsto, međutim sada su na trećem mestu sa podrškom između do 17 odsto. Ipak, Zeleni imaju moć da odluče ko će će napraviti novu vladu, jer oni birajuu kome će se prikloniti – CDU ili SPD.
Najizvesniji scenario, prema podacima poslednjih anketa, jeste vlada sa SPD-om, što je i sam Šolc nekoliko puta najavljivao. Ipak, Zeleni i SPD nemaju dovoljno poslanika zajedno, zbog čega će im biti potreban i „broj tri“. To bi mogli biti Liberali (FDP), koji imaju oko 11 odsto podrške.
Ukoliko ovo bude većina, Nemačka će dobiti takozvanu „semafor koaliciju“ – „crveni“ SPD, Zeleni i „žuta“ Liberalna partija. U tom slučaju, Šolc, kao ubedljivo najpopularniji kandidat u Nemačkoj, postao bi naslednik kancelarke Angele Merkel umesto njenog pulena Armina Lašeta iz CDU.
Sa druge strane je manje verovatna „Jamajka koalicija“, nazvana po bojama nemačke zastave. Takvu koaliciju činili bi Demohrišćana stranka (CDU) ili crni, žuti Liberali i Zeleni. Ova kombinacija beležila je dobre rezultate na lokalnom nivou, ali pitanje je da li bi bila moguća na nacionalnom. Između liberala i Zelenih vladaju tenzije koje CDU kao treći činilac koalicije ne može da smiri, ali to bi možda pošlo za rukom socijaldemokratama.
Demohrišćani su sredinom jula bili u jasnom vođstvu nad rivalima. Ankete su pokazale da partija koju sada predvodi Armin Lašet ima 29 odsto podrške birača, što je pozicioniralo na sam vrh. Međutim, demohrišćani su pretrpeli veliki pad zbog niza propusta Lašeta, koje birači, a ni sama Merkel, nisu oprostili.
CDU je izgubila trećinu birača koji su bii spremni da podrže Lašeta zbog nasleđa odlazeće kancelarke. Ovo je otvorilo mogućnost socijaldemokratama Olafa Šolca i ostavilo veliko pitanje da li će demohrišćani uopšte biti deo vlasti u Nemačkoj.
Da li bi bila moguća „velika koaliacija“? Većina analitičara sklona je mišljenju da do saradnje demohrišćana i socijaldemokrata neće doći, obzirom na prednost Šolca nad Lašetom.
Ko je već otpao?
Alternativa za Nemačku (AfD), ultradesničarska stranka koja se na anketama kotira između 11 i 13 odsto, gotovo da nema nikakve šanse da na bilo koji način bude deo nove većine. AfD najnepoželjnijim koalicionim partnerom u Nemačkoj čin kontroverzni stavovi o migraciji i muslimanima.
Šolc na ovu partiju svakako ne računa.
„Nikakakvo formiranje vlade uz pomoć AfD-a za nas nije opcija“, rekao je nedavno.
Ni Levica (Linke), sa šest do devet odsto podrške, nema prevelike šanse. Linke često pravi problem kada je reč o spoljnopolitičkim pitanjima, a pojedini njihovi predlozi mogu se tumačiti čak i kao radikalni. Zbog toga predstavlja praktično nemogućeg koalicionog partnera za desno orijentisane stranke, među kojima su i CDU Armina Lašeta. Šolc je već najavio da će jedan od njegovih ciljeva ukoliko postane kancelar biti jačanje saradnje sa NATO alijansom, što je za Linke sporno. Stav levice je da Alijansa predstavlja anahronizam koji treba ukinuti.
Time su ove dve stranke praktično već isključene iz pregovora o formiranju nove vlasti. Ko će formirati novu većinu i koga čeka vruća stolica Angele Merkel biće poznato nakon 26. septembra za kada su zakazani izbori u Nemačkoj. Jedino što je izvesno je da će Nemačka dobiti novog kancelara posle 16 godina vladavine Angele Merkel koja se ovim izborima oprašta od političkog života i odlazi u penziju.
BONUS VIDEO Merkel: Nemačka će dati pola miliona evra za Srbiju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: