Broj vakcinisanih Evropljana, prema oceni Svetske zdravstvene organizacije, "neprihvatljivo je mali, a uporedni podaci koje prikuplja sajt Naš svet kroz podatke (Our World in Data) pokazuju da Evropska unija uveliko zaostaje za Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Sredinom aprila SAD su prvom dozom vakcinisale 39 odsto a drugom dozom 25 odsto stanovništva, u Britaniji je prvu dozu dobilo 49 odsto, a drugu 14 odsto stanovništva dok je procenat vakcinisanih Evropljana znatno niži – tek 16 prvom i sedam odsto drugom dozom.
Bivši belgijski premijer i predsedavajući Konferencijom o budućnosti Evrope, Gi Verhofstat, opisao je program vakcinacije EU kao fijasko.
Kao jedan od glavnih razloga zbog kojih Evropa, jedan od najbogatijih delova sveta, sa jakom infrastrukturom i dobro razvijenim zdravstvenim sistemom, toliko kaska za drugim razvijenim zemljama kada je u paitanju vakcinacija, koja ujedno znači i izlaz iz korona krize holandski nedeljnik De hrune Amsterdamer (De Groene Amsterdammer) navodi to što Evropa na nabavku vakcina nije gledala kao na geopolitičko pitanje.
Dok je EU tokom pandemije ostala verna principima slobodnog tržišta i medjunarodne saradnje, Amerika i Velika Britanija su se vodile „vakcinalnim nacionalizmom“. Još u januaru 2020. godine, i pre nego što se virus pojavio na ostrvu, Velika Britanija je Univezitetu u Oksfordu ponudila finansiranje istraživanja i razvoja vakcine protiv korone, uz uslov da Britanija dobije primat u isporuci. ;Istovremeno je obavezala Oksford na saradnju sa farmaceutskom kućom Astrazeneka, sa sedištem u Londonu.
Evropa i Nemačka, sa druge strane, nisu učinile ništa da nemačku kompaniju Biontek (BioNtech) , koja je radila na razvoju vrlo obećavajuće vakcine, zadrži u Evropi, te je Biontek partnera našao u američkoj farmaceutskoj kompaniji Fajzer (Pfizer). Uz to, za ulaganje od 375 miliona evra u Biontekov razvoj vakcine Nemačka nije postavila nikakve uslove.
Kada je u decembru prošle godine tadašnji američki predsednik Donald Tramp dekretom zabranio izvoz vakcina, posledice te odluke osetila je najviše Evropa. I dok su Amerika i Britanija vakcine zadržala za sebe, Evropa je od decembra gotovo polovinu svojih vakcina izvezla – ; 77 miliona doza proizvedenih u Evropi izvezeno je u 33 zemlje van EU, dok je 88 miliona ostalo za upotrebu u EU, objavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen 25. marta. EU je čak i u SAD izvezla u Holandiji proizvedenu vakcinu Jansen (Janssen), još i pre nego što je počela njena upotreba u Evropi.
Drugi razlog za veliki zaostatak u vakcinaciji leži u prioritetima koje je EU postavila pri kupovini vakcina.U cilju zaštite jedinstva Unije u vreme krize, Evropska komisija, na čelu Ursulom fon der Lajen, predstavila je u junu plan za zajedničku nabavku vakcina i rezervisala budžet od više od 2 milijarde evra. Pregovaračka pozicija EU je zajedničkim nastupom zemalja članica ojačana, ali sa druge strane oslabljena je prioritetima koje je Unija postavila: kupovina široke lepeze različitih vakcina, insistiranje na pravnoj odgovornosti farmaceuta za eventualna neželjena dejstva i cena.
I dok je Ursula fon der Lajen ponosno isticala fantastične uslove koje je Evropa postigla u pregovorima sa proizvodjačima vakcina i govorila o „evropskom uspehu“, farmaceuti su, izmedju ostalih Moderna, od početka pregovora upozoravali da će traženi uslovi dovesti do kašnjenja u isporuci. Guntram Volf, ekonomista iz Brisela i direktor istraživačke organizacije Brugel (Breugel) objasnio je za portal Politiko (Politico Europa) da ugovori koje je EU sklopila sa farmaceutima proizvodjače nisu motivisali da proizvodnju vakcina za Evropu maksimizuju, a u slučaju Astazeneke Evropa se našla bukvalno na kraju reda za isporuku.
Za razliku od Velike Britanije i SAD, EU nije pokazala urgenciju koja odgovara krizi u kojoj se ceo svet našao. Oprez za koji se EU odlučila nije doveo samo do kasnog sklapanja ugovora i kašnjenja u isporuci, već i do dugotrajnih procedura odobravanja vakcina od strane Evropske agenije za lekove (EMA). To je i razlog što se prvo Madjarska, a za njom i Slovačka odlučila za kupovinu vakcina iz Kine i Rusije, a u medjuvremenu i Poljska, Češka, Danska i Austrija traže vakcine van EU.
Isti taj oprez očigledan je i politici EMA i zemalja članica kada je u pitanju Astrazeneka vakcina, koja u izuzetno retkim slučajevima izaziva veoma opasna neželjena dejstva. Odluka da se prvo prekine upotreba ove vakcine, zatim da se daje samo gradjanima starijim od 60, odnosno 65 godina, zavisno od zemlje članice, nije doprinela brzoj vakcinaciji, ali ni spremnosti Evropljana da se vakcinišu. Prema anketi koju je objavio britanski naučni časopis Priroda (Nature) tek 44 do 66 odsto Evropljana želi da se vakciniše, u poredjenju sa čak tri četvrtine Amerikanaca ili skoro 90 odsto Kineza.
Možda će se situacija u EU uskoro popraviti, nestašica vakcina proći i vakcinacija ubrzati, kako evropski ministri već mesecima obećavaju, a oprez isplatiti. U medjuvremenu evropski komesar za jedinstveno tržište Tjeri Breton (Thierry Breon) radi na osnivanju evropskog instituta u kome bi, slično američkoj Agenciji za napredna biomedicinska istraživanja i razvoj (BARDA), istraživači zajedno sa farmaceutima radili na razvoju vakcina i lekova.
Prema Bretonu, Evropa će „u roku od 18 do 24 meseci biti potpuno nezavisna“ kada je u pitanju proizvodnja vakcina. Do tada ostaje pitanje da li je program vakcinacije „evropski uspeh“ ili „fijasko“. Odnosno, kako je za holandski nedeljnik De hrune zaključio nemački novinar Volfgang Minhau, bivši zamenik glavnog urednika Fajnenšel tajmsa (Financial Times) i direktor Jurointelidžens (EuroIntelligence), svojim programom vakcinacije „Evropska unija je Evropljanima dala racionalan, neideološki razlog za sumnju u evropsku s aradnju“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: