0
Geolozi ga zovu "ukrajinski štit". To je zemljište u središnjem delu države koje počinje od severne granice sa Belorusijom do obala Azovskog mora, a prema studijama ukrajinske geološke službe, u drevnim stenama ovog štita skrivene su naslage litijuma, javlja Renewable matter.
Najveća nalazišta koja su otkrivena uglavnom su oko područja Mariupolja, lučkog grada razorenog ruskim bombardovanjem.
„Ovo možda nije glavni razlog invazije, ali nedvosmileno je rudno bogatstvo Ukrajine jedan od razloga zašto je ova zemlja toliko važna za Rusiju“, rekao je Rod Šunover, bivši direktor Odeljenja za okolinu i prirodne resurse američke Nacionalne obaveštajne službe, prenosi Poslovni dnevnik.
Slobodna Dalmacija piše da se danas litijum koristi u velikim količinama za razne svrhe kao što je proizvodnja baterija, za polimerizaciju elastomera, u građevinarstvu, kao i za organske sinteze u farmaciji i argohemijskoj industriji. Zemlje koje ga prodaju vrte milijarde, kažu da je litijum nova nafta.
Od 2007. najvažniji segment upotrebe litijuma su primarne (takozvane „litijumske“) baterije i akumulatori (sekundarne ili litijum-ionske baterije). Bez litijuma nema mobilnih telefona, automobila, laptopa…, stoga je jasno zašto bi se i zbog tog minerala mogli voditi ratovi. Ili se već vode.
Inače, ukrajinski litijum počeo je privlačiti svetsku pažnju još prošle godine, pre nego što je ruska invazija zaustavila istraživanja. Naime, prošle godine, australska firma European Lithium rekla je da je blizu osiguravanja prava na dva obećavajuća nalazišta litijuma u regiji Donjeck (istočna Ukrajina) i Kirovograd, u središtu zemlje. U istom mesecu, kineska firma Chengxin Lithium takođe je zatražila prava na neke depozite, što bi omogućilo Kini da osvoji prvi depozit u Evropi.
„Budući da nema razvijenih ležišta, sumnjam da su resursi litijuma motivacija za napade na jugoistoku“, kaže Šunover za Renewable Matter no upozorava, da ako ovaj region padne pod rusku kontrolu, rezerve litijuma sigurno bi bile od koristi za Kremlj.
Jedan od retkih geologa koji su videli ove drevne stene je Andrea Dini, istraživač na italijanskom CNR-ovom institutu za geonauku i georesurse, koji je učestvovao u tri kampanje u rudniku Horošiv-Volodarsk u severnoj Ukrajini.
„Rudnik koji sam video nikada nije proizveo litijum, jer njegove stene sadrže litijumske minerale koji sadrže flor i problematične su u metalurškim procesima odvajanja metala. Od 1991. Ukrajinci ovde vade uglavnom drago kamenje“, kaže Dini za Renewable Matter.
Ipak, u poslednje dve decenije, ukrajinski geološki zavod sproveo je unaučna i strateška istraživanja, te su otkrili nekoliko područja sa litijumskim mineralima kao što je spodumen sa vrlo visokim potencijalom.
„Vrlo drevne stene za koje su zainteresovani proizvođači litijuma su pegmatiti koji sadrže spodumen – mineral koji industrija preferira. Ove stene nemaju zagađujuće metale kao što su olovo, cink i kadmij, ali sadrže silikate koji se kao otpadni materijal mogu prodati keramičkoj industriji. Ukratko, ništa se ne baca“, objašnjava Dini i poručuje kako Ukrajina i Srbija verojatno imaju najveći potencijal za vađenje litijuma u celoj Evropi.
PROČITAJTE JOŠ:
Inače, Ukrajina ima 10 odsto svetskih rezervi gvožđa, 6 odsto titana i 20 odsto grafita, a u Ukrajini ima i više od samih minerala.
Na primer, na severoistoku, u blizini ruske granice, nalazi se 400 milijuna godina star sedimentni bazen ispunjen organskim materijalom i stenama crnog škriljevca koje nose u sebi velike količine uglja i metana. Potencijal je ogroman, a u prilog tome ide i podatak da je deo energetske nezavisnosti SAD-a posledica vađenja metana iz ovih stena na tlu SAD-a.
Postoji još jedan sektor koji je usko povezan sa ukrajinskim resursima: italijanska keramika. Naime, kvaliteta italijanskih keramičkih pločica zavisi od uvoza gline i kaolina iz Ukrajine, minerala koji se vadi iz kamenoloma Donbasa. U italijanskoj keramičkoj industriji, 25 odsto sirovina uključujući glinu koja se smatra cenjenom dolazi iz Ukrajine.
BONUS VIDEO: Masovne žrtve u Buči
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
