0
Stvari ne izgledaju dobro za Mađarsku ako naredne nedelje na sastanku evropskih lidera pokuša da spreči odobrenje ključne pomoći od 50 milijardi evra Ukrajini dok ta zemlja ulazi u treću godinu rata s Rusijom.
Nakon godina strpljivog pristupa mađarskom premijeru Viktoru Orbanu ovaj put evropske diplomate daju signale da „nuklearna opcija“, izbacivanje Budimpešte iz procesa glasanja u EU, više nije nezamisliva ako nastavi da ugrožava bezbednost Ukrajine, zemlje kandidatkinje za članstvo u EU, piše Politiko.
Kad bi EU iskoristila takozvani član 7, najozbiljniju političku sankciju zemlji članici koja uključuje suspendovanje njenog prava glasa o odlukama EU, Orban bi zaista mogao da bude u problemu.
Pet evropskih zvaničnika i diplomata reklo je da su ostale zemlje u bloku spremne da preduzmu drastičan korak protiv Budimpešte, što bi bio istorijski potez za lidere, koji se oslanjaju na koheziju i jednoglasnost.
„Ako Orban zaista ponovo blokira sporazum o budžetu i 50 milijardi evra za Ukrajinu na samitu u februaru, korišćenje člana 7 za oduzimanje prava glasa Mađarskoj moglo bi da postane stvarna opcija“, rekao je jedan diplomata EU za Politiko.
Glasanje o pomoći Ukrajini sledeće nedelje ključno je i za Ukrajinu, ali i kao poruka Unije ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da Ukrajina ima jednoglasnu podršku zapadnih saveznika. U decembru je Orban blokirao napore EU da pošalje pomoć Ukrajini i time direktno pomogao Putinu. Orban je tada rekao da bi bio spreman da deblokira svoj veto samo ako EU deblokira zamrznutu pomoć Mađarskoj zbog kršenja vladavine prava.
Evropski lideri takođe žele da pokažu stalnu podršku dok se Vašington bori s dogovorom o sopstvenim finansijskim injekcijama Kijevu.
Pentagon je nedavno objavio da ukrajinskim vojnicima na prvoj crti ponestaje municije bez stalne podrške SAD-a. A s potencijalnim povratkom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, ujedno i gotovo sigurnog republikanskog kandidata za predsednika, među evropskim liderima javlja se osećaj hitnosti.
Godinama je Evropska unija pokušavala da zadrži demokratsko nazadovanje Mađarske, uskraćujući pomoć dok se zemlja udaljavala od liberalnih vrednosti bloka. Zauzvrat je Orban taktički stavljao veto na niz evropskih dokumenata kako bi izvukao više novca.
„Jasno je da su šefovi država i vlada umorni od Orbana. Vreme je da Orban shvati da je pretnja članom 7 stvarna“, rekao je Stiven Van Hek, profesor evropske politike na Univerzitetu u Levenu.
Orban je evropske lidere uvukao u igru, rekao je jedan evropski diplomata.
„Sada pomalo gubimo. Opet ulazimo u igru i pitamo se šta on hoće. Zašto bismo se brinuli o spašavanju nečijeg obraza?“ nastavio je diplomata, pa dodao: „Trebali bi da budemo malo snažniji.“
Neke zemlje srednje i istočne Evrope plaše se pozivanja na člana 7, reklo je nekoliko diplomata, jer se brinu da bi se u budućnosti mogle suočiti sa sličnim nadzorom u vezi s pitanjima vladavine prava. Posebno je upitan novi slovački premijer Robert Fico, pa je nejasno hoće li na kraju biti lojalan Orbanu ili ostatku bloka.
Takođe, postoji rizik od reakcije u samoj Mađarskoj. Suspenzija prava glasa Mađarske „još bi više udaljila Mađarsku od Evropske unije“, rekao je Peter Kreko, direktor Instituta za politički kapital sa sedištem u Budimpešti.
U parlamentarnoj raspravi prošle nedelje mađarski evroparlamentarac Balaz Hidvegi iz Orbanove stranke ismejao je tu pomisao, rekavši: „Tako kopate grob Evropskoj uniji. Probudite se i vratite se s tog ludog puta“.
Sve do samita čelnika sledećeg četvrtka lideri EU i Evropske komisije pokušaće da urazume Orbana, umesto da ga dodatno udalje pretnjom članom 7.
Orban je sve izolovaniji poslednjih meseci, jer se italijanska premijerka Đorđa Meloni okrenula prema centrističkim stavovima o Rusiji i ukrajinskoj pomoći, čak i dok vodi najdesniju italijansku vladu od Benita Musolinija.
Što se tiče Holandije, iako je krajnja desničarska stranka Gerta Vildersa pobedila na nedavnim izborima, još uvek nije jasno da li će se on pridružiti liderima EU za stolom kao premijer, a na nedavnim izborima u Poljskoj Orban je izgubio svog najbližeg političkog saveznika jer je nacionalističku vladu zemlje porazila proevropska opozicija.
Francuska, na primer, želi da obnovi poverenje s Mađarskom. Poslednjih nedelja zvaničnici francuske vlade suzdržavali su se od javnog kritikovanja Orbana i njegove ucenjivačke taktike.
U decembru je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao Orbana u Pariz na privatnu večeru u pokušaju da šarmira moćnika iz Budimpešte. Prema nekoliko francuskih diplomata, zvaničnici su u poslednjih nekoliko nedelja diskretno posetili Budimpeštu u pokušaju poboljšanja odnosa.
„Postoji prava francuska ofanziva za rešavanje problema Orbana“, rekao je bivši francuski diplomata, upućen u evropska pitanja, dodajući: „Ali, veliko je pitanje da li je Orbanov stav načelan ili je on spreman da pregovara.“
EU se godinama bori s mađarskom erozijom demokratskih vrednosti: smanjenjem slobode medija, napadima na LGBT prava i nedostatkom nezavisnog pravosudnog sistema.
Evropa rizikuje da izgubi veću bitku s mađarskim liderom dok on normalizuje sopstveno skretanje prema krajnjoj desnici, pri čemu povlači neke vođe, ali i deo svoje glavne političke ideologije, kažu diplomate i zvaničnici EU.
Veliki deo Orbanove ideologije, uključujući njegovu antiimigrantsku politiku, ušao je u mejnstrim politiku. Dok su lideri EU pre deset godina kritikovali većinu njegove antiimigrantske retorike, sada se to odražava u „istorijskom“ evropskom paktu o migracijama, čime se signalizuje pomak udesno sa strožim pravilima deportacije i postupcima za odbijene tražitelje azila.
Što se tiče Ukrajine, evroskeptik i proruski raspoloženi Orban govorio je od početka rata da bi Kijev i Moskva trebalo da rade na mirovnim pregovorima. Uz neuspelu ukrajinsku protivofanzivu i bez znakova jasne ukrajinske pobede u skoro dve godine, raste osećaj umora unutar bloka. Kada je osvojio četvrti premijerski mandat 2022, Orban je istakao da je Mađarska „zajednička evropska budućnost“.
„Orban radi na unutrašnjoj revoluciji“, rekao je drugi zvaničnik EU. Jedan od gore citiranih zvaničnika EU istakao je kako je Mađarska pojačala svoju komunikaciju na engleskom jeziku, obraćajući se konzervativnim desničarima širom bloka.
Pročitajte još...
U skladu s Orbanom, drugi lideri krajnje desnice, poput Marin Le Pen iz Francuske i Vildersa iz Holandije, odustali su od govora o izlasku iz EU. Baš kao i Orban, fokusirani su na promenu bloka iznutra.
Uticaj mađarskog premijera na evropsku politiku verovatno će se ubrzati nakon izbora za Evropski parlament u junu, kada se očekuje porast popularnosti desničarskih i krajnje desničarskih grupa, što će ga dovesti bliže centru moći. Krajnje desničarske i desničarske grupe u Evropskom parlamentu trebale bi na izborima da dobiju funkcije i moć.
„Mađarska nikada nije imala alternativu, nikada nije imala opciju da napusti EU“, rekla je Judit Varga, Orbanova saveznica i poslanica za koju se pretpostavlja da će predvoditi listu njegove stranke na izborima za EU u junu.
„I bićemo članica koja će držati poslednji stub kada se cela stvar sruši“, zaključila je.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
