0
Sve oči sveta ponovo su uprte u Avganistan koji prolazi kroz najveću krizu u ovom veku. Kao i prošlog puta, glavnim krivcem smatra se Amerika, naročito aktuelni predsednik Džozef Bajden. On je nedavno doneo odluku da povuče američke trupe iz zemlje pogođene ratom i siromaštvom, čime je, prema mišljenju mnogih, zapečatio sudbinu nedužnih Avganistanaca.
Kako je saga počela
Amerika je vojsku uputila u Avganistan 2001. godine, nakon terorističkog napada 11. septembra. Kako je sam Bajden rekao, cilj američkih trupa bio je da se osvete Al Kaidi i Osami bin Ladenu za svu bol koja je naneta američkom narodu kada su srušene kule bliznakinje, pri čemu je stradalo oko 3.000 nedužnih ljudi.
Kobnog jutra 11. septembra 2001. godine pripadnici Al Kaide oteli su četiri aviona sa gorivom i putnicima. Prvi udar na kulu dogodio se u tačno 8.46 sati, a samo 17 minuta kasnije drugi avion udario je u neboder Svetskog trgovinskog centra.
POGLEDAJTE JOŠ:
Treći avion ustremio se na zgradu Pentagona, a četvrti se srušio u Pensilvaniji pod nerazjašnjenim okolnostima. Poginulo je oko 3.000 ljudi iz ukupno 90 zemalja.
„Naš cilj u Avganistanu nikada nije bio pravljenje nacije. Želeli smo da se osvetimo teroristima za pad kula bliznakinja i zaustavimo Al Kaidu. To se i desilo, zar ne?“, upitao je Džozef Bajden tokom prvog obraćanja povodom situacije u Avganistanu.
Amerika je tokom godina nastavila da smanjuje vojno prisustvo u ovoj zemlji, a talibani su spremno čekali svoju priliku. Ona se ukazala 13. aprila ove godine.
Dan kada je Bajden srušio nade avganistanskog naroda
Američki predsednik nedugo nakon zvaničnog stupanja na dužnost doneo je odluku da povuče vojsku iz Avganistana. Talibani su ovaj momenat jedva dočekali, dok je nemir zavladao među nedužnim građanima Avganistana.
Pitanje se samo postavilo – ko će sprečiti talibane da izvrše pohod na Avganistan kao 1996. godine. Iako niko u tom momentu nije želeo da prizna, odgovor je bio jasan. Talibani su imali čist i miran put do Kabula.
Povlačenje američke vojske odvijalo se postepeno, sa ciljem da kompletne trupe napuste zemlju do 11. septembra. Kako je predsednik objasnio, simbolično, na godišnjicu najdužeg rata u kojem je Amerika učestvovala.
Kako se vojska povlačila, tako su talibani napredovali. Novinari koji se i dalje nalaze u Avganistanu apelovali su na svetske lidere da se situacija pogoršava, te da je pitanje vremena kada će Kabul „pasti“. Prema nekim procenama bezbednosnih stručnjaka, talibanima je potrebno oko 90 dana da stignu do Kabula, nakon što zauzmu Kandahar, objavio je tada CNN.
Niko nije mogao da pretpostavi da će prestonica pasti u roku od tri dana.
Uz zvuke pucnjave, talibani su stigli u Kabul
Talibani su munjevito napredovali i uspeli da zauzmu 14 glavnih gradova pokrajina za samo nedelju dana. Avganistanici su uputili apel celom svetu i zatražili pomoć od međunarodne zajednice. Međutim, Bajden je izjavio da čvrsto stoji pri svojoj odluci i da neće zaustaviti povlačenje trupa, iako je tada bilo očigledno da velika opasnost preti ljudima koji ni za šta nisu krivi.
Avganistanska vojska bez pomoći Amerike nema sredstva ni ljudstvo da zaustavi moćne talibane, Bajden je to morao znati.
Situacija je rapidno eskalirala, a talibani su svoj dolazak u Kabul najavili pucnjavom koja je odjekivala zemljom. Predsednik Ašraf Gani povukao se bez borbe, da bi, kako je kasnije objasnio, „izbegao krvoproliće“. On je sa porodicom i najbližim saradnicima napustio zemlju i otišao u Ujedinjene Arapske Emirate, sa popriličnom sumom novca u koferu. Iako je pokušao da opravda svoje postupke, Gani je označen kao „predsednik koji je napustio svoj narod“ i ne čini se da će ikada uspeti da opere ljagu sa svog imena.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Kako očekujete da se mi borimo za Avganistan, kada je njihov predsednik napustio zemlju, a vojska se ne trudi da zaustavi talibane. Koliko još američkih ćerki i sinova želite da žrtvujem za bitku koju čak ni lokalni stanovnici ne žele da dobiju“, upitao je Bajden i podsetio svet na ogromna ulaganja Amerike u ovaj deo sveta.
I zaista, Amerika je tokom 20 godina dala dva triliona dolara za rat u Avganistanu. Preko 2.000 vojnika izgubilo je život, ali avganistanske žrtve su nemerljive. Talibani sada kontrolišu veći deo zemlje, i to uz pomoć oružja koje je Amerika ostavila za sobom.
Sećanja na 1996. brzo su se vratila narodu, naročito ženama, koje su preživljavale (i verovatno će opet preživeti) torturu pod talibanskom vlašću.
Šta je Bajdenova odluka donela narodu Avganistana
Ubrzo su svet preplavile haotične scene. Oko 5.000 američkih vojnika stiglo je u Kabul kako bi evakuisali ambasadu i svoje građane. Internacionalni aerodrom u Kabulu jedina je tačka u gradu koju talibani ne kontrolišu, a od izuzetne je važnosti da tako i ostane, kako bi makar nekolicina ljudi imala šansu da pobegne.
U potpunom beznađu i strahu stanovnici Avganistana pohrlili su na aerodrom, u nadi da će se ukrcati na neki od aviona koje su poslale SAD i evropske zemlje da svoje građane.
Avganistanci očajno pokušavaju da pobegnu iz domovine, čak i kada ih to može koštati života. Nekoliko ljudi poginulo je u pokušaju da uhvate američki avion koji je već krenuo sa piste. Oni su se grčevito držali za stepenice, skakali do aviona u letu, neki su se čak vezali za točkove i tragično izgubili život kada je avion poleteo.
Majke su svoju decu davale američkim vojnicima uz krike bola i straha. Devojčicama je odlazak u školu zabranjen, a žene, kao i uvek strepe.
Šta čeka žene i medije pod talibanskom vlašću
Užas koji žene u Avganistanu proživljavaju već decenijama videla je cela međunarodna zajednica, kada su se na društvenim mrežama pojavili stravični snimci na kojima talibani kažnjavaju „neposlušne žene“.
Kada su vlast preuzeli 1996. godine, zavladao je potpuni teror nad ženskim polom.
Naime, ženama je zabranjeno da rade i da se edukuju. Ukoliko postoji preka potreba da napuste domove, to moraju da učine sa maramom preko lica i uz pratnju muškog člana porodice. Kazna za nepoštovanje pravila je javno bičevanje na glavnom trgu.
Njihov život podređen je muškarcima, a čin kažnjavanja brutalan.
Portparol talibana Zabiulah Mudžahid oglasio se povodom navoda da će žene biti pod represijom, rečima da će ženski pol imati sva prava koja imaju muškarci. Isto važi i za pripadnike medija, koji su, kako kaže Mudžahid, neophodni za prenošenje poruke svetu.
„Mi garantujemo prava žena prema šerijatskom zakonu. One će raditi rame uz rame s nama. Uveravamo međunarodnu zajednicu da razloga za brigu nema. Ženama će biti omogućeno da rade i studiraju nesmetano“, rekao je Mudžahid i obećao njihov ravnopravni položaj sa muškarcima.
Kada je reč o drugoj bitnoj temi – medijima, portparol kaže da će talibani biti maksimalno privrženi, ukoliko se njihove aktivnosti ne kose sa islamskim vrednostima.
„Vi u medijima treba da obraćate pažnju na naše nedostatke, kako bismo mogli da valjano služimo narodu, ali nikako da radite protiv nas. Moramo biti jedinstveni“, bez knedle u grlu je rekao Mudžahid, iako istorija krije potpuno drugačiju priču od njegovih obećanja.
Tome svedoči i video u kome devojčica iz Avganistana kroz suze priča kako ona sada nikome nije potrebna i da će svet zaboraviti na muke kroz koje prolaze žene ovog dela sveta.
Bogati određuju pravila, nedužni stradaju u igri
Bajden možda ne želi da snosi odgovornost za situaciju u Avganistanu i pokušava da svali krivicu na svog prethodnika Donalda Trampa, koji jeste povukao određeni broj vojnika, ali patnja ljudi govori drugačije.
SAD su 2001. godine uspostavila kontrolu u Avganistanu, samim tim držali u rukama živote nedužnog naroda. Sada ih je ispustila i „pere ruke“ od haosa koji je zavladao.
Niko neće odgovarati za one koji su do sada izgubili život, one koji za isti strahuju i one koji za isti ne mare, jer više nije važno. Majke plaču za svojom decom, deca za izgubljenom nadom, Bajden, možda, za izgubljenim glasovima i podrškom. Ali, talibani ne plaču.
Oni slave u predsedničkoj vili, piju šampanjac i uživaju u luna parku. Predsednik Gani je dobio azil u Ujedninjenim Arapskim Emiratima, a Bajden celu situaciju posmatra iz udnobnosti Bele kuće. Evakuacija se nastavlja, svet je zgrožen prizorima, ali ne može da pomogne.
Stradaju, kao i uvek, „mali ljudi“, dok veliki nastavljaju sa geopolitičkim igrama, ne mareći za posledice.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
