0
Nedelju dana nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel rekla Donaldu Trampu da neće prisustvovati sastanku G7 koji je hteo da organizuje, američki predsednik je odlučio da povuče 9.500 američkih vojnika iz Nemačke.
Izvori su rekli da se telefonski razgovor Merkelove i Trampa prošle nedelje pretvorio u prilično neprijatan događaj, kad mu je saopštila da ne dolazi na sastanak G7 u Vašington. Merkelova se izgovorila da je u toku pandemija, a Tramp je odgovorio dugačkim monologom u kome je izrazio nezadovoljstvo Grupom 7, NATO paktom i Svetskom zdravstvenom organizacijom.
Americi ide sjajno, rekao je, iako su u tom trenutku širom zemlje bili neredi posle ubistva Džordža Flojda. A pandemija? To je, rekao je, greška Kineza.
Razgovor se završio nakon neuobičajeno kratkih 20 minuta.
„Nije to bio lep razgovor“, rekao je zvaničnik koji mu je prisustvovao.
Nedelju dana kasnije, Nemci su saznali da SAD planiraju da broj vojnika u Nemačkoj smanje za četvrtinu. Oko 9.500 vojnika će otići u roku od tri meseca. Bez upozorenja, i bez zvaničnog saopštenja.
Nije jasno da li su ove dve epizode povezane, ali zajedno, one jasno signaliziraju potpuni slom odnosa na relaciji Vašington-Berlin, kakav se nije desio još od Drugog svetskog rata. Komunikacija je zaoštrena na svim ključnim pitanjima – Rusije, Irena, Kine, trgovine, bezbednosti… piše Njujork tajms.
Poverenje između Trampa i Merkel je već odavno narušeno, a sada se ruši nešto mnogo jače – poverenje u strateško partnerstvo trans-atlanske alijanse.
Nesigurnost oko njegovog sledećeg poteza je osnovno obeležje Trampove komunikacije. „To je još jedan poziv na buđenje Evropljanima, da uzmu sudbinu u svoje ruke“, kaže Džonan Dejvid Vejdful, poslanik Hrišćansko-demokratske partije kojoj pripada i Merkel.
Tramp smanjenjem broja vojnika škodi interesima NATO, i na ruku Vladimiru Putinu, kaže Tomas Klajne Brokhof, potpredsednik nemačkog Maršal fonda. Rivalstvo Trampa nije sa Putinom ni Sijem Đinpingom, već sa Merkel, dodao je.
Doduše, manjak „hemije“ između kvantne fizičarke i bivšeg „selebriti“ milijardera nije nov. Novo je da je Tramp napustio pokušaj bilo kakvog pretvaranja da su na istoj strani.
„Merkel predstavlja sve što Tramp mrzi – globalizam, multilateralizam, međunarodno pravo“, rekao je Klajne-Brokhof. „On se mnogo bolje slaže sa autoritarnim liderima u svetu“.
Nemci brinu da je Tramp u procesu redefinisanja američkog interesa, a trans-atlanska veza nije deo te priče. „On misli da je potrebno samo podvlačiti moć Sjedinjenih država. Ali ako stvarano povuče vojnike iz Nemačke, on će umanjiti američko prisustvo na tlu Evrope za 25 odsto i time smanjiti odbrambenu sposobnost SAD u tom delu sveta“, kaže on.
Starije diplomate na obe strane Atlantika kažu da bi američko-nemački odnosi trebalo da se smatraju kritično važnim, posebno nakon odluke Britanije da napusti EU.
Nemačka je najbrojnija i najbogatija država Evrope, i važan američki ekonomski partner. Nemačke kompanije upošljavaju oko 700.000 ljudi u SAD. Istovremeno, oko 35.000 američkih vojnika je stacionirano u Nemačkoj, i to je jedan od najvažnijih vojnih centara SAD u Evropi. Još 12.000 nemačkih civila je zaposleno u američkim bazama. Nemačkoj će američko povlačenje naštetiti ekonomski, ali Americi će naškoditi strateški.
Još važniji od povlačenja je Trampov plan da maksimalni broj američkih vojnika u Nemačkoj bude 25.000, što je duplo manje od sadašnjeg maksimuma, kaže Ivo Dalder iz Veća za globalne afere.
Skoro sve američke trupe na putu za Irak ili Avganistan prođu kroz Ramštajn, najveću američku baz van američkog tla, koja se nalazi u jugozapadnoj Nemačkoj. Američka vojna misija u Africi se takođe koordinira iz Nemačke, a mnogi ranjeni vojnici iz Iraka i Avganistana bivaju prevezeni u američku vojnu bolnicu Landštul.
Iznad svega, američke trupe u Nemačkoj oduvek su služile da odvrate Rusiju od agresivnih poteza.
Nikolas Burns, bivši zvaničnik administracije Džordža Buša Mlađeg i profesor na Harvardovoj Kenedi školi, rekao je da povlačenje trupa služi Putinu i njegovom dugoročnom cilju da podeli Zapad. „Ovo je ozbiljan politički udarac prvom američkom prioritetu u Evropi: jačanju strateških veza SAD sa Nemačkoj, najvažnijom evropskom silom, posebno posle Bregzita“, objasnio je Burns.
Nemački zvaničnici veruju da će biti još ovakvih „iznenađenja“ iz Vašingtona, kako predsednička kampanja u SAD bude odmicala. Očekuju ubrzano povlačenje trupa iz Avganistana, kao i iz Južne Koreje.
Neki se pribojavaju da će prvi saopštenje reizabranog predsednika Trampa biti da se Amerika povlači iz NATO.
„Jedino pitanje je zapravo – koliko toga Tramp može da uništi“, kaže Klajne-Brohof.
