4
On je bio jedan od prvih članova Hamasa, popeo se kroz redove da bi postao lider organizacije i pripremio je za najsmrtonosniji napad na Izrael u istoriji Sada kada je Jahja Sinvar mrtav, čime je militantna grupa izgubila nemilosrdnog, inteligentnog vođu, podižu se pitanja o tome šta to dalje znači za rat Hamasa i Izraela u kojem je poginuo ogroman broj civila.
Ubistvo Sinvara bio je snažan udarac za nasilnu terorističku organizaciju koja je već bila ozbiljno oštećena u brutalnim borbama sa Izraelom tokom protekle godine. Iako je on samo najnoviji od visokih lidera koji su ubijeni od početka rata, malo stručnjaka očekuje da će se Hamas urušiti. Ipak, eliminacija lidera mogla bi stvoriti vakuum u vođstvu i izazvati dodatni haos unutar organizacije.
Među visokim ličnostima ubijenim od januara su Saleh al Aruri, ključna veza sa Iranom i Hezbolahom u Libanu; Muhamed Deif, tajanstveni šef vojnog krila Hamasa, za kojeg je Izrael rekao da je ubijen u julu; i Ismail Hanije, koji je predvodio političku kancelariju u Kataru, čineći ga ključnim u pregovorima o prekidu vatre.
Sinvar je bio omražen među Izraelcima zbog pokretanja rata i uzimanja izraelskih talaca, a mnogi stanovnici Gaze su ga mrzeli, kriveći ga za patnju koju im je konflikt doneo. Ali među lojalistima Hamasa bio je poštovan jer je pomagao u planiranju napada na Izrael prošlog oktobra, koji je ostavio 1.200 mrtvih i 250 otetih ljudi.
To ga je učinilo „ikoničnom figurom“ među članovima grupe i teško zamenljivim, rekao je Fuad Hufaš, palestinski analitičar blizak Hamasu.
„Sinvar je bio izuzetno važan čovek u pokretu. Njegovo ubistvo nije mala stvar. Ali neće naterati Hamas da se povuče i preda”, rekao je Hufaš.
Izrael je ubio desetine lidera Hamasa i usmrtio na hiljade njihovih boraca otkako je grupa osnovana 1980-ih, sa ciljem da uništi Izrael. Ti udarci nikada nisu sprečili Hamas da se oporavi — često sa još većom žestinom.
Pre nego što je poslednji rat u Gazi počeo prošlog oktobra, Hamas je bio jači i institucionalizovaniji nego ikad pre. Služio je kao defakto vlada za 2,2 miliona stanovnika Gaze, upravljajući njihovim životima, prikupljajući takse i resurse. To je uključivalo, u nekim trenucima, oko 30 miliona dolara mesečno iz Katara, namenjenih održavanju funkcionisanja vlade Gaze. Ova pozicija pomogla je Hamasu da izgradi svoje vojno krilo, koje je brojalo hiljade boraca i arsenale raketa i drugih oružja.
Izrael je odgovorio na napad Hamasa razornom vazdušnom kampanjom i kopnenom invazijom koja je ostavila velike delove Gaze u ruševinama i ubila više od 42.000 ljudi, prema podacima zdravstvenih vlasti Gaze. Taj broj ne pravi razliku između boraca i civila, ali Izrael tvrdi da je uglavnom razorio Hamas, ubijajući veliki broj njenih boraca i uništavajući mnoge tunele koje koriste za kretanje po teritoriji.
Dok Izrael nije izneo jasan plan o tome kako će rat završiti ili ko će upravljati Gazom nakon toga, obećao je da će sprečiti Hamas da nastavi bilo kakvu ulogu u vlasti. Ipak, Hamas nastavlja da se bori, često iznenađujući novim napadima na područja koja je Izrael tvrdio da je očistio.
„Hamas vodi ovaj rat već godinu dana u veoma zatvorenom prostoru, tako da je već decentralizovan do krajnjih granica, boreći se u veoma malim jedinicama od desetak ili manje boraca koji imaju veliku autonomiju,“ rekao je Ramzi Mardini, saradnik Pearson Instituta pri Univerzitetu u Čikagu, koji proučava pobune i građanske ratove, piše Njujork tajms.
Smrt Sinvara verovatno neće uticati na te operacije, rekao je, jer je on ionako izgubio sposobnost da ih direktno kontroliše.
Ali Sinvar je bio ključan za glavne odluke Hamasa, poput one da li da pristane na prekid vatre, a zvaničnici uključeni u te pregovore smatrali su ga tvrdokornim, manje spremnim da pravi kompromise nego neki njegovi saborci izvan Gaze.
Prema medijima, Sinvara će za sada na čelu Hamasa menjati Haled Mešal, ali je pitanje da li će on ostati samo privremeno.
Kao mogući naslednici se pominju i njegov brat Muhamed, visoka ličnost u vojnom krilu grupe, ali i Halil al Haja,koji je bio Sinvarov zamenik, koji je baziran u Kataru, rekao je jedan neimenovani diplomata za Njujork tajms.
Moguće je i da će smrt Sinvara izazvati haos unutar organizacije, čineći nejasnim ko ima sposobnost da pregovara u ime Hamasa i ne ostavljajući ikoga sa autoritetom da obezbedi usklađenost naoružanih grupa u Gazi sa bilo kojim dogovorom koji bi mogao da bude postignut.
Hamas nikada nije tvrdio da ima podršku većine Palestinaca, a mnogi u Gazi su slavili vesti o smrti Sinvara, kriveći ga za rat koji im je naneo toliko patnje.
Ali poruka Hamasa o nasilnom otporu Izraelu dugo je nalazila pristalice među onima koji su najviše izgubili u konfliktu: palestinskim izbeglicama koje su bile prisiljene na stalno izgnanstvo.
Mogućnost bilo kakvog oblika državnosti ili samoodređenja za Palestince na Zapadnoj obali i u Gazi sada izgleda udaljenija nego ranije. A rat u Gazi u kojem je nastradao veliki broj civila povećao je mržnju prema Izraelu među Palestincima i očajanje koje direktno regrutuje nove članove u grupe poput Hamasa, bez obzira na to ko ih vodi.
„Koreni problema nisu Sinvar ili čak Hamas,“ rekao je Hasan Abu Hanije, ekspert za militantne grupe pri Institutu za politiku i društvo u Jordanu. „Problem je sledeći dan. Šta ćete uraditi? Možete ubiti sve iz Hamasa, ali šta ćete uraditi dan posle?“
Dugogodišnji premijer Izraela Benjamin Netanjahu pokušava da balansira zahteve svojih krajnje desničarskih koalicionih partnera sa pritiscima iz Sjedinjenih Država i drugih izraelskih saveznika da postigne dogovor o prekidu vatre i minimizuje razarajuće posledice rata.
Istovremeno, suočava se sa nekoliko krivičnih istraga i masovnim protestima u zemlji koji traže njegovu ostavku.
Pored toga, mnogi izraelski saveznici kritikovali su Netanjahuovo vođenje rata, a predsednik SAD Džo Bajden dugo je izražavao zabrinutost da on možda produžava rat u Gazi kako bi se zadržao na vlasti, nešto što je izraelski lider negirao, piše CNN.
Iako je još uvek izuzetno nepopularan među velikim delom izraelskog društva, Netanjahu je ostvario izuzetan preokret tokom protekle godine, povrativši deo podrške koju je izgubio tokom godina.
Netanjahu je ranije insistirao na tome da Izrael zadrži određeno vojno prisustvo u Gazi nakon završetka neposrednog sukoba. Neki od njegovih koalicionih partnera išli su čak do predlaganja da Izrael izgradi jevrejska naselja unutar Gaze.
Profesor Uzi Rabi je rekao da veruje da će određeni nivo izraelskog vojnog prisustva biti potreban kako bi se sprečilo da Hamas ponovo izgradi svoju snagu u pojasu Gaze – nešto na šta su izraelski saveznici upozorili vladu.
„Morate preuzeti kontrolu nad civilnom infrastrukturom kako biste lišili Hamas autoriteta i legitimiteta u očima stanovnika Gaze.Trebalo bi da radimo sa Emiratima, Saudijcima, Amerikancima i sa Palestincima – osim sa Hamasom – na tome kako da dalje napredujemo. Možda bi ovo zapravo moglo biti otvaranje za drugačiju budućnost Palestinaca i Bliskog istoka“, rekao je Rabi.
Ministar odbrane Joav Galant ranije je kritikovao Netanjahuov plan da zadrži izraelsku vojnu kontrolu u Gazi, upozoravajući da bi to imalo veliku cenu.
Analitičarka Šira Efron rekla je da je Netanjahu već dobio podsticaj zahvaljujući uspešnoj operaciji Izraela usmerenoj na liderstvo Hezbolaha, libanske militantne grupe.
Ubistvo Sinvara daće mu još jedan podsticaj – i osećaj opravdanja, rekla je.
„Sada može da tvrdi da su mu svi na svetu govorili da ne ulazi u Rafu, a Sinvar je ubijen u Rafi,“ rekla je, misleći na pritisak s kojim se Netanjahu suočavao od izraelskih saveznika pre nego što je vojska započela invaziju na najjužniji grad Gaze, dok se oko 1,2 miliona ljudi tamo sklonilo.
„To ne znači da je on bio u Rafi kada je operacija počela, ali mislim da to omogućava Netanjahu da opravda svoje odluke unazad“, rekla je Efron.
Pročitajte još:
4
36
1
Harel Čorev sa Univerziteta u Tel Avivu rekao je da bi Netanjahu mogao smatrati Sinvarovo ubistvo trenutkom da učvrsti svoju ostavštinu.
Mnogi Izraelci su okrivili Netanjahua za napad 7. oktobra. Takođe, Netanjahu je bio taj koji je pristao da oslobodi Sinvara iz izraelskog zatvora u zameni za zatvorenike 2011. godine – odluka koja ga je kasnije progonila.
„Nije želeo da bude upamćen kao neko ko je samo izazvao 7. oktobar, već i kao onaj ko je pobedio u ratu 7. oktobra. Mislim da bi za njega ovo mogao da bude veliki uspeh,“ rekao je Čorev. „A ako je pametan, napustiće funkciju posle toga.“