2
Međunarodni krivični sud (MKS) uneo je tektonske promene na globalnoj pravnoj sceni izdajom naloga za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta. Optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom sukoba u Gazi, njih dvojica sada se suočavaju sa stigmatizacijom koja bi mogla da preoblikuje njihovu političku budućnost i međunarodni položaj Izraela.
Netanjahu i Galant trenutno ne priznaju nadležnost MKS-a, a izraelski stav prema sudu ostaje kategorično odbijanje. Međutim, nalog za hapšenje ima potencijal da dugoročno utiče na njihov međunarodni status. Rimskim statutom, koji reguliše rad MKS-a, 124 države članice obavezane su da sprovedu naloge za hapšenje. To znači da Netanjahu i Galant rizikuju hapšenje ako kroče na teritoriju bilo koje od tih država.
PROČITAJTE JOŠ:
Međutim, realnost pokazuje složeniju sliku. Iako su pojedine zemlje, uključujući članice Evropske unije, izrazile spremnost da poštuju odluke MKS-a, glavne svetske sile poput Sjedinjenih Država, Rusije i Kine ne priznaju nadležnost suda. Ova činjenica stvara političku zonu sivila i otežava dosledno sprovođenje međunarodnog prava.
Dok Netanjahu u svojoj odbrani optužbe MKS-a naziva antisemitskim, međunarodna zajednica reaguje podeljeno. Sjedinjene Države su osudile naloge, odbacujući njihov legitimitet i ističući potrebu za koordinacijom sa Izraelom po pitanju daljih koraka. S druge strane, mnoge zemlje globalnog juga pozdravljaju ovu odluku kao korak ka jačanju međunarodne pravde, videći MKS kao branioca povelje Ujedinjenih nacija, posebno u situacijama gde Savet bezbednosti ostaje neaktivan.
Poseban izazov predstavlja pozicija Velike Britanije. Premijer Kir Starmer, sa iskustvom u oblasti ljudskih prava, nalazi se između pritisaka Sjedinjenih Država i očekivanja međunarodne zajednice da Velika Britanija ostane dosledna u podršci vladavini prava. Odluka o odnosu prema nalogu MKS-a mogla bi imati dugoročne posledice po britansku reputaciju.
Unutar Izraela, optužbe protiv Netanjahua i Galanta, paradoksalno, mogu dodatno učvrstiti podršku javnosti. Prema analitičarima, izraelska javnost često percipira međunarodne institucije kao pristrasne prema Izraelu, što može proizvesti efekt „zbijanja redova“ oko premijera.
Ipak, dugoročne posledice mogle bi biti značajnije. U budućim izborima, zakazanim do oktobra 2026. godine, ove optužbe bi mogle postati teret za Netanjahua. Kako vreme prolazi, stigma optužbi za ratne zločine može ograničiti njegovu međunarodnu slobodu kretanja, smanjiti broj saveznika i dodatno oslabiti njegovu političku poziciju.
Iako je teško predvideti koliko će optužbe MKS-a direktno uticati na Netanjahua, jasno je da su otvorile novo poglavlje u međunarodnoj pravdi. Za Izrael, ova situacija donosi kompleksan splet izazova – od očuvanja domaćeg jedinstva do balansiranja odnosa sa saveznicima i globalnom zajednicom. Za Netanjahua, ovi događaji mogli bi postati prelomni trenutak koji će oblikovati njegovu političku ostavštinu.
Dakle, Rimskim statutom, koji reguliše rad MKS-a, 124 države članice obavezane su da sprovedu naloge za hapšenje.
U te države spada i Srbija, ali i mnoge druge evropske zemlje.
Austrija, Belgija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Češka Republika, Danska, Francuska, Nemačka, Rumunija, samo su neke od njih.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
