5
Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) objavio je značajan izveštaj koji su odobrili delegati 195 zemalja. Ova analiza obavljena je po hitnom postupku, usled požara koji bukte po svetu, a zansovana je na 14.000 recenziranih studija o klimatskim promenama, prenosi Dojče vele. Ono što su zaključili ne predstavlja iznenađenje - čovek je uništio planetu i ona sada izgleda neprepoznatljivo kada se uporedi sa stanjem od pre 500 godina.
Pročitajte još:
Jedan od glavnih uzoraka požara jeste ogromno zagađenje ugljikom, te će po njihovom mišljenju, prag od dozvoljenih jedan i po stepen globalnog zagrevanja u narednih 100 godina, biti prekoračen već u narednih 15, prenosi DW.
„Ovaj izveštaj je provera realnosti“, rekla je Valerija Meson-Delmot, kopredsednica radne grupe panela koja ga i pripremala ovo istraživanje.
Sagorevanjem fosilnih goriva i oslobađanjem gasova koji zagrevaju Zemlju poput staklenika, ljudi su zagrejali planetu za oko 1,1 stepen celzijusa.
Izveštaj pokazuje da je ovo dovelo do toplotnih talasa i jakih kiša širom sveta. Udeo tropskih ciklona sa velikom brzinom vetra je porastao. U mnogim regionima i suše traju znatno više od uobičajenog.
Od poslednjeg velikog izveštaja IPCC-a iz 2014. naučnici su postali sve sigurniji da su klimatske promene prouzrokovale pojedinačne požare, poplave i oluje.
Za ovaj problem prema izveštaju postoji jednostavno rešenje, prestanak sagorevanja fosilnih goriva. Ipak vlade država, preduzeća i pojedinci to ne čine dovoljno brzo.
„Kada pogledam rezultate o klimatskim ekstremima, rekala bih da se nalazimo u klimatskoj krizi“, rekla je Sonja Seneviratne, naučnica sa Instituta za atmosferske i klimatske nauke na ETH Cirih u Švajcarskoj i koautorka izveštaj.
„Zaista imamo veliki problem“, dodale je.
Koliko brzo klimatske promene zagrevaju svet?
Svetski lideri su se 2015. obavezali da će zagrevanje do kraja veka ograničiti na znatno ispod dva stepena, ondnosno na idealnih jedan i po stepen, usled globalnih napora da se izbegnu eskalacija katastrofe.
Ali oni umesto toga sprovode politiku koja je dovela do zagrevanja od čak 3 stepena Celzijusa.
Ukoliko cilj od jedan i po stepen bude dostignut u roku od nekoliko decenija, temperature bi se mogle da se „vrate u normalu“ do kraja veka.
Pored brze dekarbonizacije globalne ekonomije, to bi uključivalo uklanjanje velkie količine ugljen-dioksida iz atmosfere. Ali tehnologija koja bi to mogla da izvede je izuzetno skupa i ne postoji garancija da bi to zaista i omogućila.
„Mnogo je lakše izbeći emisije sada, nego kada ugljenik bude bilo previše, onda bismo morali da uklanjamo dosta njegovih emisija iz atmosfere“, rekla je Malti Majhauzn, naučnica sa Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih promena i koautorka izveštaj.
„Ta cena je veća od mnogih dostupnih plodova koje danas imamo“, rekla je.
Šta će klimatske promene da učine planeti?
Širom sveta ekstremne kiše će biti za sedam odsto jače svakim dodatnim stepenom globalnog zagrevanja. Uz to svet će se suočiti i sa mnogo novih ciklona i monsunskih kiša u Aziji.
„Sa svakim dodatnim povećanjem globalnog zagrevanja, promene ekstremno postaju sve veće“, napisali su autori izveštaja.
Jake kiše koje su padale jednom u deceniji već su porasle za 30 odsto. Kada ta temperatura poraste za još tri stepena, one će biti dva do tri puta češće, a količina vode na Planeti biće veća nego ikada. Suše koje su se dešavale jednom u 10 godina, sada sa sobom ostavljaju uništene hektare obradivog poljoprivrednog zemljišta.
Toplotni talasi su već sada 2,8 puta verovatniji i za stepen topliji od onih pre industrijske revolucije, a u sledećih nekoliko godibna biće 9,4 puta verovatniji i 5 stepeni topliji.
Izveštaj predviđa i to da će toplotni talasi koji su se nekada dešavali na zemlji na svakih 50 godina, a sada će ih biti i do 39 puta veći.
„Izveštaj jasno izlaže dokaze o tome koliko je hitna akcija“, rekla je Veronika Iring, naučnica iz nemačkog Vazdušno-kosmičkog centra i koautorka izveštaja.
Arktik će se istopiti u narednih 50 godina
Neke od klimatskih promena će potstaći dalje zagrevanje. Prirodni ponori ugljenika u okeanima i na kopnu postaju manje efikasni kako se planeta zagreva. Više temperature će odmrznuti još više permafrosta, oslobađajući ogromne količine metana u atmosferu i otopiti sneg i ledeni pokrivač koji odbija toplotu od planete. Arktik će verovatno biti praktično bez morskog leda pre 2050. godine.
Započeti su i neki procesi koji sada ne mogu tako lako da se zaustave. Očekuje se da će nivo mora u ovom veku porasti za više od pola metra, što je već počelo da obalne poplave čini jačim i učestalijim. Naučnici kažu da neizvesnosti u načinu na koji ledeni pokrivači reaguju na zagrevanje znače da se ne mogu isključiti daleko gori ekstremi, te bi po njihovom mišeljnju oni mogli da opadnu i za dva metra do 2100. godine i 5m do 2150. godine.
U izveštaju se ne spominju fosilna goriva
Najveći izvori emisije staklene bašte koji menjaju klimu su ugalj, nafta i gas. Ali sažetak izveštaja na 43 stranice za kreatore politike, dokument koji su prvo pripremili naučnici, a zatim su ga redom odobrili delegati vlade, ne sadrži reči „fosilna goriva“.
Autori IPCC-a, pravdaju se time da ne smeju da komentarišu sam sastanak o odobrenju, koji je povjerljiv, ali da „u materijalu koji naučnici pišu, apsolutno se spominju fosilna goriva“, rekala je naučnica Majhauzn.
„Čak i ako smo možda izostavili neki izraz, izvanredno je postignuće to što ćemo da kraju da imalo sporazum svih vlada. Nijedna vlada na svetu sada ne može da se okrene i kaže da ne veruje u ono što je IPCC napisao“, dodala je.
Izveštaj IPCC-a objavljen je uoči klimatskog samita COP26 koji će se održati u novembru u Velikoj Britaniji. Svetski lideri će na njemu da razgovaraju o rešenjima poput obećanja da će prestati sa sagorevanjem uglja do 2030. godine i ispunjavanja obećanja bogatih zemalja da će siromašnijima plaćati 100 milijardi dolara godišnje za prilagođavanje klimatskim promenama do 2020. godine. Po tom pitanju još uvek ništa nije učinjeno.
„Današnji izveštaj Radne skupine 1 IPCC-a je crveni alarm za čovečanstvo“, rekao je glavni sekretar UN-a Antonio Gutijereš.
„Ako sada udružimo snage, možemo da sprečimo klimatsku katastrofu. No, kako današnji izveštaj jasno pokazuje, nema vremena za odlaganje niti mesta za izgovore. Računam na čelnike vlada i sve zainteresovane strane da osiguraju uspeh COP26“, rekao je.
BONUS VIDEO: Užareno nebo nad Evijom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
