0
Podatak o padu turističke posete u Crnoj Gori usred jula pokazuje da će prihodi od sezone biti neuporedivo lošiji u odnosu na prognozu Vlade u junu - da se očekuje pad prihoda za samo 40 odsto
Crna Gora je 10. jula imala 11.191 registrovanog turistu, što je svega oko osam odsto od ostvarenog turističkog prometa na isti dan prethodne godine, potvrđeno je iz Nacionalne turističke organizacije.
Ovaj podatak o padu turističke posjete od 92 odsto usred jula pokazuje da će prihodi od sezone biti značajno lošiji u odnosu na prognozu Vlade iz juna, pišu Vijesti
Izvršna vlast je procenila da se očekuju pad prihoda od turizma za samo 40 odsto, što bi uticalo na pad ekonomije od 6,8 odsto i da iznos javnog duga na kraju godine dostigne 82,5 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP).
U trenutku ove prognoze – Crna Gora je bila korona-fri destinacija, nije bilo novog talasa epidemije, a obnavljanje letova i značajnija poseta turista očekivala se početkom jula. Međutim, sada gosti iz većine zemalja regiona, ali i Evropske unije (EU), ne mogu da dođe u Crnu Goru, a najavljeni letovi se odlažu.
Ministarstvo turizma je u petak saopštilo da 45 do 50 odsto hotela nije ni otvoreno, a da je u ostalim popunjenost oko 10 do 13 procenata. Potvrdili su i da se otkazuju aranžmani za početak avgusta.
Iz Odbora za turizam Privredne komore ukazali su da je većina rezervacija za jul već otkazana.
Crna Gora je lani od turizma zaradila oko 1,1 milijardu evra.
Zbog pogoršanja ovih parametara, novi rebalans državnog budžeta je realnost uz moguće značajnije rezove kod troškova javne uprave.
U prvom – junskom rebalansu značajnije su smanjeni samo kapitalni izdaci, dok se oko 230 miliona novih nedostajućih sredstava obezbeđuje povećanjem zaduženja.
Prognoza Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od aprila ove godine je da će ekonomija Crne Gore pasti za devet odsto, zbog smanjenja prihoda od turizma, ali je i ona predviđala značajniji oporavak ove privredne grane u julu.
MMF je tada upozorio da i ti parametri mogu biti značajno pogoršani ako se pandemija nastavi, odnosno pojavi drugi talas.
“Postoje značajni rizici za predviđeni rast i fiskalne bilance, a samim tim i za održivost duga. Potencijalni drugi talas nakon ponovnog otvaranja mogao bi uzrokovati nove značajne poremećaje. Produbljenje globalne epidemije i nesigurnosti u vezi s turističkom potražnjom mogu dodatno paralizovati turizam, ugrožavajući izglede za ekonomski oporavak”, naveo je MMF u aprilu.
Oni su istakli da je javni dug Crne Gore održiv “pod pretpostavkom da kriza nestaje”.
“Postoje značajni rizici za ovu procenu, koji odražavaju neizvesnost budućeg rasta. Šok kombinovanog makrofiskalnog šoka i potencijalnih obveza stvaraju najznačajnija povećanja javnog duga. Oboje su verovatno ako se država zatvori i kovid-19 ograničenja postoje i do 2021. godine, ali ekonomija je već počela s postupnim otvaranjem usled trenutno povoljne epidemiološke situacije i očekuje se otvaranje turizma u junu”, navodi MMF.
MMF je već upozorio da u slučaju pojave novog talasa epidemije u Crnoj Gori postoje veliki rizici za održivost javnog duga i ugrožavanje ekonomskog oporavka
Ova institucija nije detaljnije analizirala posledice lošeg scenarija, koji je sada postao realnost, osim da bi “nepredviđene obaveze” mogle povećati javni dug i na 98 odsto BDP-a iduće godine.
“S obzirom na značajnu neizvesnost u okruženju, makroekonomske projekcije i trajanje krize kovid-19, ovi šokovi su veoma relevantni rizici za održivost”, ukazao je MMF.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
