6
Skupština Crne Gore podržala je Rezoluciju povodom vojne agresije Rusije na Ukrajinu u kojoj se osuđuje invaziju u kojoj su na meti civilno ukrajinsko stanovništvo, materijalna dobra, teritorijalni integritet i suverenitet.
Glasalo je 77 poslanika, 55 je bilo za, 18 protiv, a tri su bila uzdržana.
Skupština Crne Gore završila je 27. jula raspravu o Predlogu Rezolucije povodom vojne agresije Ruske Federacije na Ukrajinu, a podršku je tada najavila većina stranaka dok joj se oštro protivi proruski Demokratski front (DF).
Poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović-Stanković u ime predlagača je rekla da se ovim jasno pokazuje ko je na na stranu agresora, a ko na stranu žrtve.
Vuksanović-Stanković je rekla da je pitanje rata u Ukrajini pre svega civilizacijski odnos prema bezumlju.
Rezolucijom Skupština Crne Gore iskazuje najdublje saosećanje sa narodom Ukrajine koji se trenutno suočava sa najvećim izazovima i patnjama od završetka Drugog svetskog rata i poziva građane, državne strukture i društvene organizacije da iskažu solidamost i pruže svaki mogući oblik humanitarne pomoći.
Crnogorski parlament usvojio je Rezoluciju o genocidu u Pivi i Velici, a za tekst je glasalo 40 poslanika, tri protiv i 28 uzdržanih.
Poslanici crnogorskog parlamenta završili su 27. jula raspravu o Predlogu „Rezolucije o genocidu u Pivi i Velici“ koju je predložila opoziciona Demokratska Crna Gora.
U obrazloženju rezolucije se navodi da je „prema nepobitnim dokazima, u Pivi u junu 1943. godine ubijeno 1.290 civila, među kojima 550 dece, a u Velici godinu kasnije, 550 civila, uključujući decu i stara lica“.
Prema istorijskim podacima, zločine nad pravoslavnim stanovnicima Pive i Velike počinili su pripadnici folksdojčerske jedinice „Princ Eugen“ i divizija „Handžar“ i „Skenderbeg“, čiji su članovi bili domaći kolaboracionisti sa područja BiH, Hrvatske i Albanije, Kosova i Crne Gore.
Poslanik Demokrata Momo Koprivica je tokom rasprave kazao da je odgovornost isključivo individualna.
Piva i Velika su, naglasio je Koprivica, prošle kroz stradanje i raspeće, a Rezolucija je obaveza države da se to nikada ne ponovi. Mišljenja je i da se ovi zločini trebaju naći u udžbenicima.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Dragutin Papović kazao je da zvanični podaci pokazuju da su italijanski okupatori, odnosno fašisti ubili i u logorima usmrtili 40.446 osoba iz Crne Gore.
„Zločin u Pivi se desio u junu 1943. godine tokom operacije Švarc, poznatije kao bitka na Sutjesci kada su okupacione slie angažovale oko 127.000 vojnika od čega 67.000 Njemaca, 43.000 Italijana, 2.000 Bugara i oko 15.000 kvislinga. Njihov zadatak je bio da u kanjonima Pive, Tare i Sutjeske unište glavninu snaga Narodne vojske Jugoslavije, odnosne partizanske odrede“, naveo je Papović.
Naređeno je, dodaje, da se uništi sve što može biti pomoć Partizanima, uključujući i civilno stanovništvo.
Zatim je kazao da je do zločina u selu Velika došlo u toku Andrijevičke operacije.
„Nemačke snage su preko Čakora upale u Veliku i izvršile masakr nad civilima 28. jula 1944. godine. U Velici je ubijeno oko 580 civila“, kazao je Papović.
Dodao je da nije tačno da niko nije odgovarao za ove zločine, ističući da je glavnom organizatoru operacije suđeno u Nirnberškom procesu, te da je on osuđen na smrt.
Skupština Crne Gore usvojila je danas Odluku o otvaranju parlamentarne istrage i obrazovanju anketnog odbora za prikupljanje informacija i činjenica o postupanju nadležnih državnih organa i drugih subjekata u vezi s projektom izgradnje vetroelektrana na Možuri.
Po pitanju formiranja anketnog odbora glasalo je 77 poslanika i svi su bili za, dok je za otvaranja parlamentarne istrage glasalo 78 poslanika.
Predlagači odluke su bili poslanici Demokratskog fronta (DF) i Demokratske Crne Gore.
Ovo je drugi put da se predlaže parlamentarna istraga za Možuru. Prethodni put je bilo za vreme vladavine DPS-a, BS, SD i manjinskih partija.
Tada, ovaj predlog nije dobio potrebnu većinu da bude uvršten na dnevni red Skupštine, dok će sada, jednoglasnom podrškom, Skupština otvoriti parlamentarnu istragu i formirati anketni odbor.
Vetroelektrana na Možuri puštena je u rad 18. novembra 2019. godine u prisustvu tadašnjih premijera Malte Džozefa Muskata i Crne Gore Duška Markovića.
Bio je to, prvi veliki projekat sistema obnovljive energije u Crnoj Gori, koji je ispostaviće se, samo par meseci kasnije doveo do ostavke premijera Malte i sumnji da je zbog istrage o korupciji ubijena novinarka Dafne Karuana Galicija.
Moguća korupcija u tom poslu bila je jedna od ključnih tema uoči parlamentranih izbora u Crnoj Gori 30. Avgusta na kojima je DPS nakon 30 goduna otišao u opoziciju i na nju je posebno insistirala sada vladajuća URA premijera Dritana Abazovića.
U fokusu javnosti taj posao se našao nakon istraživanja Rojtersa kada su otkriveni novi detalji a posebno nakon izjave sina ubijene novinarke, Metju Karuana Galicija da je predsednik Milo Đukanović ključna osoba iz Crne Gore kojom se njegova majka bavila dok je istraživala slučaj Možura.
***
BONUS VIDEO: Crna Gora sezona 2022.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
