1
Evropska unija trebala bi pomoći Crnoj Gori da isplati milijardu evra kredita kineskoj Exim banci, koji je uzela za izgradnju prve deonice auto-puta, čime bi pomogla da se smanji uticaj Kine u toj zemlji, rekao je u petak u parlamentu potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazović. Crna Gora je 2014. pozajmila od kineske banke novac za izgradnju prve od tri deonice auto-puta koja vodi od Bara do granice sa Srbijom, uz godišnju kamatu od 2 posto i šestogodišnji poček koji ističe ove godine, a rokovi za izgradnju probijani su nekoliko puta. Taj aranžman podigao je crnogorski javni dug na više od 80 posto BDP-a.
„Obratio sam se finansijskim institucijama Evropske unije (EU) da razmisle o modelima pomoći Crnoj Gori, kako bi suzbili svaki nezdravi strani uticaj i doveli ga na razumnu meru“, rekao je Abazović odgovarajući na pitanje poslanika u crnogorskom parlamentu o tome da je zatražio od EU pomoć za otplatu kineskog kredita.
„Smatram da je to logičan odgovor, da se taj loš kredit zameni novim, povoljnijim, koji bi Crna Gora lakše servisirala. Ali isto tako moramo razmišljati i o alternativnim modelima finansiranja izgradnje druge dve deonice auto-puta, bez kojih prva deonica nema puni smisao, a kojim bi crnogorska imovina bila u potpunosti zaštićena“, rekao je potpredsednik crnogorske vlade.
Abazović tvrdi da je prethodna vlast, koju je predvodio Milo Đukanović, napravila za Crnu Goru loš ugovor sa Kinom, dovodeći tu zemlju u u poziciju zavisnosti od Pekinga, „a da nema ni kilometar auto-puta, jer je rok završetka radova već nekoliko puta probijen“.
„Ko je za to odgovoran? Kod nas se 22 puta probijaju rokovi, a ista firma u Hrvatskoj radi most i probija rokove, ali u pozitivnom smislu“, kazao je Abazović.
Inače, ugovorena cena auto-puta prvobitno je bila 809 miliona dolara, a zatim je povećana za još oko 90 miliona za naknadnu izgradnju pristupnih puteva ka Podgorici i komunalne infrastrukture uz auto-put.
Prvu deonicu prvog crnogorskog auto-puta gradi kineska kompanija CRBC, koja je u Hrvatskoj angažovana na izgradnji Pelješkog mosta.
Zemlje Zapadnog Balkana uključene su u kinesku inicijativu „Jedan pojas, jedan put“, koju je Kina pokrenula 2013. i koja predstavlja veliku evroazijsku strategiju te zemlje čiji je cilj da proširi i osigura pomorske rute i mrežu kopnene infrastrukture za povezivanje Evropom.
Od 2007. do 2017. godine, Peking je najavio 12 milijardi evra u pozajmicama za građevinske projekte u 16 zemalja, od čega je trećina otišla na Srbiju, a zatim u BiH (21 posto) i Crnu Goru (7 posto), pokazala je studija Evropske investicione banke.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
