Na današnji dan pre četiri godine grad Zagreb je u jutarnjim satima pogodio snažan zemljotres magnitude 5,5 stepeni po Rihteru, a do danas je obnovljeno oko 3.000 zgrada i kuća, ali i dalje sporo napreduje izgradnja zamenskih porodičnih kuća u severnim delovima grada, pišu hrvatski mediji.
Štete od potresa, kakav Zagreb ne pamti od 1880. godine, procenjena je na 11,6 milijardi evra, što je dvostruko više od procenjene štete od potresa na Banovini.
Jedna je osoba u potresu izgubila život, a nakon njega ostao je veliki broj oštećenih stambenih zgrada,porodičnih kuća, obrazovnih, kulturnih i zdravstvenih ustanova, ukupno oko 25.000 objekata.
Trenutno je širom Zagreba otvoreno 425 gradilišta koja se većim delom odnose na konstrukcijsku obnovu, 212 stambenih zgrada je u procesu traženja izvođača radova, dok je njih 155 u postupku projektovanja Prema pisanju portala zagrebačke N1 tv, tek ove godine useljene su prve porodice u nove kuće, a do kraja leta trebalo bi da bude dovršena 41 kuća, od kojih sedam kroz model samoobnove.
To je ranije saopštio ministar građevinarstva Branko Bačić, inače, četvrti po redu ministar građevinarstva za mandata Vlade premijera Andreja Plenkovića. Osim ministara, menjao se i Zakon o obnovi. Za projekte obnove na području zagrebačkog i petrinjskog potresa Vlada je isplatila 1,03 milijarde evra iz Fonda solidarnosti.
Međutim, kada je reč o evropskim sredstvima, slučaj s Geodetskim fakultetom izazvao je pažnju Ureda evropskog javnog tužioca (EPPO). Sumnja se, naime, da ke posao koji je Ministarstvo kulture i medija dodelilo Geodetskom fakultetu za 3D snimanje oštećenih objekata kulturne baštine preplaćen.
Policija je sredinom prošlog meseca upala u spomenuto Ministarstvo, po nalogu EPPO-a koji se smatraju nadležnima za istragu ovog slučaja jer se radi o mogućoj zloupotebi sredstava iz evropskih fondova.
S druge strane, Vlada na čelu s premijerom Andrejom Plenkovićem tvrdi da nije reč o evropskom novcu te da stoga EPPO ne može biti nadležan za istragu u slučaju Geodezija.