2
Frankfurt je dom hiljadama narkomana i prostitutki koje reklamiraju svoj zanat sa prozora javnih kuća, ali i po velikom broju milionera.
Frankfurt na Majni godinama nosi nezavidnu titulu najopasnijeg grada Nemačke. To je leglo kriminala i dom hiljadama narkomana i prostitutki koje reklamiraju svoju robu sa prozora javnih kuća. Istovremeno, to je grad koji često nazivaju evropskim Menhetnom, zbog visokih nebodera i velikog broja milionera koji svakodnevno u skupim odelima idu na posao u finansijski kvart, gde su velike nemačke banke i Evropska centralna banka.
Međutim, više nego zbog finansijera i ekonomista, Frankfurt privlači pažnju javnosti zbog „zombija”, narkomana koji praznog pogleda lutaju ulicama. Nalaze se uglavnom u blizini glavne železničke stanice, u četvrti Banhofsfirtel, koja je reklamirana kao „posebno atraktivan izbor” za ljubitelje fudbala uoči nedavnog Evropskog prvenstva u fudbalu. Britanski mediji su tada požurili da upozore svoje obožavaoce da se klone tog područja, nazvavši ga „najgorim sirotinjskim kvartom u Nemačkoj“. Policija je 2022. godine samo u Frankfurtu zabeležila 109.047 krivičnih dela, što je 14.363 na 100.000 stanovnika. Ovo je značajno povećanje od skoro 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu, piše Jutarnji list.
Gradske vlasti priznaju da problem postoji, ali dodaju da ne mogu zabraniti ljudima da borave blizu željezničke stanice jer je to javni prostor. Ali to nije velika uteha za preduzetnike koji zbog rasta kriminala gube zaposlene i klijente. Jedan od njih je Denis Tomas, vlasnik agencije za nekretnine J.C. Junior‘sche Liegenschaftsverwaltung. On je za Blumberg ispričao da mu je danas teško da nađe stanare koji bi iznajmili kancelarijski prostor u zgradama u Banhofsvertelu.
„Stvari su se jako pogoršale poslednjih godina. Imali smo ponekad i po 30 do 40 ljudi koji su dilovali i konzumirali drogu ispred ulaza u zgrade. Bilo je nekoliko stanara koji su nas napustili zbog pogoršane situacije. Žene su se posebno osećale nelagodno kada su dolazile na posao“, kazao je Tomas. Od 2019. cene stanova u Banhofsfirtelu porasle su samo oko pet odsto u poređenju sa porastom od 11,4 odsto u celom gradu,
Ali nije uvek bilo tako. Gradske vlasti su pre pet godina pokušale da ožive Banhofsfirtel ulaganjem u renoviranje starih zgrada, šik restorana i hipster barova, koji su privlačili turiste i bankare. Ali onda je došla pandemija koronavirusa i sve njihove investicije su otišle u vodu. Dok su se ljudi zatvarali u svoje domove, beskućnici su ostajali na ulicama, kriminal je rastao i stari problemi su se ponovo pojavljivali. Grad troši oko 13,5 miliona evra na pružanje usluga ustanovama koje se bave narkomanima, a uoči fudbalskog prvenstva bacio se i na intenzivno uklanjanje dilera sa ulica i uspostavljanje zona bez oružja. „To je vekovni projekat“, priznaje za Blumberg Anet Rin, gradska većnica za red, bezbednost i zaštitu od požara.
Nakon pritiska zbog porasta HIV infekcija povezanih sa drogom 1980-ih, Frankfurt je usvojio pragmatičnu politiku za borbu protiv zloupotrebe droga, uključujući kontrolisanu distribuciju heroina za najteže slučajeve, uspostavljanje centara za sterilne igle i terapiju metadonom. Ovo je ubrzo dovelo do pada smrtnih slučajeva povezanih sa drogom sa 147 u 1991. na oko 20 do 30 godišnje, i od tada je ostalo na tom nivou. Nove sintetičke droge, poput krek kokaina, u međuvremenu su ojačale i, za razliku od heroina, dovode do agresivnijeg ponašanja, a zavisnost se teže leči. Broj narkomana u Frankfurtu je ostao na oko 3.300 poslednjih godina, ali su postali vidljiviji javnosti zbog „ekstremne dinamike upotrebe kreka“, rekao je Artur Šroers, šef frankfurtskog Odeljenja za borbu protiv zloupotrebe droga. „Pomoć koja je godinama radila veoma dobro za zavisnike od heroina treba da se prilagodi dinamici upotrebe kreka“, kaže Šroers.
PROČITAJTE JOŠ:
Humani pristup lečenju zavisnosti privlači zavisnike iz cele zemlje, a gradski čelnici lobiraju kod svojih kolega da usvoje slične politike kako bi umanjili pritisak u Frankfurtu. Priliv korisnika droga donosi kriminal, pri čemu su krivična dela zloupotrebe droga skočila za 26 odsto prošle godine. Iako je jedan od najmanjih kvartova, Banhofsviertel takođe čini polovinu svih pljački u gradu.
„Glavni problem je ogromna količina ilegalnih droga na našim ulicama. Društveni sektor ne može i ne sme biti instrumentalizovan da ispravi greške regulatorne politike. Vi se borite protiv narko-kartela, a ne protiv zavisnika“, zaključila je Elke Voitl, gradska većnica za zdravstvo. i socijalna pitanja .
BONUS VIDEO: OPREZ: „Droga za silovanje“ ponovo u prometu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
