0
Pet godina nakon rešavanja spornog diplomatskog spora s Grčkom oko njenog imena, birokratska trzavica ostavila je gotovo jednu četvrtinu stanovništva Severne Makedonije bez pasoša.
Zahvaljujući neuspešnom uvođenju, Ministarstvo unutrašnjih poslova zemlje kaže da je do februara izdato samo 1,3 miliona novih pasoša Severne Makedonije, što je učinilo međunarodna putovanja praktično nemogućim za stotine hiljada građana. Pored onih koji rutinski moraju da odlaze u inostranstvo zbog posla, zastoj je pogodio hiljade porodica koje se nadaju odmoru van zemlje, pacijente koji traže lečenje u inostranstvu i mlade koji žele da putuju na sportska takmičenja ili učestvuju u studentskim razmenama, piše Radio Slobodna Evropa.
Pitajte Branka M, jednog od oko 16.000 licenciranih vozača kamiona u Severnoj Makedoniji, dok sedi kod kuće u Skoplju, čekajući zakazani termin za fotografiju za novi pasoš.
„Moj posao bukvalno zavisi od toga kada ću dobiti pasoš“, rekao je Branko, koji je tražio da ne objavimo njegovo prezime. Čak i uz zvanična obećanja da će ubrzati proces, njegov telefonski poziv sredinom februara u kojem je tražio da ga se ubrza u skladu sa hitnim procedurama koje je najavio ministar saobraćaja Blagoj Bočvarski, dobio je termin za slikanje za pasoš tek u aprilu.
„Ako propustim već dogovorene ture“, rekao je Branko, „biću mesecima bez plate, a možda i bez posla“. U 2019. godini „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“ promenila je ime, zbog spora s Grčkom u „Severna Makedonija“. Prema tom dogovoru, Atina zauzvrat odbacuje svoje prigovore na put Skoplja ka Evropskoj uniji, NATO-u i drugim međunarodnim institucijama.
Prespanski sporazum dao je Severnoj Makedoniji pet godina od njegove primene 12. februara 2019. da izvrši relevantne izmene pasoša, ličnih karata i vozačkih dozvola. Od tada stvari nisu išle glatko. Suočena sa stalnim kritikama od strane nacionalističke opozicione stranke VMRO-DPMNE, koja rebrendiranje zemlje vidi kao poniženje koje potkopava makedonski identitet i nasleđe, vlada je počela uvođenje novih dokumenata tek sredinom 2021.
Susedna Albanija, Kosovo i Srbija još uvek dopuštaju Makedoncima ulazak sa starim ličnim kartama na neformalnoj osnovi, ali nisu najavili nikakva službena izuzeća, a takva bi prekogranična putovanja mogla biti blokirana bilo kada.
VMRO-DPMNE je optužio vladu da „zlostavlja“ građane „iz pukog inata“ i pokušao je u parlament uvesti zakon kojim bi se izmenio zakon o putnim ispravama. Ali, vladajuća koalicija se povukla, odbacujući amandmane opozicije i rekavši da bi takav zakonski potez bio neustavan i da bi doveo do neispunjavanja obveza Skoplja iz Prespanskog sporazuma.
Novi privremeni premijer, Talat Ksaferi, izbegao je direktno da komentariše problem i rekao da se Ministarstvo unutrašnjih poslova pod Pančeom Toškovskim pokušava nositi s njim. Toškovski je rekao da još treba zameniti oko dva miliona ličnih dokumenata, te je produžio rok važenja starih ličnih karti i vozačkih dozvola. Dodao je kako mu je cilj da poveća obradu i izdavanje pasoša na „oko 75.000 pasoša mesečno“, što je više od prethodnog rezultata vlasti.
Uz duge redove koji su se u januaru formirali ispred policije i drugih mesta za registraciju, ministar spoljnih poslova Bujar Osmani upozorio je da je rok za februar deo međunarodnog sporazuma i da bi građani trebali da se pripreme za probleme. „Nastojim da budem brutalno iskren“, rekao je Osmani, „međutim, primerenije je da bude tako sada nego kasnije“, samo da građani zaglave i „da mi, na neki način, budemo uzrok toga“.
Zamenik ministra unutrašnjih poslova Mitko Bojmacaliev rekao je da bi dodavanje od 85.000 novih pasoša ovog meseca i oko 300.000 novih obrazaca zahteva za izdavanjem pasoša trebalo omogućiti normalno funkcionisanje sistema. „Ne možete nigde da putujete sa starim pasošima jer nećete moći da izađete iz zemlje“, upozorio je u februaru. Podsetio je da „niko nije obećao da će biti donesen bilo kakav zakon o produžetku roka, kako se ne bi stvarao haos ili zabunu“, jer se godinama govorilo da stare putne isprave prestaju da vrede u februaru.
Ali recite to hiljadama Makedonaca koji svake godine hrle u obližnje zemlje radi sezonskih poslova, a izgleda da su ignorisali upozorenja ili su reagovali prekasno. Zoran Kočovski, koji je vlasnik agencije koja posreduje u mogućnostima rada u inostranstvu, kaže za RSE da će „svakome ko dobije novi pasoš do sredine aprila stići rok za sezonski rad“ i da potencijalni poslodavci teško da će čekati one bez njega. On je rekao da oko 15.000-18.000 Makedonaca sezonski radi van zemlje, od čega čak 11.000 samo u Hrvatskoj.
„Ne mogu reći koliko njih ima problema sa pasošima, ali pritužbe su velike i često ih čujemo.“ Advokati i pravni stručnjaci ohrabruju građane koji pretrpe finansijsku ili drugu štetu da odštetu traže sudskim putem. Denis Prešova, docent ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Sveti Ćirilo i Metodije u Skoplju, kaže da bi problem mogao efektivno da uskrati ljudima jedno od njihovih ustavnih prava.
Građani koji su nepropisno onemogućeni da ostvare svoje pravo na slobodu kretanja imali bi „puno pravo da podnose tužbu protiv države i traže naknadu materijalne i nematerijalne štete“, rekao je on. „Pitam se ko će biti odgovoran kada država počne da nadoknađuje svu tu štetu građanima – naravno, pod pretpostavkom da o tome odlučuje nezavisno i nepristrasno sudstvo i Ustavni sud – za očajno loše političko, diplomatsko i administrativno upravljanje“, rekao je Prešova.
Bivša sutkinja Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, rođena u Makedoniji, Margarita Tsasa Nikolovska, kaže da prvi zadatak svakog tužioca u takvoj tužbi mora biti utvrđivanje odgovornosti države. Da bi to uradio, kaže ona, sud bi morao da ispita čitav niz pitanja. „Država je preuzela odgovornost pre pet godina i svakako ima odgovornost“ u slučaju obaveza Prespanskog sporazuma, rekla je, „bar organizaciono“.
Jedna stanovnica Skoplja, Olgica Trajkovska, podnela je krivičnu prijavu u avgustu 2023. optužujući bivšeg premijera Zorana Zaeva, koji je u ime Severne Makedonije potpisao Prespanski sporazum, i njegovog bivšeg ministra unutrašnjih poslova Olivera Spasovskog za „zloupotrebu službenog položaja i ovlašćenja .“ U svom podnesku je navela da političari nisu uskladili administrativne dokumente i time materijalno oštetili građanstvo.
U komentarima za RSE bila je otvorenija, optužujući zvaničnike za „pljačku i mučenje“. Ona je rekla da je Državno tužilaštvo još uvek nije obavestilo ni o kakvim radnjama koje je preduzelo na osnovu njene prijave. Istek roka od pet godina takođe je došao u politički izazovnom trenutku za Severnu Makedoniju.
Vlada levog centra bivšeg premijera Dimitra Kovačevskog povukla se u januaru nakon dve godine na funkciji kako bi napravila mesto prelaznoj vladi da organizuje predsedničke izbore u aprilu i parlamentarne izbore 8. maja. Strahuje se da bi nedostatak ažuriranih ličnih karata mogao uticati na predstojeće izbore, iako je Ministarstvo unutrašnjih poslova u danima nakon isteka roka najavilo da će takva dokumenta i dalje važiti u zemlji.
Pročitajte još...
Ipak mnogi Makedonci bi mogli da se osećaju malo pokradeno nakon što je njihova zemlja bila pod pritiskom da promeni ime. Uprkos tome što su dogovor iz 2019. Ujedinjene nacije pozdravile kao „primer regiji, Evropi i svetu“ zbog njene spremnosti na kompromis i postizanje sporazuma, Severna Makedonija i dalje ostaje van Evropske unije. S pregovorima o pristupanju koji su formalno otvoreni u julu 2022. godine, kandidatura Skoplja za članstvo je zastala, prvenstveno kao rezultat prigovora Bugarske zbog navodne represije nad bugarskom manjinom u Severnoj Makedoniji i statusa makedonskog jezika, koji Sofija smatra dijalektom bugarskog.
Trener omladinskih košarkaša Srđan Damjanovski samo želi da njegovi igrači mogu da putuju na turnire u inostranstvo. On kaže da je najveći problem za njegov klub MVP-Skoplje trenutna neizvesnost da li mogu da skupe dovoljno dece za kampove i turnire.
„Kampovi u junu (2023.) u Grčkoj bili su odlični za decu. Sada, u aprilu i maju, trebalo je da idemo na turnire u Srbiju“, rekao je on za RSE. Rekao je da su imena, rezervacije i avansna uplata potrebni „skoro svuda“. „U ovom trenutku,“ rekao je Damjanovski, „ne mogu biti siguran ko će imati novi pasoš. Od 100 dece, mogu možda 20 prevesti preko granice.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
