0
Potpredsednik bugarske vlade, Krasimir Karakačanov optužio je makedonske vlasti da šire mržnju prema Bugarima, rekavši da će na kraju rasprave o nacionalnom identitetu ispasti da je "i Isus Hrist bio Makedonac".
„Od vremena Jugoslavije stanovništvo uče da mrѕe… Albance, Grke i Bugare. Ljubav gaje samo prema Srbiji i Srbima. Za njih smo Tatari, fašisti i okupatori“, rekao je Karakačanov, prenosi RTS.
Bugarski zvaničnik je rekao da, sudeći prema raspravi koja traje mesecima, makedonska nacija postoji još od vremena apostola Pavla, kao i da je „Isus Hristos bio Makedonac“.
Izjava drugog čoveka bugarske vlade usledila je posle serije kritika koje se evropski zvaničnici uputili na račun vlasti u Sofiji, koje su blokirale početak pregovora Severne Makedonije i EU, tražeći da se prethodno reše otvorena pitanja nacionalnog identiteta.
Šta želi Sofija?
Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.
Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.
Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, što će, kako tvrdi Zaharijeva, biti rešeno kada Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.
Bugarska je jedina zemlja koja blokira potpisivanje sporazuma o upravljanju granicama između Severne Makedonije i Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu.
Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: „Prema Ustavu Republike Severne Makedonije“.
Bugarska navodi i da je „makedonski jezik nastao 1944. godine“, te da može da se računa jedino kao „pisana regionalna forma bugarskog jezika“.
