1
U nedelju 14. novembra građani Bugarske treći put ove godine izlaze na biralšta. Na jednom glasačkom ponovo će biti nazivi stranaka koje traže mesto u novom sazivu parlamenta, a na drugom listiću imena predsedničkih kandidata. Ankete uoči izbora nisu imale dilemu kada je reč o budućem predsedniku, ali nova vlada je sasvim druga priča.
Pročitajte još:
Naime, Bugari su već dva puta glasali na parlamentarnim izborima, oba puta su pobednici bile različite stranke, ali je oba puta rezultat bio isti – vlada nije bila ni na vidiku.
Uoči nedeljnih izbora, ankete su mnogo jasnije nego u aprilu, odnosno julu kada se takođe glasalo za novi saziv parlamenta. Pobednici prethodna dva izborna kruga sada su daleko jedni od drugih – GERB, partija bivšeg premijera Bojka Borisova ima podršku od 23 odsto, a Slavi Trifonov i njegova stranka ITN („Ima takav narod“) tek 12 odsto. Najveće iznenađenje mogla bi da bude i stranka „Promena se nastavlja“ koja je sa petog mesta na prethodnim izborima „skočila“ na drugo i sada ima podršku od 16 odsto.
Deluje da je GERB bez dileme pobednik izbora, ali pitanje je da li će dati novog premijera, jer ova stranka nema mnogo potencijalnih koalicionih partnera, a sama neće moći da formira vladu.
Sa druge strane, stranke koje samostalno imaju čak i duplo manju podršku od GERB-a, zbirno bi lako mogle da imaju većinu ako se dogovore.
Na prvi pogled, one su prilično raznolike. „Demokratsku Bugarsku“ čine liberalna, desničarska i zelena partija, „Promena se nastavlja“ je liberalna, a Bugarska socijalistička partija (BSP) je deo Partije evropskih socijalista, dok je ITN desničarska partija. Ipak, sve imaju isti cilj – da obore Borisova sa vlasti.
Tri puta na izbore za osam meseci
Da Bugarsku čekaju komplikovani koalicioni pregovori svedoče i prethodna dva izborna kruga.
Na prvim izborima u aprilu ove godine, pobedu je odnela Borisova partija GERB sa 33,5 odsto glasova. Međutim, ubzo je postalo jasno da je to Pirova pobeda, jer nijedan od potencijalnih koalicionih partnera GERB-a nije prešao izborni prag. Borisov je tada smatrao da bi formiranje ekspertske Vlade moglo da bude rešenje, ali rok u kom je trebalo da bude formirana nova vlada je istekao i Bugari su morali ponovo na birališta.
Drugi pokušaj da Bugarska dobije novu vladu bili su izbori 11. jula, ali ovog puta je rezultat bio drugačiji – pobednik je bila partija INT („Ima takav narod“) koju predvodi pevač Slavi Trifonov i koja je na izborima u aprilu zauzela drugo mesto. GERB, prvoplasirani na aprilskim izborima u julu je zauzeo drugo mesto.
I Trifonov je, poput Borisova, zabeležio Pirovu pobedu. Nakon četiri nedelje pregovora, shvatio je da neće uspeti da skupi većinu, pa je mandat vratio predsedniku Radevu. Potom je GERB dobio priliku da napravi vladu, ali kako su osvojili samo 63 poslanička mesta od 240, šanse su ima bile minimalne. Kandidat za premijera Danijel Mitov nije ni pokušavao da pregovara i već 20. avgusta je vratio mandat Radevu.
Radev je pokušao izbegne odlazak na treće parlemntane izbore za osam meseci davanjem mandata Korneliji Ninovoj iz Socijalističke partije Bugraske, ali ni ona nije uspela. Novi parlamenatarni izbori zakazani su za 14. novembar, istog dana kada građani Bugarske braju novog predsednika gde se očekuje mnogo manje drame.
Manje drame za izbor predsednika
Ankete Rumena Radeva već „vide“ kao novog-starog predsednika. Razlika u odnosu na glavnog kokurenta je više nego dupla. Aktuelni predsednik Radev ima podršku od 51 odsto, a Anastasa Gerđikov iz GERB-a ima tek 22 osto birača uz sebe.
Poziciju Radeva eventualno bi mogla da poljuljaju pitanja vezana za sve goru situaciju sa koronavirusom u zemlji i uvođenje kovid zelenih sertifikata. Bugari ne gledaju blagonaklono na te mere, jer većina građana te zemlje odbija da se imunizuje. Bugraska je na dnu evropske lestvice po brojui vakcinisanih sa nešto manje od 20 odsto stanovnika koji su primili cepivo.
Inače, Radev je poverenje građana dobio pre pet godina kada se kandidovao kao nestranački kandidat, a popularnost mu je porasla nakon što podržao antikorupcijske proteste 2020. godine i, u suštini, postao politički neprijatelj Borisova. Zbog toga sada na svojoj strani ima i je tradicionalne desničare i urbane liberale.
Radev je svojevremeno zatražio ostavku Borisova sa mesta premijera, kao i glavnog tužioca Ivana Geševa, zbog navoda o korupciji.
BONUS VIDEO: Kako je dijalog o fer izborima otišao u zaborav?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
