0
Procenjuje se da policija u Americi svake godine ubije oko 1.200 ljudi, ali u oko 99 odsto slučajeva policajci na kraju nisu optuženi ni za kakav zločin.
Pročitajte još:
Američki mediji su u junu pisali da su u poslednjih deset godina 134 osobe umrle dok su policajci pokušavali da ih savladaju koristeći zahvat koji je bio uzrok smrti Džordža Flojda, Afroamerikanca čije je ubistvo pokrenulo talas nasilnih protesta krajem maja ove godine. Sada u Luivilu bukti nasilje na demonstracijama nakon što je Velika porota odlučila da nijedan od trojice osumnjičenih pripadnika policije neće biti optužen za ubistvo Afroamerikanke Brijane Tejlor.
Cifre su zapanjujuće: procenjuje se da policija u Americi svake godine ubije oko 1.200 ljudi, ali u oko 99 odsto slučajeva policajci na kraju nisu optuženi ni za kakav zločin.
Zločin i kazna u brojkama
Projekat Mapiranja policijskog nasilja dokumentovao je 7.666 poznatih policijskih ubistava počinjenih u SAD između 2013. i 2019. godine – što je 92 odsto ukupnog broja takvih ubistava, kažu aktivisti.
U samo 99 slučajeva podignute su optužnice protiv policajaca – to je oko 1,3 odsto od ukupnog broja. I samo 25 završilo se presudom.
Za nekažnjenost policijskih službenika koji brutalno postupaju ima više razloga, od moćnih policijskih sindikata koji ih štite, preko “plavog zida tišine”, svojevrsne policijske omerte koja kaže da policajci nikada ne cinkare kolege, do porote i tužilaca koji oklevaju ili su, jednostavno, kukavice.
Ipak, kulturu nasilja je, kako su pisali mediji poput američkog Njujork tajmsa, omogućio Vrhovni sud SAD koji policijskim službenicima daje neograničeni imunitet od krivičnog gonjenja za dela učinjena dok su na dužnosti.
Ogromna većina američkih policajaca koji ubiju nikad nisu optužena – a kamoli osuđena – za bilo kakav zločin, zbog pravne zaštite koju uživaju prema američkom zakonu.
Iste godine, 1967, kada je šef policije u Majamiju skovao frazu “kada počne pljačka, počinje i pucanje” – istu onu kojom se često posluži i američki predsednik Tramp – da bi njome zapretio demonstrantima koji protestuju protiv kršenja građanskih prava, Vrhovni sud je artikulisao pojam “kvalifikovanog imuniteta”.
U slučaju policijskog nasilja nad grupom demonstranata u Misisipiju, sud je odlučio da policijske službenike ne bi trebalo goniti što su primenili zakon “u dobroj veri i sa dobrim ciljem”.
Ono što ovakve slučajeve čini nemogućim za tužioce je zahtev suda da svako kršenje prava bude “jasno ustanovljeno” – odnosno da je prethodno drugi sud sagledao slučaj u istom kontekstu i sa istim dokazima i utvrdio da službenik nije imun na odgovornost.
Ovo pravilo su ustanovile sudije; praksa je pokazala da su odluke suda maltene uvek u korist policajaca jer je veoma teško naći slučajeve koji su potpuno isti.
Zamka je i za tužioce koji su prinuđeni da se bore za presedane na sudovima koji su odavno prestali da generišu takve presedane jer tužioci uvek gube. Kao začarani krug.
Pročitajte još:
Za pet decenija otkada je ovakva praksa indoktrinirana, kvalifikovani imunitet se pretvorio u univerzalni izgovor za amnestiju svih vrsta policijskog nasilja, od napada do ubistva. Vrhovni sud je pravnu lestvicu dizao sve više i za žrtve je postalo nemoguće da uopšte izađu na sud sa policijskim službenicima.
Rojters je 2005. godine sproveo veliko istraživanje koje je pokazalo da sudovi “od 2005. godine pokazuju sve veću tendenciju da garantuju imunitet u slučajevima prekomerne upotrebe sile”, a da se ono što je stvoreno sa ciljem da predupredi frivolne tužbe protiv vladinih agenata transformisalo u štit za hiljade policajaca optuženih za prekomernu primenu sile.
U Americi ne postoji zvanična statistika o broju preminulih od posledica policijske brutalnosti što se potire sa zdravim razumom i predstavlja pravi paradoks u svetu u kojem se apsolutno sve zavodi i zapisuje. Prema procenama novinara i drugih organizacija, policija na godišnjem nivou ubije više od hiljadu Amerikanaca. Afroamerikanci stradaju u nesrazmerno većem broju slučajeva nego beli Amerikanci.
Pošto je u poslednje dve decenije došlo do militarizacije policijskih taktika, sve su glasniji zahtevi i liberala i konzervativaca da se doktrina kvalifikovanog imuniteta razmotri i suzi, da policajci ne budu po automatizmu amnestirani od odgovornosti.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
