Foto: EPA-EFE/WILL OLIVER

Šef britanske diplomatije Dominik Rab, pripadnik nove garde političara Konzervativne stranke, službeno će menjati premijera Borisa Džonsona dok se ovaj bori s koronavirusom na intenzivnoj nezi u londonskoj bolnici St. Tomas.

Uvereni evroskeptik, nosilac crnog pojasa u karateu treći dan i amaterski bokser, Rab (46) je nasledio Džonsona na dužnosti ministra spoljnih  poslova.

Dauning Strit broj 10 saopštio je u ponedeljak da će Rab sada menjati Džonsona i na dužnosti premijera „kada to bude potrebno“.

Dominik Rab je „čvrst i oštrouman. Nije osoba koju možete zastrašiti“, kazao je njegov bivši šef, bivši britanski ministar za Brexit Dejvid Dejvis. „Lojalan je i disciplinovan“.

Predstavnik je novog naraštaja konzervativaca koji su ušli u parlament u zadnjih deset godina.

Rab je sin jevrejskog izbeglice iz Češke koji je stigao u Britaniju 1938. Otac mu je umro od raka kada mu je bilo samo 12 godina i majka ga je odgojila u protestanskoj veri.

Studirao pravo na  prestižnim fakultetima Oksfordu i Kembridžu.

Kao mladi pravnik specijalizovan  za međunarodno pravo zaposlio se u advokatskoj firmi Linklaters, a kasnije se pridružio ministarstvu spoljnjih poslova, gde se bavio pitanjima terorizma na moru.

Godine 2003. imenovan je u diplomatski tim britanskih advokata koji su u Hagu istraživali ratne zločine Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Čarlsa Tejlora.

Između 2006. i 2008. bio je šef kabineta Dejvida Dejvisa, tada konzervativnog ministra unutrašnjih  poslova vlade u senci.

U britanski parlament prvi je put izabran 2010. Pet godina posle prvi put ulazi u izvršnu vlast, kada u vladi Džejmsa Kamerona postaje zamenik ministra pravosuđa.

 

Aktivist u kampanji za Brexit

 

Godinu posle, uoči referenduma o Brexitu, već je strastveni aktivist u kampanji za izlazak iz EU-a.

U vladu se vraća 2017. prvo kao ministar pravde, a zatim i stanovanja. Tereza Mej imenovala ga je ministrom za Brexit nakon ostavke Dejvida Dejvisa 2018., ali Rab nije oklevao da napusti  dužnost već tri meseca posle, nezadovoljan sporazumom o Brexitu koji je Mej sklopila sa Briselom.

Nakon ostavke Tereze Mej kandidovao se za predsednika Konzervativne stranke, ali je ispao u drugom krugu glasanja, odnosno završio na šestom mestu. Tada je podržao kasnijeg pobednika, Džonsona, koji mu je uzvratio imenovanjem za ministra spoljnjih poslova.

Oženjen je i otac dvojice sinova, Pitera i Džošue.