0
Kompanija "Emergex" sa sedištem u Oksfordšeru uskoro će započeti klinička ispitivanja druge generacije vakcine protiv kovid-19. U pitanju je vakcina u obliku flastera za kožu koji se lako primenjuje i koji koristi T-ćelije za ubijanje zaraženih ćelija i koji bi mogao da ponudi dugotrajniji imunitet od sadašnjih vakcina.
Ova kompanijaje osnovana je u Abingdonu 2016. godine kako bi razvila T-ćelijske vakcine, zamisao profesora Tomasa Rademahera, izvršnog direktora kompanije i profesora emeritusa molekularne medicine na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Vakcine primaju T-ćelije da uklone zaražene ćelije iz tela brzo nakon infekcije, čime sprečavaju replikaciju virusa i bolest.
Dok se antitela koja proizvode trenutne kovid vakcine kače za virus i sprečavaju ga da inficira ćelije, T-ćelije pronalaze i uništavaju zaražene ćelije. Te druge vakcine, kao što su Fajzer/Biontek i AstraZeneka/Oksford Univerzitet, takođe proizvode T-ćelijski odgovor, ali u manjoj meri.
Kompanija „Emergex“ je dobila zeleno svetlo od švajcarskog regulatora za lekove da sprovede početna ispitivanja na ljudima u Lozani, koja uključuju 26 ljudi koji će primiti visoku i nisku dozu njegove eksperimentalne vakcine protiv kovid-19, počevši od 3. januara. Privremeni rezultati istraživanja očekuju se u junu.
Robin Koen, glavni komercijalni direktor kompanije, rekao je da je „ovo prvi put da je regulator odobrio vakcinu protiv kovida za klinička ispitivanja čija je jedina svrha da generiše ciljani odgovor T-ćelija u odsustvu odgovora antitela i T-ćelija koje traže inficirane ćelije i ubijaju ih.
Trenutne vakcine protiv kovid-19 uglavnom izazivaju odgovor antitela koji vremenom opada, što znači da su ljudima potrebne dopunske vakcine da bi održale zaštitu od virusa.
„Vakcina kompanije „Emergex“ deluje drugačije, brzo ubija zaražene ćelije. To znači da bi mogla da ponudi dugotrajniji imunitet , koji bi verovatno mogao da traje decenijama i mogao bi da bude bolji u borbi protiv mutacija virusa“, rekao je Koen.
Studija objavljena u časopisu „Nature“ prošle nedelje pokazala je da neki ljudi doživljavaju „abortivnu infekciju“ u kojoj virus ulazi u telo, ali ga T-ćelije imunog sistema čiste u najranijoj fazi.
Naučnici su rekli da bi ovo otkriće moglo da otvoriti put novoj generaciji vakcina koje ciljaju na odgovor T-ćelija, što bi moglo da proizvede dugotrajniji imunitet.
Deni Altman, profesor imunologije na Imperijal koledžu u Londonu, rekao je da sumnja da bi T-ćelijska vakcina „mogla sama da obavi posao“, ali bi mogla da igra komplementarnu ulogu, u pristupu mešanja i spajanja gde se koriste različite vakcine dati za prvu, drugu i treću dozu.
On je rekao je da mRNA vakcine kao što je Fajzer/Biontek funkcionišu tako dobro jer proizvode jak odgovor neutrališućih antitela. Pokazalo se da je vakcina Fajzer efikasnija protiv kovida od vakcine AstraZeneca/Okford Univerzitet, koja izaziva jači odgovor T-ćelija.
Ali T-ćelijska vakcina bi mogla da se koristiti kao dopuna drugim vakcinama, rekao je, jer bi T-ćelijske vakcine mogle da budu otpornije na mutacije virusa.
„Antitela su veoma osetljiva na mutacije, dok T-ćelije mogu da vide mnoge druge delove virusa. Možda je to“ kjučna tačka“, za T-ćelijske vakcine“, rekao je Altman.
On je primetio da ideja o T-ćelijskim vakcinama nije nova, na primer, profesorka Sara Gilbert, profesor sa Univerziteta u Oksfordu koja je razvila AstraZeneca/Okford Univerzitet vakcinu, radi na njima za grip više od jedne decenije.
Koen je rekao da je težak deo razrada mehanizma isporuke „Emergex“ vakcine imunološkom sistemu. Rademaher i njegov tim su koristili sitne zlatne česticama obložene peptidima (komadima proteina) dizajniranim da generišu odgovor T-ćelija u telu.
Vakcina će na kraju biti primenjena kao flaster na koži male veličine na kome se nalaze mikroiglice koje oslobađaju vakcinu u roku od nekoliko sekundi. Može da traje do tri meseca na sobnoj temperaturi, za razliku od drugih koje treba čuvati u zamrzivaču ili frižideru.
Ispitivanje će voditi profesor Blejz Genton iz Centra za primarnu zaštitu i javno zdravlje Univerziteta u Lozani, u Švajcarskoj.
„Ovaj uzbudljiv i nov naučni pristup razvoju vakcine protiv Sars-CoV-2 bavi se potrebom da se generiše odgovor T-ćelija kako bi se izazvao dugoročni imunitet“, rekao je profesor Genton.
Međutim, „Emergex“ vakcina biće dostupna najranije 2025. godine, što je uobičajeni vremenski okvir za razvoj vakcine. Prošle godine vakcine protiv kovida razvijene su u roku od nekoliko meseci pošto je regulatorni proces ubrzan, ali je vanredno stanje prošlo, rekao je Koen.
Ova kompanija testira još jednu T-ćelijsku vakcinu protiv denga groznice na ljudima u odvojenom švajcarskom ispitivanju, sa početnim rezultatima u januaru.
Pola sveta je u opasnosti od denga groznice, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, i ne postoji poseban tretman ili vakcina za nju. Firma takođe želi da primeni svoje T-ćelijske vakcine protiv gripa, zika, ebole i drugih infekcija.
„Vakcina koja aktivira imunitet T-ćelija protiv različitih meta virusnih proteina koji se dele među mnogim različitim koronavirusima dopunila bi naše vakcine koje izazivaju neutralisanje antitela“, rekao je dr Endrju Fridman, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kardifu.
BONUS VIDEO: Razbijamo zablude o vakcinaciji – Dr Emina Milošević objašnjava zašto korona-vakcine primamo više od jednom