0
Zdravstvo Velike Britanije suočava se sa problemom koji se smatrao praktično nemogućim - situacija u bolnicama podseća na ratnu zonu, a lekari i medicinsko osoblje sve je nezadovoljnije. Zbog toga lekari najavljuju masovne proteste, što bi dovelo do dodatne gužve u već prepunim bolnicama i na kraju rezultiralo - potpunim kolapsom.
Kako su kapaciteti već sada popunjeni, mnogi pacijenti se ne leče na odeljenjima, već u ambulantnim kolima, hodnicima, čekaonicama i ormanima – ili se ne leče uopšte, piše CNN.
U decembru je najmanje 54.000 ljudi moralo da čeka više od 12 sati na hitan prijem. Prosečno vreme čekanja da hitna pomoć dođe kod pacijenta „kategorije 2“ – poput onih koji su doživeli moždani ili srčani udar – premašilo je 90 minuta. Prošle godine prosek je bio 18 minuta.
Ove brojke, utiču i na preopterećene lekare. Bolničko i osoblje Hitne pomoći organizovalo je seriju štrajkova zbog plata i uslova rada. Nastaviće se i u narednim nedeljama.
To dovodi do toga da građani više ne mogu da se oslone na pomoć lekara.
Takođe, prema nekim izveštajima dnevnica medicinskog osoblja više nije ništa veća u odnosu na druga zanimanja. Za ne poverovati je da neki super marketi u Britaniji nude veću satnicu za rad, od one koju dobijaju medicinski radnici. Zbog toga ne bi trebalo da čudi to što je čak 165.000 zaposlenih u ovom sektoru dalo otkaz u avgustu.
Pre svega, kada su nastupili prvi talasi virusa korone, zdravstveni sistem je prešao u režim pune borbe protiv krize, preusmeravajući osoblje i resurse iz cele organizacije. Više od milion operacija je otkazano. Virus je takođe doveo do toga da medicinsko osoblje radi bez slobodnog dana, ponekada i više smena dnevno.
„Ako saberete svo vreme koje osoblje provede vršeći mere za kontrolu infekcije, oblačeći zaštitnu opremu i sve ostalo, vidite da se na radno vreme dodaje još bar sat vremena samo na to“, rekao je za CNN anonimni medicinski tehničar.
Takođe, ogroman problem predstavlja i to što lekari ni tada nisu potpuno bezbedni, i tokom protekle dve godine procenat medicinskog osoblja koje je odlazilo na bolovanje je veći nego ikada.
Pored problema sa efikasnošću medicinskog osoblja, postoji jedan možda čak i veći. Bolnice više nemaju kapacitete da prime nove pacijente, a sa druge strane usled sve veće ekonomske krize i inflacije, sve je više onih koji nemaju gde da odu kada napuste bolnički krevet.
Jedan od lekara rekao je za CNN da je imao pacijenata koji je kod njega, nakon izlečenja ostao čak četiri nedelje.
„Najduže što sam imao pacijenta koji je bio fizički i medicinski spreman da ide kući, ali je sedeo i čekao otpust, bilo je skoro mesec dana, skoro četiri nedelje“, rekao je lekar.
Problem je uzrokovan krizom u drugom sektoru – socijalnoj zaštiti. Pacijenti koji bi mogli da napuste bolnicu na kraju ostaju tamo jer nemaju pristup socijalnoj nezi u kućnom okruženju i stoga ne mogu biti bezbedno otpušteni.
Naime, zdravstvena i socijalna zaštita su odvojeni sektori u sistemu Ujedinjenog Kraljevstva. Zdravstvenu zaštitu obezbeđuje National Health Service (NHS), dok socijalnu zaštitu pružaju lokalni saveti. Za razliku od NHS-a, socijalna zaštita nije besplatna u trenutku korišćenja – ona zavisi od imovinskog stanja.
Već dugo postoje pozivi za integraciju dva sistema, pošto kriza u jednom sistemu prelazi u drugi. I praktično, kako za CNN kaže neimenovani lekar, to bi umnogome rešilo trenutne probleme.
Pročitajte još:
„Ako nam dozvolite da povratimo ogroman broj kreveta koji trenutno zauzimaju ljudi koji čekaju na socijalnu zaštitu, onda bih bio veoma uveren da će trenutna gužva u hitnoj pomoći i ambulantnim kolima koja čekaju napolju prilično nestati preko noći. Zato i ja sam, kada me ljudi pitaju u šta bih voleo da ministarstvo uloži pare, ja kažem da ne bih voleo da ih uloži u NHS. Želim to u socijalnoj zaštiti“, rekao je lekar.
Sa sve starijim stanovništvom – najnoviji podaci popisa pokazuju da skoro 19 odsto stanovništva Engleske i Velsa sada ima 65 godina ili više – potražnja za socijalnom brigom raste. Međutim problem je što se vlada bori da to obezbedi suočena sa nedostatkom osoblja, rastućim troškovima i finansijskim pritiscima.
BONUS VIDEO Urnebesni odgovori Sarajki o “Kraken”soju i prevenciji virusa korona
