0
Odluka nove laburističke vlade da odustaje od prigovora prethodne britanske vlade na naloge za hapšenje izraelskih zvaničnika, premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta koje je izdao Međunarodni krivični sud (ICC) u Hagu pokazuje promene u spoljnoj politici koje donosi premijer Kir Starmer, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Dauning strit je 26. jula saopštio da nova britanska vlada neće podnositi prigovor na nadležnost Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, čiji je glavni tužilac Karim Kan tražio izdavanje naloga za hapšenje Netanjahua i Galanta zbog zločina protiv čovečnosti počinjenih u Pojasu Gaze.
Ovakva odluka laburističke vlade učiniće lakšim odobravanje zahteva koji je u maju podneo tužilac Kan. Time bi Netanjahu bio doveden u poziciju da može biti uhapšen ako putuje u instranstvo.
Takođe, odlukom se preokreće višemesečna britanska politika nakon što je prethodna vlada bila odlučna u podršci Izraelu i želji da se čvrsto drži stava SAD, piše Gardijan.
U narednim danima se očekuje da će britanski ministri objaviti dalje promene, uključujući i rezultate revizije usklađenosti Izraela sa međunarodnim pravom. Ministar inostranih poslova Dejvid Lami takođe je signalizirao da razmišlja o zabrani prodaje oružja Izraelu.
Zamenik zvaničnog portparola premijera je rekao: „Po podnesku, ovo je predlog prethodne vlade koji nije podnesen pre izbora. Mogu da potvrdim da vlada neće nastaviti tim putem u skladu sa našim dugogodišnjim stavom da je to stvar o kojoj odlučuje sud“.
Petak, 26. juli bio je kranji rok da se podnese dokumentacija za osporavanje potencijalne odluke ICC o izdavanju naloga za hapšenje Netanjahua. Ovaj rok je ranije produžen zbog opštih izbora u Velikoj Britaniji, nakon kojih je došlo do promene vlade.
Odluka koju je donela nova britanska laburistička vlada, u suprotnosti je sa odlukama prethodne, konzervativne vlade koja je od Suda tražila pismene komentare o tome „da li se zakoni ICC mogu implementirati na izraelske državljane“ s obzirom da palestinske vlasti ne mogu da sprovode krivične zakone nad izraelskim državljanima, napisao je Politiko, navodeći da konzervativna vlada nije podnela prigovore pre izbora održanih početkom jula.
Britanski ministar inostranih poslova, Dejvid Lami je posetio Izrael kao i Okupirane palestinske teritorije početkom jula, gde se sastao sa Netanjahuom i predsednikom palestinske uprave Mahmudom Abasom. Lami je naglasio potrebu za trenutnim prekidom vatre i oslobađanjem svih talaca.
Premijer Starmer je navodno tražio pravni savjet od glavnog tužioca Ričarda Hermera po ovom pitanju. Hermer je deo grupe jevrejskih advokata koji su potpisali otvoreno pismo objavljeno u Fajnenšel tajmsu u kojem se od Izraela traži da se povinuje međunarodnim zakonima.
Velika Britanija je za razliku od Amerike obnovila finansiranje UNRWA, agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice. Naime, SAD su obustavile finansiranje do sredine 2025. godine nakon što je Izrael optužio 13 zaposlenika UNRWA za direktnu uključenost u napad 7. oktobra.
PROČITAJTE JOŠ:
Tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan je u maju tražio izdavanje naloga za hapšenje Netanjahua i ministra odbrane Izraela Galanta, kao i tri lidera Hamasa, koji se nalazi na listi terorističkih organizacija Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Svi se terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, napomenuo je CNN.
Međunarodni krivični sud nema sredstva da nametne odluke, međitim države članice Suda imaju obavezu da potpuno sarađuju sa njegovim odlukama. Ako se nalozi izdaju, Netanjahu i drugi mogli bi da rizikuju hapšenje ako putuju u 124 države članice Međunarodnog krivičnog suda.
Međunarodni sud i dalje mora da proceni podneske drugih država pre nego što donese odluku da li će odobriti zahtev tužioca za izdavanje naloga za hapšenje.
Izrael se suočava sa značajnim kritikama zbog obima svoje vojne kampanje u Gazi koja je pokrenuta nakon napada Hamasa 7. oktobra prošle godine, a u kojem je poginulo najmanje 1.200 ljudi i oteto više od 250 talaca. Nakon meseci rata mnogi stanovnici Gaze suočili su se sa masovnim raseljavanjima, razaranjima i humanitarnom katastrofom. Od početka sukoba Izraela i Hamasa, ubijeno je više od 39.000 Palestinaca dok je više od 90.000 ranjeno u napadima, ; prenosi ministarstvo zdravstva palestinske enklave.
Vladajuća Laburistička partija u Velikoj Britaniji i njen lider, bivši advokat za ljudska prava Kir Starmer, suočili su se sa pritiskom pristalica da zauzmu oštriji stav o ratu u Gazi.
Potpredsednica SAD Kamala Haris obećala je prošle sedmice da „neće ćutati“ o ljudskoj patnji u Gazi, obraćajući se novinarima nakon sastanka sa Netanjahuom u Vašingtonu.
Bela kuća se takođe suočila sa sve većim pritiskom da ublaži patnje palestinskih civila u napadima u kojima je korištena i američka municija.
Izrael i SAD nisu članice Međunarodnog krivičnog suda, ali Sud polaže jurisdikciju nad Gazom, istočnim Jerusalimom i Zapadnom obalom nakon što su 2015. godine palestinski lideri formalno pristali da budu vezani osnivačkim principima ICC-a.
BONUS VIDEO: Izrael gađao školu UNRWA u Gazi
