0
Evropska unija i Velika Britanija će se definitivno "razvesti" 1. januara. Glavno pitanje je kakav će taj razlaz biti - dogovoren ili ne, i sa kakvim posledicama.
Pročitajte još:
London i Brisel pokušavaju da postignu novi trgovinski sporazum otkako je Velika Britanija 31. januara izašla iz EU, ali je Britanija i dalje članica unutrašnjeg tržišta EU i carinske unije i to će biti do kraja godine. Britanci i dalje imaju slobodan pristup tržištu Unije i roba koja se izvozi iz Evropske unije u Britaniju nije opterećena nikakvim restrikcijama.
Pravi, ekonomski raskid Britanije i EU sledi krajem godine i Brisel i London sada su ukrstili rogove oko toga kakav će to razlaz biti.
Tokom Bregzita se pojavio niz kritičnih tačaka: Šta će biti sa granicom Republike Irske i Severne Irske? Koliko para London treba da uplati za projekte i fondove na koje se ranije obavezao u Briselu? Da li će EU i Britanija zaključiti sporazum o slobodnoj trgovini?
Prošlog meseca britanski premijer Boris Džonson odredio je 15. oktobar kao krajnji rok za postizanje sporazuma između šeste ekonomije sveta i njenog najvećeg trgovinskog partnera, ali uprkos tome što je rok probijen, EU ne odustaje i poziva Veliku Britaniju da učini sve što može da se dogovor postigne”.
EU je potom danas oštrim tonom poručila Velikoj Britaniji, u situaciji kada je sve neizvesnije postizanje dogovora Brisela i Londona o trgovinskim odnosima posle Bregzita, da „ne može i da ima kolač i da ga jede“.
Prava na ribolov jedna su od glavnih prepreka pregovorima, a britanski premijer Boris Džonson do sada nije želeo da popusti pred zahtevima da dozvoli EU ribarskim brodovima stalan pristup britanskim vodama.
Zvaničnici strahuju da bi to moglo da dovede do novog “ribarskog rata” kada su se britanski brodovi podržani mornaricom sukobili sa islandskom obalskom stražom u propalom pokušaju da zadrže prava na ribolov u severnom Atlantiku.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel odbio je da se povinuje britanskom insistiranju da EU iz osnova promeni pregovarački stav i napravi veće ustupke zahtevima Velike Britanije.
Hronologija Bregzita
1. februar 2020. Evropska unija ponovo ima 27 država članica. Ujedinjeno Kraljevstvo će napustiti EU u ponoć.
25. februar 2020. Preostalih 27 zemalja EU prihvata pregovore o budućim odnosima sa Velikom Britanijom. To znači da pregovori o trgovinskom sporazumu mogu početi u martu.
12. jun 2020. Velika Britanija odbila je produženje tranizicione faze posle predviđenog roka do kraja godine.
7. septembar 2020. Britanski premijer Boris Džonson vrši pritisak na EU neposredno pre naredne runde pregovora o Bregzitu; dogovor o trgovinskom sporazumu trebalo bi da se nađe na stolu do 15. oktobra. U suprotnom neće biti sporazuma o slobodnoj trgovini između Velike Britanije i Evropske unije, rekao je Džonson.
29. septembar 2020. EU i Velika Britanija započinju još jednu rundu pregovora o trgovinskom sporazumu. Istovremeno, uprkos svim upozorenjima EU, britanski parlamant donosi kontroverzni zakon o jedinstvenom tržištu koji je inicirao Džonson, a koji je u suprotnosti sa delovima ugovora o Bregzitu koji je već na snazi.
1. oktobar 2020. Evropska unija preduzima pravne mere protiv Velike Britanije zbog kršenja Ugovora o povlačenju iz EU. Pregovori su u ćorsokaku zbog spora oko novca iz evropskih fondova u britanskoj kasi i prava na ribolov.
2. oktobar 2020. Pregovori prelaze na izvršni nivo. Britanski premijer Boris Džonson i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen se sastaju.
15. oktobar 2020. Samit EU traži pomak od Džonsona, a 27 šefova država članica ignorišu ultimatum britanskog premijera. Samit EU poziva vladu Velike Britanije da „preduzme neophodne korake“ kako bi se olakšalo postizanje trgovinskog sporazuma. Francuski predsednik Emanuel Makron radije bi dopustio da pregovori o trgovinskom sporazumu EU sa Velikom Britanijom propadnu nego da kompromis bude na štetu francuskih ribara.
16. oktobar 2020. Britanski premijer priprema ekonomiju svoje zemlje za težak raskid sa EU: ako Evropska unija ne promeni svoj pristup pregovorima, Bregzit će se završiti bez trgovinskog sporazuma, kaže Džonson.
21. oktobar 2020. EU oštrim tonom poručuje Velikoj Britaniji, u situaciji kada je sve neizvesnije postizanje dogovora Brisela i Londona o trgovinskim odnosima posle Bregzita, da „ne može i da ima kolač i da ga jede“.
Ako dogovor ne bude postignut, postoji rizik da će to negativno uticati na ekonomiju kako Britanije tako i Unije. Carine i takse će opteretiti trgovinu i pregovorima, koji traju već mesecima, London i Brisel pokušavaju to da spreče. Neki progres je napravljen, ali su mnoga pitanja ostala otvorena, a vreme ističe.
Dodatni problem izazvao je London usvajanjem zakona o internom tržištu i poslovanju sa Severnom Irskom koji je u suprotnosti sa odredbama sporazuma o Bregzitu.
Britansko udruženje industrijalaca i preduzetnika apelovali su na obe strane da postignu dogovor. Definitivan izlazak iz Unije bez sporazma i drugi talas pandemije biće, kažu oni, neizdrživi za večinu kompanija. Agencija Modi prošle sedmice je zbog slave ekonomije snizila kreditni rejting Britanije.
Zakon o internoj trgovini smanjio je šanse da se dogovor postigne, a Brisel sada više nije spreman na kompromise. Britanci uporno tvrde da je lopta u EU dvorištu i da je na njima da popuste, što glavni pregovarač Mišel Barnije odbija.
I Evropski parlament, koji treba da ratifikuje eventualni sporazum sa Britanijom, prilično je skeptičan da će dogovor biti postignut. Jedna od glavnih tački spoticanja je dogovor o pravu na ribolov oko koga London i Brisel ne mogu da se dogovore, a rok od 15. oktobra koji je britanski premijer Boris Džonson postavio sada je probijen.
Da bi parlamenti 27 zemalja članica ratifikovali eventualni sporazum, on mora da bude dogovoren do kraja oktobra. Više niko nije ubeđen da će u tome uspeti, a sam Džonson je prošle sedmice upozorio Britance da su velike šanse da Britanija definitivno napusti Uniju bez dogovora.
Samit EU završen je prošle sedmice bez ikakvog dogovora i diplomate sada kažu da vrata Britaniji nisu skroz zabravljena, ali…
Klasično rešenje bio bi specijalni samit u Briselu gde bi posle herojske borbe neki dogovor ipak bio postignut. Džonson bi, piše austrijski Prese, to mnogo voleo. Problem je što EU nije raspoložena da tako lako popusti.
Ekonomske posledice bile bi ozbiljne kako po Uniju tako i po Britaniju, naročito u trenutku kada se svet suočava sa novim talasom koronavirusa već oslabljenih ekonomija. Protok robe bio bi ograničen, gužve bi bile sa obe strane „granice“ a evropski proizvođači automobila procenjuju da bi ih „no deal“ koštao 110 milijardi evra. Nemačka kancelarka Angela Merkel je svesna toga i jedno je sigurno, procenjuje list, EU se uprkos „tvrđenju pazara“ neće prva povući iz pregovora.
Džonson je pak više puta ponovio da je Britanija spremna da izađe bez dogovora iz EU. Eksperti, međutim, nisu sigurni. Pandemija je osladila britansku privredu a razlaz sa Evropom bez trgovinskog sporazuma dodatno će opteretiti već „nategnutu“ ekonomiju Ujedinjenog Kraljevstva.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
