0
Novi visoki predstavnik u BiH još nije imenovan, a politička situacija je vrelija od one 1997. kada je imenovan prvi predstavnik. Dodik ponovo priča o razlazu, a međunarodna zajednica i dalje ne zna šta radi u BiH.
Pročitajte još:
Niko više i ne broji najavljene referendume u Republici Srpskoj, bilo da se radi o štetnom delovanju visokog predstavnika, funkcionisanju pravosuđa ili o nekoj drugoj visokopolitičkoj temi zbog koje bi se mogao raspisati referendum u RS.
„Ako strane potpisnice Dejtonskog sporazuma ne traže imenovanje novog visokog predstavnika, za nas taj visoki predstavnik neće biti važeći. I zato ova skupština mora da kaže da je on nepoželjan kao takav. I zato ovo ima smisla, da imamo kuraž da kažemo svoj stav“, rekao je Milorad Dodik
Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine to je izjavio na sednici Narodne skupštine RS, koja je usvojila niz zaključaka, među kojima i onaj o pokretanju razgovora o mirnom razlazu unutar BiH, ukoliko ne bude dogovora o poštovanju Dejtonskog sporazuma.
Dvanaest godina s Inckom na čelu
Sve ovo dolazi u jeku imenovanja Kristijana Šmita, nemačkog političara koji bi uskoro trebalo da dođe na najmoćniju poziciju međunarodne zajednice u BiH – ili onoga što je od nje ostalo. Ostalo, jer se malo šta promenilo od izjave tadašnjeg visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka 2009. godine, kada je palicu međunarodne zajednice prepustio aktuelnom šefu OHR Valentinu Incku, rekavši da „ne želi da bude jahač mrtvog konja“, objasnivši da misli na instrumente međunarodne zajednice koji se koriste u BiH.
Analitičari s kojima je DW razgovarao smatraju da se sada situacija oko imenovanja visokog predstavnika na prvi pogled zakomplikovala, ali da je imenovanje neminovno, posebno u sadašnjem političkom diskursu.
„Vlasti Republike Srpske već dugo zagovaraju zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika. Istina, postoji paradoks u tom zagovaranju, jer ne čine gotovo ništa na ispunjavanju uslova 5+2, koje je neophodno ispuniti da bi ta kancelarija bila zatvorena. Sem toga, pretnjama referendumom samo se produžava vek trajanja OHR, što je izrečeno i u Narodnoj skupštini“, kaže analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić.
Podrška visokom predstavniku iz BiH u ovom trenutku dolazi samo od bošnjačkog političkog korpusa. Hrvatski narodi sabor (HNS), telo koje okuplja sve političke partije sa hrvatskim predznakom u BiH, reagovalo je na nedavnu posetu ministra spoljnih poslova BiH Bisere Turković Nemačkoj, i njenu ocenu da je neophodan snažniji angažman OHR u BiH. Oni smatraju da je Turković izašla iz okvira svojih nadležnosti, te da ne predstavlja stav HNS i stranaka koje ga čine.
Da li je OHR potreban BiH?
„Gospođa Turković javno, na sebi svojstven način, traži od nemačkog ministra Hajka Masa intervencije OHR, čineći teške diplomatske i političke propuste na evropskom putu BiH. Podsećamo, Evropska komisija je zvanično, kao jedan od prioritetnih uslova, navela gašenje OHR kroz sledeći period, i upravo to je jedan od ključnih zadataka novog visokog predstavnika, gospodina Šmita“, poručuju iz HNS.
Upravo nakon sastanka Turkovićeve i Masa pre nekoliko dana, otvorilo se pitanje u kojem obliku će se sprovoditi delovanje novog visokog predstavnika i kakva će biti uloga Nemačke u svemu tome. Osim vrhunca te nemačke diplomatske ofanzive koja se očekuje na leto lada bude opržan veliki samit u okviru Berlinskog procesa, tu je i pokretanje stvari sa mrtve tačke kroz imenovanje Šmita i snažniji angažman međunarodne zajednice u BiH. Međutim, kada je reč o sprovođenju te inicijative, nemački šef diplomatije Mas, kaže da Šmit nije problem, već da se radi o tome da li BiH uopšte želi zadržavanje funkcije visokog predstavnika.
„U razgovorima koje vodimo dobijamo mnogo podrške za Kristijana Šmita. Tamo gde nema podrške, ne radi se toliko o Šmitu kao osobi, već generalno o pitanju treba li ta funkcija uopšte dalje da postoji. Na osnovu svega što smo čuli, smatramo da je svrsishodno da OHR treba da postoji“, rekao je Mas.
S tim se ne slažu u Republici Srpskoj. Zvanična Banjaluka traži ocenu rada visokog predstavnika, dogovor strana-potpisnica Dejtonskog mirnog sporazuma u vezi s novim imenovanjem, a ako se to ne desi, kao opcija se spominju razgovori o razlazu.
Ni Srbija ne bi dala zeleno svetlo
„Srbi su dobili rešenje nacionalnog pitanja u Dejtonu. Samo suicidni ludak može s tim da se igra. Imamo pravo veta na čitavoj, a neprikosnovenu vlast na pola teritorije BiH. Zašto pričamo o secesionizmu kada znamo da nas ni Srbija ne bi priznala. Prošlo je 25 godina od rata, a mi se vrtimo oko istih tema“, rekao je tokom skupštinske rasprave poslanik opozicije Nebojša Vukanović.
Dodik je samo dan ranije bio u poseti Beogradu gde se sastao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem – ali o detaljima u vezi s tom temom nije bilo reči. Podrška Srbije i dalje se ogleda u poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, sastavljenoj od dva entiteta.
Dodikovi pozivi na secesiju, nastavak su „kontinuiteta genocidne politike“, kaže hrvatski član Predsedništva BiH, Željko Komšić: „Za dva dana bi doživeli potpuni debakl. Ako želi da vidi nestanak Republike Srpske, neka pokuša da sprovede to što govori. Pošto sam siguran da to ne želi, Dodiku bi bilo bolje da se okrene rešavanju stvarnih problema građana, a ne da moramo da se raspravljamo o njegovim ispadima“, kaže Komšić.
I u principu, to je sva politika koja se može izvući iz ovog nastupa – provokacija međunarodne zajednice kako bi se održale tenzije, a s druge strane, bez institucionalne podrške za sprovođenje.
Iz sveta i regiona čitajte:
„Pravno gledano, radi se o običnom političarenju. Ova sednica (Skupštine RS) najbolje opravdava ostanak OHR u BiH“, kaže Senad Bratić iz SDA.
Na stavove iz RS reagovali su i iz OHR-a i ambasade SAD. Ponovili su stavove da podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH, odnosno da o zatvaranju OHR odlučuje jedino Savet za implementaciju mira u BiH.
Ozbiljne namere Nemačke
Nemačka je ozbiljna u nameri da dovede svog čoveka na čelo OHR, iako je bila jedan od najvećih zagovornika gašenja te kancelarije, kaže Tanja Topić. Ona smatra da su sada namere jasne.
„Naravno, krajnja intencija Nemačke jeste da se u perspektivi ta kancelarija ukine, ali sasvim sigurno da to neće ići ni brzo ni lako. Do toga može doći tek nakon što se ostvari napredak u funkcionisanju nefunkcionalne BIH. Teško mi je da zamislim da će ta imaginarna konstrukcija zvana međunarodna zajednica prepustiti BiH sada nama“, kaže Topić uz zaključak da tu postoji i pitanje kako će se ponašati SAD, odnosno da li će prepustiti Evropi potpuni uticaj.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
