U BiH bi moglo da dođe i do 10.000 migranata dnevno, u slučaju pojačanog priliva na Zapadni Balkan, rekao je juče Peter Van der Auvert, šef mislije IOM (Međunarodne organizacije za migracije) u BiH.
Prema njegovim rečima, broj migranata u BiH zavisi od mera koje će preduzeti Hrvatska.
“Ono što mene brine jeste to što Hrvatska pojačava kontrolu granica”, poručio je Van der Auvert. A zvanična Hrvatska, piše Jutarnji list ne planira da popusti u čuvanju svojih granica prema BiH i Srbiji, pogotovo ne sada kad je krenula nova migrantska kriza.
“Hrvatska je ključ za bezbednost Šengena. Da Hrvatska ne štiti svoju i evropsku granicu, danas bi bilo pod znakom pitanja postoji li Šengen”, tvrdi za Jutarnji list visoki zvaničnik hrvatske Vlade.
“Granicu čuva oko 6.500 pripadnika policije, a namera nam je da dodatno opremimo područje granice tehnikom. Nameravamo da nabavimo još šest velikih i dve male termokamere, a granica sa Srbijom je 90 odsto pokrivena termokamerama“, naglasio je sagovornik iz hrvatskog MUP.
Nakon odluke Turske da izbeglicama otvori granice prema EU i suočavanja s mogućim novim pritiskom na hrvatske granice, premijer Andrej Plenković najavio je da će, ako dođe do veće eskalacije, da razmišlja i da ukljuiči hrvatsku vojsku.
Angažman vojske kao pomoć policiji na granici zakonski je uređen još 2016. godine. Prema Zakonu o obrani, odluku o pružanju vojne potpore policiji donosi Vlada na predlog ministra odbrane i uz prethodnu suglasnost predsednika Hrvatske, u ovom slučaju Zorana Milanovića.
U hrvatskom MUP-u naglašavaju da je u ovom trenutku jedan od najvećih problema nedostatak ljudi i opremljenost policije BiH na poslovima čuvanja granice.
U ovom trenutku u Bosni i Hercegovini je oko 8.000 migranata, a polovina njih čeka pogodno vreme za prebacivanje u Hrvatsku. No, bez dogovora na razini Evropske unije hrvatske vlasti to neće dozvoliti. Kako piše Jutarnji, uglavnom je reč je o ekonomskim migrantima, a ne stradalnicima s ratnih područja.
Prema anketi među migrantima, koju je nedavno provela Međunarodna organizacija za migracije, čak 68 odsto njih uopće nema nameru da traže azil kada uđu u zemlju EU. Cilj im je preživljavati od sive ekonomije, biti neregistrovan nekoliko godina i nakon nekog vremena odabrati u kojoj će državi živeti.