0
Boris Džonson, britanski premijer, će u nedelju prošetati među svojim konzervativnim pristalicama po prvi put od oktobra 2019. godine, dok se članovi vladajuće partije u Britaniji okupljaju u engleskom gradu Mančestiru na konferenciji za 2021. godinu, prenosi CNN. On ovo čini dok se Velika Britanija suočava sa brojnim krizama - od nestašice goriva do poskupljenja enegije. Postoji ozbiljna zabrinutost da će se Velika Britanija suočiti sa nedostatkom hrane oko Božića dok su police u supermarketima već prazne u nekim delovima zemlje.
PROČITAJTE JOŠ:
Teško je prihatiti da je poslednji put Džonson prisustvovao partijskoj konferenciji, to učinio kao novi lider i u očima mnogih bio je heroj na misiji da konačno isporuči Bregzit – pitanje koji je paralisalo Veliku Britaniju od 2016. godine.
Do sada, Džonson je osvojio parlamentarnu većinu, predstavio verziju Bregzita težu nego što su mnogi sanjali da je moguće, a bio je praćen i brojnim skandalima zbog delovanja u pandemiji i suočavao se sa oštrim kritikama svojih bivših pristalica, koje sada dovede u pitanje njegovu nadležnost, prenosi CNN.
Neki brzo okrivljuju Džonsonovo ekstremno tumanje Bregzita, uvođenje čvrstih trgovinskih barijera sa najbližim britanskim trgovinskim partnerom i ograničavanje mogućnosti Evropljana da rade u Velikoj Britaniji, za sadašnju situaciju sa nestašicama u brojnim oblastima.
Drugi krive šok globalne pandeije koja je ometala kretanje između zemalja i pomerala je lance snabdevanja.
Istina je da je sadašnja situacija kombinacija ta dva slučaja. Ono što je za Džonsona problem jeste što zvaničnici industrije i logistički stručnjaci veruju da bi svi problemi bili ublaženi da su premijer i vlada poslušali njihova upozoranja pethodnih meseci, a u nekim slučajevima i godinama.
Najhitnije pitanje je nesumnjivo nedostatak goriva. Razlog za ove nedostatke je jednostavan – nema dovoljno kvalifikovanih vozača cisterni za isporuku goriva do benzinskih stanica. Nedostatak radne snage je takođe delimično odgovoan za druge probleme sa kojima se Britanci suočavaju. Od sezonskih radnika koji beru i prerađuju svežu hranu, do opet vozača koji tu hranu isporučuju u hladnjačama i izvan njih, Velika Britanija bi mogla biti na putu ka mračnoj zimi, ako u predvečerje Božića nedostaje goriva i hrane.
Iako se za ovo ne može okriviti samo Bregzit, vlada se može upitati zašto malo ostrvo sa velikim brojem stanovnika ima najniže kapacitete skladištenja gasa u Evropi. Može li se izbeći mračna britanska zima?
Kratak odgovor je – DA, bar prema onima koji najbolje poznaju postojeća pitanja. Kler Volker, suizvršna direktorka Britanskih privrednik komora, rekla je za CNN da je iako poslovanje prihvata da je vlada jasno stavila do znanja da je njen prioritet prelazak sa oslanjanja na radnike EU na fokus na domaću radnu snagu, poduhvat zahteva pažljivo planiranje i bliski rad između preduzeća i vlade.
Nažalost, mnogi od onih koji rade u pogođenim industijama ukazuju na trend razmišljanja Džonsona i njegove vlade koji sugeriše da možda neće biti dovoljni da izglade tranziciju ako ona pogazi njegove principe Bregzita.
Što se tiče nestašice gasa, uzastopne vlade dobile su da povećaju kapacitete Velike Britanije za skladištenje tečnog gasa, umesto da se oslanjaju na blagovremeni lanac snabdevanja kao što to čini sa mnogim drugim kritičnim proizvodima poput hrane i medicinske opreme.
„Ništa ne sprečava vladu da održava rezerve gasa ili zalihe lične zaštine opreme. Čini se da nam se sviđa život na ivici“, rekao je Sem Lav, viši saradnik Centra za evropske reforme.
Nacionalni registar rizika Velike Britanije za 2015. godinu stavio je „pandemiju gripa“, kao svoj pvi znak u odeljku sa oznakom ‘Rizici sa najvećim prioritetom'“. U registru su 2017. godine posebno pomenute ljudske bolesti koje se prenose vadzuhom. Portparol vlade odgovorio je na kritike sagovornika u ovom članku rekavši da su „nedavni izazovi koji su se pojavili rezultat jedinstvene i do sada neviđene kombinacije pitanja i da blisko sađujemo sa preduzećima kako bismo im pružili podršku“.
Na ovaj ili onaj način, čini se da je Džonson imao dovoljno vremena da ublaži udarac za britanske građane. Pitanje je, zašto nije?
Kako bi dobio odgovor, CNN je razgovora sa više sadašnji i bivših vladinih zvaničnika koji su radili sa Džonsonom u periodu kada su takve odluke mogle biti donete. Svi su govorili pod uslovom anonimnosti.
„Kada smo prvi put stupili na funkciju, zemlja je bila iscrpljena zastojem u Bregzitu“, kaže bivši stariji savetnik Džonsona. „Sve o čemu smo razgovarali bilo je o tome kako raspisati izbore, osvojiti većinu i napraviti Bregzit. Iskreno smo se plašili ako bi se to odužilo da bi moglo dovesti do nečeg gadnog u društvu. Bilo je ograničenih kapaciteta za bilo šta drugo“.
Drugi viši savetnik vlade je opisao fokus vremena samo na isporuci Bregzita sa osmehom iako su stahovi zbog nedostatka vozača i lanaca snabdevanja lekovima već izazvali glavobolje odeljenja.
Drugi tvrde da je ovo insistiranje na optimizmu značilo da je Džonson bio „slep“ kada je u pitanju realnost Bregzita i borbe sa koronom.
„Ne voli da se nosi sa stvarnošću. On samo želi da izađe i kaže javnosti da sve ide odlično“, kaže jedan bivši visoki zvaničnik.
„Pokušali smo da mu kažemo da je u nekom trenutku verovatno došlo do svih vrsta nestašica i da se ne može nesmejati i pretvarati da se stvari ne dešavaju“.
Kriza oko goriva je jako oštetila Džonsona, iako opozicionoj partiji nije dala dovoljne rezultate u glasanju kaji bi trebali zabrinuti Džonsona pod pretpostavkom da će nestašice uskoro prestati.
Pitanje koje Džonsonovi konzervativci moraju razmotriti dok se okupljaju po prvi put otkako se sve okrenuo naglavačke: da li je čovek koji je pre dve godine koristio platformu za dobro raspoloženje da prođe kroz zastoj oko Bregzita i obavi odeđeni posao najbolji čovek u krizi? Ako nije, kako onda mogu da izmeste popularnog lidera sa većinom pre sledećih zakazanih izbora 2024. godine?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
