Rusija je pomerila najveći deo fokusa svog rata na istočni deo Ukrajine, posle niza neuspeha, posebno oko glavnog grada Kijeva. Ovo okretanje pažnje ka području koje je poznato kao Donbas, moglo bi da signalizira produženi sukob, kaže SAD.
Šta bi Vladimiru Putinu trebalo pre nego da što bi mogao da ostvari svoj cilj zauzimanja starog industrijskog srca Ukrajine i da li je to moguće?
Ruske snage su već izazvale humanitarnu katastrofu na istoku, pretvorivši Marijupolj u ruševine, ali nisu uspele da nanesu porazu ukrajinskoj vojsci. Upozoravajući na novi juriš na istok, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je obećao: „Borićemo se za svaki metar naše zemlje“.
Ukrajina je već stacionirala svoje najbolje obučene snage na istoku zbog osmogodišnjeg rata sa separatistima koje podržava Rusija. Smatra da su pretrpeli velike gubitke, ali su i dalje značajan izazov za rusku invazijsku vojsku, prenosi BBC.
Kada predsednik Rusije Vladimir Putin govori o Donbasu, on misli da na staro područje Ukrajine za proizvodnju uglja i čelika. Međutim, on zaista misli na celinu dva velika istočna regiona, Luganska i Donjecka, koji se protežu izvan Marijupolja na jugu sve do severne granice.
„Ključno je to što ga je Kremlj identifikovao kao deo Ukrajine koji govori ruski jezik i koji je više Rusija nego Ukrajina“, kaže Sem Kreni-Evans iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
Ove oblasti možda uglavnom govore ruski, ali više nisu proruske.
„Marijupolj je bio jedan od proruskih gradova u Ukrajini i to je van mog razumevanja“, kaže specijalista za odbranu Konred Muzika, šef Ročan Konsaltinga.
Prošle nedelje Rusija je tvrdila da je preuzla kontrolu nad 93 odsto Luganske oblasti i 54 odsto Donjecka.
Ruske snage pokušavaju da opkole ukrajinsku vojsku na istoku. Oni su preuzeli kontrolu nad Izjumom – strateškim gradom na putu između drugog ukrajinskog grada Hrkova i separatističkih oblasti – i bombardovali su niz gradova Luganska, uključujući Rubižnje, Lisičansk, Popasnu i Severodonjeck, unišavajući stambene blokove i ubijajući civile u njihovim domovima.
Gradovi koji su sada na vidiku Rusiju već su doživeli godine i godine rata još od 2014. i jedva da prođe dan bez smrtonosnog napada.
Civili se iseljavaju uoči ruskog napredovanja. Lokalni lider Serhi Haidai rekao je da je 20 dece odvedeno na sigurno iz podruma obdaništa u Lisičansku u četvrtak, a da je oko 200 civila ušlo u autobuse u Severodonjecku.
Krenuli su u zapadnu Ukrajinu bez ičega, rekao je gospodin Haidai, ali su barem živi.
Marina Agafonova (27), pobegla je iz porodičnog doma u Lisičansku ranije ove nedelje. Na početku rata je rekla da su ruske snage gađale periferiju grada, ali da su nedavno pogodile centar grada.
„Napadali su bolnice i stambene zgrade. Nema grejanja i struje. Roditelji su mi još uvek tu“, rekla je ona.
Ukrajinske snage su se još uvek tamo držale u brojkama, rekla je za BBC.
„Ne dozvoljavaju Rusima da je zauzmu“, dodala je.
Sledeći cilj Rusije biće da dođe na jug, kako bi se opkolio Slavjansk, grad od 125.000 ljudi koji je već iskusio rat iz prve ruke kada su ga snage koje podržava Rusija zauzele 2014. godine.
Ruski lider je više puta iznosio neosnovanu optužbu da je Ukrajina izvršila genocid na istoku.
Kada je počeo rat, dve trećine istočnih regiona bili su u ukrajinskim rukama. Ostatak su držali separatisti, koji su stvorili državu koju podržava Rusija tokom rata koji je počeo pre osam godina.
Ako bi Rusija osvojila oba velika regiona, onda bi sledeći korak mogao biti i njihovo pripajanje, baš kao što je to bilo sa Krimom 2014. godine.
Pre invazije na Ukrajinu, predsednik Putin je priznao celinu dva istočna samootcepljena regiona u Ukrajini kao nezavisne države. Ruski marionetski lider u Lugansku, već je govorio o referendumu u „skoroj budućnosti“, iako ideja da se čak i lažno glasanje održi u ratnoj zoni deluje apsurdno.
Život pod kontrolom separatista koje podržava Rusija je tiši, iako su separatističke vlasti optužiile ukrajinske snage za granatiranje stambenih zgrada i ubijanje civila.
Zvaničnici u samoproglašenom Donjecku kažu da su od sredine februara nastradala 72 civila.
Jedna žena u Lugansku je izjavila za BBC pod uslovom da ostane anonimna, da je videla ruska oklopna vozila u gradu i da vlada atmosfera straha i opreza.
„Uplašena sam – jednostavno je strašno“, rekla je ona. Vojno sposobni muškarci su morali da se pridruže lokalnoj miliciji, tako da se krio svako ko je kao regrut pobegao, rekla je ona.
„Mobilizuju muškarce na ulicama, hvataju ih. Nema muškaraca u prodavnicama, u gradu, na ulicama“, dodala je.
Kao rezultat toga, sva preduzeća u kojima mahom rade muškarci su zatvorena, rekla je ona.
„Mi smo već Rusija, doduše samo neformalno. Svi imaju ruski pasoš“, dodala je ona.
Na početku rata, 10 brigada koje su činile Opraciju združenih snaga na istoku smatrale su se za najbolje opremljene i najbolje obučene vojnike koje Ukrajina ima.
„Sada zapravo ne znamo kolika je snaga ukrajinskih trupa“, rekao je Sem Kreni-Evans, koji veruje da će njihov broj pojačati dobrovoljci poslednjih nedelja.
Ruske snage su već pretrpele velike gubitke nakon više od pet nedelja sukoba i smatra se da je moral nizak. Sastoje se od ljudi regrutovanih iz lokalnih separatističkih oblasti, kao i iz šire ruske vojske.
Međitim, oni su zauzeli značajan deo jugoistoka i nadaće se da će kontrolisati ceo deo priobalne teritorije od Krima do ruske granice.
„Glavni cilj za Ukrajince je da pretrpe što veće gubitke na ruskoj strani, a Ukrajinci koriste asimetričnu taktiku da izbegnu velike bitke“, kaže Konrad Muzika.
Jedan čovek po imenu Mikita, koji je uspeo da pobegne od ruskog bombardovanja Marijupolja, rekao je da je uveren da će ukrajinska vojska uspeti da uzvrati.
„Jednog dana će vratiti naše gradove. Ukrajinska vojska je veoma lukava, nisam ih video u svom gradu, ali sam čuo da su dobri u maskiranju“, dodao je.
BONUS VIDEO: Snimak napada na rusko skladište goriva u Belgorodu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare