Književni tom na 600 stranica Džona Boltona je verovatno najveći udar ovakve vrste na račun administracije američkog predsednika Donalda Trampa; ipak, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD nije nikakav heroj, niti mučenik i malo je koga briga da li Bolton pokušava da se iskupi što je služio predsedniku koga mnogi nazivaju najnesposobnijim. Računa se jedino koliko će štete ova knjiga naneti Trampovom reizboru u novembru.
Oni odani predsedniku dobro znaju da su suočeni sa problemom koji neće tek tako nestati i zato se koriste uvredama. Državni sekretar SAD Majk Pompeo je Boltona nazvao izdajnikom. Piter Navaro, verni službenik Bele kuće, knjigu „Soba u kojoj se sve dogodilo“ okarakterisao je kao „prljavu osvetničku pornografiju“.
SAD su tužile Boltona u pokušaju da zaustave izlazak ovog pikantnog štiva, ali federalni sudija saopštio je da Bolton može da nastavi sa objavljivanjem knjige, i pored napora Trampove administracije da se to obustavi zbog navodne zabrinutosti da bi mogle da budu obelodanjene poverljive informacije.
Odluka suda otvara put za veću čitalačku publiku u izbornoj godini i za tiraž memoara, koji treba da budu objavljeni u utorak, a prikazuju ne baš laskavu sliku predsednika i negovu spoljnu politiku u turbulentnih godinu i po dana, koliko je Bolton proveo u Beloj kući.
Knjiga „The Room Where It Happened“ je prilično uverljiva, prema pisanju stranih medija, a uz to u njoj nema elemenata rijaliti televizije kojima su mogle da se podiče izdanja Trampove bivše saradnice Omarose ili Šona Spajsera.
Tramp, očekivano i u svom maniru, Boltona naziva lažovom i preti da će ga krivično goniti, ali bivši savetnik za nacionalnu bezbednosti nije ustuknuo, niti se čini da ima u planu da odstupi. U Boltonovim spisima je raskorak između slike koju Tramp pokušava da oda o sebi i toga kako se zapravo ponaša iza kamera vrlo očigledan. Na primer, Bolton piše o animozitetu koji je Tramp gajio prema pokojnom Džonu Mekejnu i „osvetoljubivosti“ koju je prema njemu uglavnom ispoljavao u vidu neprekidnih svađa i uvreda. To se nastavilo i kada je Mekejn preminuo i više nikako nije mogao da praktično naudi Trampu.
Boltona je regrutovao stari republikanski lav Džejms Bejker, nekadašnji šef osoblja Bele kuće u administraciji Ronalda Regana i državni sekretar Džordža Buša starijeg, koji je Boltona smatrao „izvanredno bistrim momkom“.
U Trampovu administraciju je Bolton ušao tako što ga je Tramp video na Foks njuzu, taman u trenutku kada je tražio novog savetnika za nacionalnu bezbednost.
Bolton nije bio neki heroj, niti veliki mučenik. Bio je zakleti zagovornik rata u Iraku i žestoki neprijatelj Irana, a tokom procesa opoziva prošle godine kada su demokrate pokušale da svrgnu Trampa i dok su protiv predsednika svedočili članovi Boltonovog Saveta bezbednosti, Fiona Hil i Aleksandar Vindman, Bolton je sedeo nem, uprkos tome što je već bio napustio Belu kuću.
Njegova knjiga zato bi mogla da izazove bes na više frontova, ne samo usmeren protiv Trampa, već i protiv samog Boltona: zašto je toliko vremena proveo ćuteći o svemu što se dešavalo, naročito ako je njegovo svedočenje moglo da promeni ishod opoziva?
Bolton jeste bio i klijent Kembridž analitike, kompanije koja je eksploatisala ilegalno lične podatke građana i intervenisala u procesu Bregzita.
Ipak, Bolton je svedočio tome da je predsednik Sjedinjenih Država trampio nacionalnu bezbednost za malo prljavog veša o Džou Bajdenu koji će mu izaći na crtu u novembru. Pravosudni sistem Amerike je pregazio da bi se dodvorio Turskoj, i pretvorio se u marionetu kineskog predsednika Sija.
Boltonova knjiga u određenom smislu potvrđuje način na koji javnost percipira Trampa, od trivijalnih stvari do onih najozbiljnijih. Da je Tramp tragikomično glup, Bolton ilustruje njegovim pitanjem upućenim saradnicima je li Finska deo Rusije i susretom sa Terezom Mej kada se Tramp čudi nad rečenicom da je Britanija nuklearna sila.
Bolton opisuje Trampa kao nekompetentnog, haotičnog i nesposobnog da vodi Belu kuću koja je postala potpuno disfunkcionalna.
Otkiva da je Tramp bio opsednut idejom da Kim Džong Unu pokloni CD Eltona Džona „Rocket Man“, da je mislio da bi „bilo kul“ da izvrši invaziju na Venecuelu i da je rekao da novinare koji otkrivaju izvore treba zatvoriti ili pogubiti.
A malo pre nego što je odlučeno da će Boltonova knjiga izaći, Stiv Benon, nekadašnji Trampov glavni strateg, predvideo je da će Kina odigrati „središnju ulogu“ u ovogodišnjoj predizbornoj kampanji i nije ni znao koliko je bio u pravu, samo se prešao kod jedne stvari – Trampu će doći glave što je glumio pudlicu strongmena i autokrata, od Sija do Putina.