0
Brazil i Indija, dve zemlje u razvoju ogromne populacije i teritorije, razdire pandemija koronavirusa. U bolnicama ponestaje zaliha, a nema ni slobodnih kreveta. Pacijenti se često suočavaju sa odbijanjem, a nove varijante koronavirusa ne prestaju da divljaju.
PROČITAJTE JOŠ:
Indiji je svet pritekao u pomoć. Bela kuća joj je isporučila zalihe u vrednosti 100 miliona dolara. Singapur i Tajalnd su poslala pomoć u kiseoniku. Boris Džonson, premijer Velike Britanije, rekao je da će učiniti sve što može, prenosi Vašington post.
Ali za Brazil, međunarodni odgovor na kriznu situacija bio je dosta blaži. Predsednik Brazila Žair Bolsonaro je u martu pozvao međunarodne organizacije da im pomognu. Grupe državnih guvernera su zatražile pomoć od UN. Brazilski ambasador u EU molio je za pomoć pre dve nedelje: „To je trka sa vremenom za spas mnogih života u Brazilu“.
Ali odgovor je uglavnom bio sleganje ramenima, kritika pogrešnih koraka Brazila i ograničena akcija, do sada.
„Ono što se događa u Brazilu je tragedija koju je trebalo sprečiti. Ali ovo je tragedija koja se zasnivala na pogrečnim političkim odlukama. Umesto da objavi rat protiv koronavirusa, Bolsonaro je objavio rat protiv nauke, medicine, zdravog razuma i života“, rekao je jedan član Evropskog parlamenta brazilskom ambasdoru na saslušanju ovog meseca.
Od utorka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tri puta je tvitovala o pomoći Indiji. Sa druge strane, malo je toga rekla o Brazilu.
Kontrast između načina na koji se međunarodna zajednica bavila krizama u Indiji i Brazilu, pokazuje kako su sve veće diplomatske borbe Bazilije zakomplikovale odgovor države na koronavirus. Međunarodnu sliku koju je decenijama gajila potkopao je predsednik čija je administracjia vređala veći deo sveta u vreme kada je Brazilu bila potrebna njegova pomoć.
Bolsonaro, krajnje desničarski nacionalista koji je došao na vlast pobunišvi se protiv globalizma, optužio je evropske zemlje naklonjene zaštiti životne sredine za kolonijalizam i ilegalnu seču šuma. Na društvenim mrežama omalovažavao je izgled supruge francuskog predsednika Emanuela Makrona. Ponovio je neutemeljene tvrdnje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa o izbornoj prevari i bio je poslednji lider G-20 koji je priznao pobedu predsednika SAD-a Džoa Bajdena. Mesecima su članovi njegove administracije i pristalice raspirivali rasističke napade na Kinu i ismejavali njenu vakcinu. U utorak je njegov ministar finansija rekao da je Kina „izmislila virus“.
Od početka pandemije, brazilska savezna vlada je umanjivala težinu virusa koji je ovu zemlju osakatio. Bolsonaro je pozivao ljude da normalno žive svoj živote. Više od 400.000 Brazilaca je preminulo. Korona je najgora humanitarna kastastrofa koja je pogodila ovu državu.
Zbog svega što se izdešavalo kada je pitanju ponašanje njenih zvaničnika, Brazil je danas sam.
„Čitav svet pokušava da pomogne Indiji. Ali Bolsonaro je postao takav međunarodni problem da niko ne želi da mu pomogne“, rekao je Mauricio Santoro, politikolog sa Državnog univerziteta u Rio de Žaneiriu.
Upitan zašto SAD nisu podržale Brazil kao što su podržale Indiju, portparol Stejt Departmenta pružio je listu američke pomoći Brazilu ikoja datira od prošlog proleća, pre najgoreg talasa u toj zemlji. Pomoć je iznosila više od 20 miliona dolara državne pomoći i 75 miliona dolara podrške privatnom sektoru. Pomoć je data Brazilu za vreme Trampove administracije.
I druge zemlje su uskočile. Nemačka je poslala respiratore nakon što je zakazao medicinski siste u amazonskom gradu Manausu.
Svetska zdravstvena organizacija je započela isporuku vakcina kroz program za rešavanje globalnih nejednakosti u distribuciji vakcina. Evropska unija i njene države članice obezbedile su oko 28 miliona dolara bespovratnih sredstava od početka pandemije. Kao odgovor za zahtev Brazila u martu, blok je pomogao da se u Brazil pošalje 80.000 jedinica potrebnih lekova.
Ali nedostatak veće međuarodne pomoći ili čak izraza solidarnosti – tokom najočajnijih meseci Brazila potvrdio je strah ovde da će Brazil platiti međunarodnu cenu za Bolsonarovu konfrontacionu politiku i njegovo kršenje mera.
„Na toliko nivoa, zemlja je izgubila uticaj“, rekao je Oliver Stuenkel, profesor međunarodnih odnosa u fondaciji Getulio Vargas u Sao Paulu.
Brazil nikada nije bio zemlja koja bi mogla da se inati svetu. Ogroman, neravnopravan i u razvoju, Brazil je tradicionalno vodio ono što Stuenkel naziva „predvidivu“ spoljnu politiku koja je zavisila od izgradnje saveza. Iz godine u godinu pokušavala je da proširi domet svog diplomatskog kora. Okretanje protiv te istorije je bilo kockanje koje Brazil nije mogao da priušti.
„Amerika bi mogla da se izvuče sa Trampom jer joj svet nije toliko potreban. Može da proizvodi sopstvene vakcine. Ali u Brazilu to ponašanje bilo je naročito bezobzirno, jer je zemlja koja zavisi od međunarodne zajednice. Potreban nam je multilateralizam“, rekao je Stuenkel.
Umesto toga, Bolsonarova administracija je potkopala veru u Kinu i njene vakcine, dok je istovremeno Brazil zavisio od zemalja koje proizvode vakcine. Bivši Bolsonarov ministar zdravlja tvitovao je prošlog meseca rasističku poruku, dobijajući ukor od Kine i brazilskog Vrhovnog suda.
Predsenikov sin Eduardo, brazilski kongresmen, optužio je Kinu za pandemiju, a zatim ju je optužio da koristi 5G za špijunažu.
Kineska vlada je upozorla na negativne posledice, ako se takva retorika nastavi. U januaru je kineska isporuka materijala za vakcine u Brazil odložena, što je dovelo do spekulacija da je usledile neke posledice.
Prošle nedelje su brazilske zdravstvene vlasti odbile rusku vakcinu protiv koronavirusa, navodeći nedostatak transparentnosti.
Oni koji plaćaju cenu ovih diplomatskih sporava su građani Brazila, rekao je Majkl Šifter, predsednik Interameričkog dijaloga sa sedištem u Vašingtonu.
„Brazilski narod pati i umire. I to je tragičan deo“, rekao je on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
