Brazil koronavirus
Korona u Brazilu Foto:EPA-EFE/Joedson Alves/EPA-EFE/Marcelo Oliveira/EPA-EFE/Edson Lopes JR

Brazilski Senat otvorio je u utorak istragu o načinu na koji je predsednik Žair Bolsonaro i brazilska vlada odnosila prema epidemiji korona virusa. Istraga bi mogla da otvori brojna pitanja, čak i mogućnost da se Bolsonaro optuži za kršenje zakona. Sve to dešava se u najgore moguće vreme po njega - u predizbornoj godini.

PROČITAJTE JOŠ:

Istragu će voditi 11 od 81 senatora koliko ih Brazil ima. U komsiji će biti i neki od najžešćih Bolsonarovih protivnika, a njihov zadatak biće da ispitaju zašto je vlada promovisala neefikasne tretmane kao što je hidroksihlorokin, zašto su tri ministra zdravlja smenjena tokom pandemije i šta je prouzrokovalo kolaps zdravstvene zaštite u Amazoniji u januaru kada je u bolnicama ponestalo kiseonika, a pacijenti umirali od gušenja. Istražitelji će takođe ispitati vladin neuspeh da nametne lokdaun ili promoviše socijalno distanciranje, ali i delovanje Bolsonarovog bivšeg ministra zdravlja Eduarda Pazuela, vojnog generala koji je imenovan na tu poziciju uprkos tome što nije imao nikakvo iskustvo ili obrazovanje u oblasti medicine.

Predsednik Brazila već dugo je na meti kritika. Čak, najžešći protivnici nazivaju ga „genocidnim“. Jedan od njih je i bivši predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, kome ankete predviđaju pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora 2022. godine.

Aktuelnom predsedniku zamera se da je minimizirao pandemiju u svim njenim aspektima, odbacio mere zatvaranja, nošenje maske i držanje fizičke distance, pa čak i vakcina. Na početku epidedmije tvrdio je da je korona samo „gripčić“. Njegovoj vladi stavlja se na teret da je odbacila nekoliko ponuda farmaceutskih firmi, među njima 70 miliona doza vakcina koje je Fajzer nudio u avgustu 2020. godine, prenosi Hina.

 

Proces vakcinacije u Brazilu kasni zbog nedostatka doza, a Bolsonaro nastavlja da hvali neke lekove koje on smatra efikasnima, kao što je hidroksiklorokin, uprkos tome što ga stručnjaci odbacuju.

Ipak, Bolsonara istraga ne brine. Naprotiv.

„Nisam napravio grešku, nemam kristalnu kuglu, već razgovaram sa ljudima“, rekao je u utorak svojim pristalicama u Braziliji.

„Polovina smrti je mogla da se spreči“

Sa druge strane, situacija u zemlji sve je teža, piše Nature.com i navodi da je više od godinu dana od kako je Brazil otkrio svoj prvi slučaj korone zemlja ušla u najmračniju fazu epidemije. 

Istraživači su očajni zbog naglog porasta slučajeva i kažu da je vladin neuspeh da sledi naučno zasnovane smernice u odgovoru na pandemiju pogoršao krizu. Dodaju da je administracija predsednika Bolsonara, javno podrivala nauku i širila dezinformacije.

„Biti naučnik u Brazilu je tako tužno i frustrirajuće. Polovina smrti je mogla da se spreči. To je totalna katastrofa“, kaže Jesem Orelana, epidemiolog iz fondacije Osvaldo Kruz u Manausu.

Rast broja zaraženih doveo je mnoge bolnice i jedinice za intenzivnu negu do ivice kolapsa. Dnevni i mesečni broj preminulih je dostigao rekordne vrednosti. Od početka pandemije, više od 395.000 ljudi umrlo je u Brazilu, pokazuju podaci sajta Worldometer.com, što predstavlja 13 odsto od ukupne smrtnosti od korone u svetu.

Naučnici u Brazilu bili su dobro upoznati sa Bolsonarovim antinaučnim stavom i pre pandemije. Nakon stupanja na dužnost 2019. godine, on je smanjio sredstva za brazilske univerzitete i za ministarstva nauke i obrazovanja. Ipak, način na koji je upravljao korona krizom bio je šok, kaže Natalija Pasternak, mikrobiolog i predsednica naučnog Instituta u Sao Paulu.

„Mislim da niko od nas nije mogao da predvidi da će biti ovako loše“, rekla je.

„Vlada je poricala pandemiju. Poriče da je ozbiljno, poriče da je potrebna intervencija, poriče da su neophodne mere koje je nauka branila da bi se sa time suočilo“, kaže Garijela Lota, koja proučava javnu upravu i vladu u fondaciji Getulio Vargas u Rio de Žaneiru, u Brazilu.

Slučaj „Manaus“

Varijanta P.1 pojavila se u Manausu, gradu u Amazonu, u novembru 2020. godine. Kada je visoko zarazni soj korone preplavio Manaus, vlada nije ograničila kretanje, već su zaraženi pacijenti prebacivani na lečenje širom zemlje, a aerodromi i autobuske stanice su ostali otvoreni. Države koje se graniče sa Brazilom su pokušale da zatvore svoje granice, ali to nije imalo efekta, pa sada mnoge od njih beleže rast broja slučajeva zaraze upravo ovom varijatom koronavirusa.

 

Polako uvođenje vakcinacije u zemlju nije pomoglo naporima da se zaustavi rast broja zaraženih, kaže Rikardo Gazineli, predsednik Brazilskog društva za imunologiju. Bolsonaro je prošle godine doveo u pitanje „žurbu“ za nabavkom vakcina jer je mislio da se pandemija bliži kraju. Do sada je samo jedan od deset Brazilaca primilo vakcinu protiv koronavirusa. Ako se uvođenje vakcina ne poveća, a ljudi i dalje ignorišu smernice o nošenju maski, smrtnost od koronavirusa u Brazilu mogla bi da premaši pola miliona do sredine juna, prema modelima razvijenim od instituta za metriku i ocenu zdravstva na Univerzitetu Vašington u Sijetlu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram