Bliski istok preti da eksplodira: Sve oči su sada uprte u jednu zemlju

Izraelske snage su gađale Bejrut nakon što je Hezbolah pogodio sever Izraela sa najmanje 140 raketa. Političko-militantna grupa, koju podržava Iran, a veći deo Zapada označava kao terorističku, saopštila je da gađa vojne lokacije u Izraelu.

Raketni napad je usledio nakon što je Izrael pokrenuo intenzivne vazdušne napade preko noći na južni Liban, a vojska je saopštila da njegovi ratni avioni gađaju raketne bacače Hezbolaha.

Napad su potvrdili i zvaničnici izraelske vojske.

Vlasti u Izraelu prijavile su „manje“ povrede nakon što su rakete ispaljene na severni region.

Ova razmena vatre je usledila nakon napada na komunikacione sisteme u Libanu u kojima je poginulo 37 ljudi, a na hiljade je povređeno.

Još uvek se pojavljuju detalji o tome kako su ovi napadi, koji su uključivali eksplodirajuće pejdžere i voki-tokije, orkestrirani. Iako je Izrael odbio da komentariše napade, smatra se da je to njihova operacija.

Dok su svakodnevne borbe eskalirale u nekoliko navrata, ogorčeni neprijatelji su pazili da izbegnu sveopšti rat; izgleda da se to menja.

Izrael je spreman za rat sa Hezbolahom

Hezbolah je obećao odmazdu, a Izrael najavio “novu fazu rata”.

Čini se da nade u diplomatsko rešenje sukoba brzo blede dok Izrael signalizira želju da promeni status kvo na severu, gde je razmenjivao prekograničnu vatru sa Hezbolahom otkako je libanska teroristička grupa počela da napada 8. oktobra, dan nakon što je na jugu izbio rat razornim napadom na Izrael koji je predvodio Hamas iz Pojasa Gaze.

Poslednjih dana Izrael je premestio moćne borbene snage do severne granice, zvaničnici su pojačali svoju ratnu retoriku, a bezbednosni kabinet je označio siguran povratak desetina hiljada raseljenih stanovnika u svoje domove na severu Izraela zvaničnim ratnim ciljem.

Napadi na pejdžere i voki-tokije su izgleda bili pokazatelj da je Izrael spreman na eskalaciju.

Ne biste radili tako nešto, udarili hiljade ljudi i mislili da rat neće doći, rekao je penzionisani general Amir Avivi, koji predvodi Izraelski forum za odbranu i bezbednost, grupu bivših vojnih komandanata tvrdolinijaša, za Tajms of Israel.

„Zašto to nismo radili 11 meseci? Jer još nismo bili voljni da idemo u rat. Šta se sada dešava? Izrael je spreman za rat.”

Kako su borbe u Gazi usporene, vojska je ojačala snage duž granice sa Libanom, uključujući i dolazak moćne vojne divizije koja je učestvovala u nekim od najtežih borbi u Gazi.

Veruje se da ta 98. divizija uključuje hiljade vojnika, među kojima padobranske pešadijske jedinice, artiljeriju i elitne snage komandosa posebno obučene za operacije iza neprijateljskih linija. Njihovo raspoređivanje potvrdio je zvaničnik, koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o kretanju trupa.

Divizija je igrala ključnu ulogu u Gazi, predvodeći operacije izraelske vojske u južnom gradu Kan Junis, uporištu Hamasa. Ofanziva je nanela velike gubitke borcima Hamasa.

Izraelska vojska (IDF) je takođe saopštila da je ove nedelje izvela niz vežbi duž severne granice.

„Misija je jasna“, rekao je general-major Ori Gordin, koji je na čelu severne komande IDF. „Odlučni smo da promenimo bezbednosnu realnost što je pre moguće.

Ministar odbrane Joav Galan je u sredu uveče proglasio početak „nove faze“ rata.

„Centar gravitacije se pomera ka severu preusmeravanjem resursa i snaga“, rekao je on.

Nakon sastanka u sredu sa najvišim bezbednosnim zvaničnicima, premijer Benjamin Netanjahu je izjavio: „Vratićemo stanovnike severa bezbedno u njihove domove”.

Opasne posledice

Anketa Izraelskog instituta za demokratiju, istraživačkog centra iz Jerusalima, krajem avgusta, pokazala je da 67 odsto jevrejskih ispitanika smatra da bi Izrael trebalo da pojača svoj odgovor na Hezbolah. To uključuje 46 odsto jevrejskih ispitanika koji su verovali da bi Izrael trebalo da pokrene duboku ofanzivu na libansku infrastrukturu i 21 odsto koji traže pojačan odgovor koji pogađa samo Hezbolahovu infrastrukturu.

„Postoji veliki pritisak društva da se krene u rat i pobedi“, rekao je Avivi, penzionisani general. „Osim ako Hezbolah sutra ujutro ne kaže: Dobro, dobili smo poruku. Povlačimo se iz južnog Libana’, rat je neizbežan”.

Takav rat bi se gotovo sigurno pokazao razarajućim za obe strane.

Izrael je naneo veliku štetu Libanu tokom jednomesečnog rata protiv Hezbolaha 2006. koji je završio u ćorsokaku. Izraelski lideri su ovog puta zapretili još oštrijim akcijama, obećavajući da će ponoviti scene razaranja iz Gaze u Libanu.

Ali Hezbolah je takođe izgradio svoje kapacitete od 2006. Teroristička grupa ima oko 150.000 raketa i projektila, za koje se veruje da imaju sisteme za navođenje koji bi mogli da ugroze osetljive ciljeve u Izraelu. Takođe je razvila sve sofisticiraniju flotu dronova.

Sposoban da udari po svim delovima Izraela, Hezbolah bi mogao da zaustavi život u Izraelu i pošalje stotine hiljada Izraelaca u bekstvo.

Iran preti

Mnogo toga će zavisiti i od toga u kojoj meri bi se u rat uključio Iran, koji pomaže Hezbolahu, Hamasu i drugim militantnim grupama u regionu.

Izrael će se suočiti sa „razornim odgovorom osovine otpora“, rekao je komandant iranske Islamske revolucionarne garde, Hosein Salami, lideru Hezbolaha Hasanu Nasralahu.

„Osovina otpora“ se odnosi na oružane grupe na Bliskom istoku orijentisane prema Iranu, uključujući libanski Hezbolah, jemenske Hutije i iračke narodne mobilizacione snage.

On je komentarisao eksplozije u Libanu.

„Takvi teroristički akti su nesumnjivo rezultat očaja (Izraelskog) cionističkog režima i uzastopnih neuspeha. Ovo će uskoro naići na slamajući odgovor osovine otpora i bićemo svedoci uništenja ovog krvožednog i zločinačkog režima“, rekao je Salami u poruci Nasralahu.

U teoriji, Hezbolah može da računa na podršku iranskog režima, njegovu suštinsku podršku od 1980-ih. Ali od 7. oktobra, agresivna retorika iranskog rukovodstva bila je u oštroj suprotnosti sa njegovim oprezom u vezi sa bilo kakvom direktnom konfrontacijom sa Izraelom.

Iran jeste izveo „demonstracione“ raketne napade i napade dronovima u aprilu usred ciljanih atentata Izraela na iranske komandante i zvaničnike u Siriji. Ali nakon tih udara, osmišljenih da izbegnu naseljena područja, Teheran se povukao.

Kada je Izrael 31. jula ubio političkog lidera Hamasa Ismaila Hanije u Teheranu, vrhovni vođa i Revolucionarna garda obećali su odmazdu. To se nikada nije dogodilo.

Suočeni sa ozbiljnim ekonomskim problemima i činjenicom da veliki deo iranske javnosti ne želi da bude upleten u regionalne sukobe, lideri Islamske Republike se sada suočavaju sa teškom odlukom: da li je rizičnije intervenisati ili ostati po strani?