Za severnokorejske vojnike koji su poslati u Rusiju da podrže njene vojne snage, očekuje se da će biti tretirani kao topovsko meso, drugorazredni borci ili čak plaćenici. Međutim, jedna od najvećih misterija ostaje njihova spremnost da se bore daleko od domovine.
Prema bivšim severnokorejskim vojnicima i vojnim analitičarima, često se previđa njihova duboka odanost režimu Kim Džong Una i želja da pobegnu iz loših uslova u Severnoj Koreji, navodi „The Wall Street Journal”.
Za mnoge vojnike, raspoređivanje u Rusiji predstavlja priliku života, jer mogu steći čast i novac za sebe i porodicu. Oni koji poginu postaju heroji, dok se preživeli vraćaju kao nacionalni ponos. Riu Seong-hieon, bivši severnokorejski vojnik, objašnjava kako mu je jasno šta prolazi kroz umove hiljada vojnika na ruskom frontu, budući da je donedavno bio jedan od njih.
„Severnokorejski vojnici su uvereni da treba da učine sve za Kima“, izjavio je za WSJ.
On je pobegao iz vojske 2019. godine, sećajući se dana provedenih na straži, kada je drhtao od hladnoće i uglavnom se hranio pirinčem i kukuruzom, dok je meso bilo luksuz. Da mu je tada naređeno da ide u Rusiju, verovatno bi rekao „hvala“, nadajući se bar boljim obrocima.
Drugi vojnik, Li Hiun-seung, koji je pre deset godina napustio elitnu jedinicu specijalnih snaga „Olujni korpus”, kaže da su se vojnici svakodnevno obučavali u lojalnosti prema lideru, ponavljajući spremnost da polože život za njega. Siguran je da se ista praksa nastavlja i kod vojnika koji su poslati u Rusiju.
„Mogu da se žrtvuju, a da pritom ne postignu značajan uticaj u ratu. Ipak, ne bi se usudili da preispitaju naređenja vođe“, objašnjava Hjun-seung.
Severnokorejski vojnici na ruskom frontu su obučeni za osnovnu komunikaciju na ruskom jeziku, iako postoje izveštaji o komunikacionim problemima. Iako broj od oko 10.000 vojnika u Kurskoj oblasti možda neće promeniti tok rata, oni ipak pružaju dodatnu podršku Rusiji.
Bivši severnokorejski vojnici navode da trupe vode slični motivi – od najranijeg detinjstva uče se da žrtvuju sve za vođu. Školski udžbenici čak podstiču decu na lojalnost kroz simulacije hipotetičkih napada, piše „WSJ”.
Dejvid Maksvel, bivši pukovnik američkih specijalnih snaga, ističe problem nedostatka savremene opreme kod severnokorejskih trupa, što ih stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na vojske SAD-a, Evrope ili Južne Koreje. „Njihova obuka proizvodi visoko disciplinovane vojnike spremne za ekstremne rizike, ali sa ograničenim resursima”, upozorava Maksvel.
Severna Koreja već decenijama ima problem sa nedostatkom hrane za stanovništvo usled međunarodne izolacije i lošeg ekonomskog upravljanja, dodatno pogoršanog prirodnim katastrofama. Specijalne jedinice jesu bolje hranjene, ali to prati intenzivna obuka. Državna televizija često prikazuje snimke vojnika koji se obučavaju sa ekstremnim vežbama i vojnom opremom, iako mnogi stručnjaci smatraju da se moderna tehnologija ne koristi na nivou običnih trupa zbog nedostatka resursa.
Uz fokus na razvoj nuklearnog arsenala, malo toga se promenilo od kada je Kim Džong Un preuzeo vlast 2011. godine, smatra bivši južnokorejski general-major Bang Jong-kvan za „WSJ”.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare