5
Područje "Eagle Pass" postalo je uporište sukoba između Teksasa i saveznih vlasti Amerike. U centru spora je migrantska kriza i odgovor na pitanje ko ima nadležnost nad tim delom američko-meksičke granice. Konvoj od 40.000 kamiona pod nazivom "Vratimo našu granicu", koji zagovara jaču bezbednost na granici krenuo je prema "Eagle Pass-u", ne bi li pružili podšku Teksasu, a kao "Dan-D" je označen 3. februar.
Konvoj planira da održi skupove na glavnim graničnim ulaznim tačkama. Očekuje se da će najmanje 700.000 ljudi u subotu stići u uporište sukoba. Organizatori konvoja krenuli su iz Virdžinije u ponedeljak i noć proveli na Floridi, gde su im se pridružile ostale grupe ljudi. Fotografije koje su osvanule na društvenim mrežama pokazuju kombije i kamione koji su se iz Džeksonvila na Floridi uputili kroz Alabamu, Misisipi i Luizijanu do Kvemada u Teksasu, blizu „Eagle Pass-a“.
„Za one koji izražavaju nezadovoljstvo: mi smo obični građani, farmeri, rančeri, penzionisani policajci, a ne ludi teoretičari zavere. To će biti miran skup Amerikanaca svih političkih klasa i svih etničkih grupa. Tu su kamiondžije, motocikli, mame i tate. Mislim da će (u subotu) biti više od 700.000 ljudi“, rekla je organizatorka Kim Jiter za Njujork post.
Drugi konvoj kreće iz Kalifornije u Jumu u Arizoni, još jednu oblast u ilegalnih migracija, gde su ljudi mesecima mogli jednostavno da prođu kroz otvorene kapije u Lukvilu.
Jiter je napomenula da konvoji protiv nisu migracija u Sjedinjenim Američkim Državama, ali da su stvari izmakle kontroli, jer je prošle godine više od 2,4 miliona ljudi ilegalno prešlo južnu granicu, a prema podacima Ministarstva za unutrašnju bezbednost, samo u decembru taj broj je dostigao rekordnih 300.000.
„Ima ogromnih otvora u ogradama zbog čega granica ne može da bude obezbeđena. To mora da se zatvori. Naš zajednički stav je da moramo da obezbedimo naše granice. Svi se zalažemo za bezbedne, legalne migracije. Ljudi koji dolaze moraju da prođu kroz proveru. Na skpu će govoriti majke čija su deca umrla od fentanila, jedna od njih je Anges Giboni. Jednom od nas je ilegalac ubio dete“, rekla je Jiter.
Ona je istakla da na skupu neće biti dopušteni incidenti i da će oni koji budu pravili probleme biti predati nadležnima.
Takođe je ponovila da skup nije nikakav politički događaj, rekavši da to što se dešava nije pitanje desnice ili levice.
„Imam prijatelje koji su crni, beli, žuti. Cela vijetnamska zajednica nas podržava. Svaki govor mržnje, rasizam, provokacije, infiltratori, ništa od toga nije dozvoljeno. Svako ko je pripadnik policije ili federalne uprave moraće da pokaže svoju značku da bi ušao“, rekla je Jiter.
Odnosi između teksaških i saveznih vlasti su se zaoštrili 10. januara kada je američka granična policija blokirana na području „Eagle Pass-a“, koji uključuje Šelbi Park, gradski park na reci Rio Grande koji je sada ograđen žilet-žicom, što ometa pristup graničnoj patroli.
Nakon što je teksaška vojska zauzela Šelbi Park, dvoje dece i majka utopili su se u obližnjem delu reke Rio Grande. Sada se teksaški i zvaničnici savezne vlade međusobno optužuju da su doprineli toj tragediji.
„Vatra“ se dodatno razbuktala nakon što je teksaški guverner Greg Abot rekao da će prkositi Bajednovoj administraciji i američkom Vrhovnom sudu, naredivši postavljanje još više žilet-žice kako bi se odvratili migranti.
Više od 20 republikanskih guvernera potpisalo je pismo podrške Teksasu.
Glavni tužilac Teksasa Ken Pakston zahvalio je svojim kolegama iz cele zemlje na podršci za posao koji „Bajden odbija da obavi“.
„Invazija, podstaknuta Bajdenovim odbijanjem da sledi savezni zakon, najveća je pretnja s kojom se ova zemlja suočava. Teksas će nastaviti da čini sve što je u njegovoj moći da zatvori granicu i zaštiti Ameriku“, rekao je Pakston.
Teksas je, inače, poznat i kao „buntovnik“ Sjedinjenih Američkih Država. Neretko se iz ove savezne države pominje reč otcepljenje, a poslednji put se to dogodilo u decembru prošle godine.
Zagovornici otcepljenja Teksasa od Sjedinjenih Američkih Država tada su verovali da su na ivici da ostvare ključnu pobedu.
Pročitajte još...
5
1
5
Teksaški nacionalisti godinama se zalažu za referendum o secesiji Teksasa, uprkos činjenici da Ustav SAD ne predviđa da se država otcepi. Zemljase otcepila od Meksika 1836. i provela devet godina kao sopstvena nacija pre nego što je postala američka savezna država. Takođe se otcepila od SAD 1861. pre nego što je ponovo primljena nakon završetka građanskog rata 1870.
Članovi američkog Senata u Vashingtonu rade na mogućem dogovoru oko pitanja imigracija. Izvori za CBS kažu da bi se dogovor mogao sklopiti sledeće nedelje. Prema dogovoru, zakon bi dao predsedniku ovlašćenja da pauzira obradu zahteva za azil tokom naglog porasta broja ilegalnih prelazaka granice. Osim toga, govori se o uvođenju mera brže deportacije i skraćivanju vremena čekanja na odluke o azilu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare